U prepunoj sali Doma vojske u Nišu, sinoć 18. marta, po treći put u poslednje dve i po godine imali smo priliku da uživamo u harmoničnom spoju moćnih glasova tridesetak mladića i devojaka iz Beograda predvođenih dirigentkinom Jasminom Lorin. U skoro dva sata koliko je trajao koncert, još jednom smo imali priliku da uživamo u pesmama koje su Viva Vox lansirale na svetski nivo poput Du hast, Smack my bitch up, Libar, Bohemian Rhapsody, Show must go on, Ameno itd.ali je niška publika mogla da uživa i u numerama koje su po prvi put sinoć izvođene, poput pesme čije ime na svahiliju znači "Oče nas".
 

Vrhunac koncerta bio je rezervisan za bilo je izvođenje pesama grupe The Queen - Bohemian Rhapsody i Show must go u maestralnom izvođenju Vladimira Lalića koji se u potpunosti predao pesmama koje je interpretirao. Nasuprot ovim dramatičnim pesmama, koncert je završen pozitivno i optimistički uz jasnu poruku Monti Pajton ekipe da uvek gledamo na život sa vedrije strane, te pesmom "Hajde, Jano..." čime je grupa jasno stavila do znanja odakle su i čiji su.

Jednostavnost sa kojom izvode teške i zahtevne pesme, harmonični i moćni glasovi, povezani sa minimalistički orjentisanim scenskim nastupom naterala je posetioce koncerta da nekoliko puta stajaćim ovacijama i aplauzima odaju priznanje izvođačima koji su svakako dali sve od sebe da opravdaju reputaciju kvalitetne i dobro uigrane družine. Upravo zato publika nije dozvoljavala izvođačima da napuste scenu.
 

U odnosu na prethodni koncert koji je održan u prepunom dvorištu "Banovine", publika je, možda, delovala pomalo pasivno, što je posledica više objektivnih razloga imajući u vidu da sala Doma vojske ima sedišta zbog čega je bilo teže publici da ustane i igra. Kako god, sa koncerta smo se vratili puni pozitivne energije i utisaka a ako, kojim slučajem, niste bili među srećnicima da poslušaju ovaj koncert, imate priliku da uživate u nastupu grupe "Viva Vox" narednog petka u Nišu. Samo, požurite sa kupovinom karata jer je ovaj prvi koncert bio rasprodat u roku od 24 časa.

txt: Predrag Popović
foto: Luka Radulović