Budući da je Amplifier bio jedan od najuticajnijih bendova u mom ličnom muzičkom razvitku, a i razvitku još nekih ljudi koje znam, skontao sam da je možda relevantno da se uradi kratak intervju sa Nilom Mahonijem, njihovim bivšim i originalnim basistom, i mozgom iza pesama poput Panzer, One Great Summer i drugih, a povodom njegovog prvog solo projekta „Mahoney“ i njegovog prvog solo izdanja.


HC: Kako ide život, imajući u vidu nesrećni i teški razlaz sa bendom Amplifier?
NM: Dobro je. Razlaz jeste bio težak i bio je veliki korak uzeti gitaru ponovo. Osećao sam se kao da je moj odnos prema muzici i drugim muzičarima bio oštećen nepovratno kada se to desilo. Kao kad ti uzmu nešto što si imao od detinjstva. Komplikovana je stvar, kao razvod, ali tako da se sam brak ipak nastavlja sa nekim drugim u krevetu, umesto tebe. Ipak, ne gledam na to kao na nešto loše. Sada kada znam neke stvari o jednoj od osoba iz tog benda, ne bih ni nastavljao tu priču dalje. Previše poštujem sebe za tako nešto.

HC: Šta možeš da nam kažeš o svom solo EP-ju „You are the Big Bang“, koji je upravo izašao?
NM: Bukvalno ne mogu da verujem da sam ga odradio. Tematika je bila toliko ozbiljna i iscrpljujuća da sam vrlo često pomišljao da neću moći da ga završim. Neverovatno sam ponosan na pesme, a i snimke, i samo je olakšanje da sam uspeo da održim „drajv“ koji mi je trebao da nastavim posle inicijalnog praska inspiracije. Super su pesme. Imao sam 8 kandidata, a one od kojih sam odustao su podjednako dobre kao one koje su ostale na albumu. Znači – i sledeći EP će biti odličan. Ta muzika potiče direktno iz mog srca. Nema potrebe brinuti o estetici ovde; moda i trendovi nisu uticali na izbor pesama. Stvar je u tome da treba izabrati nešto što je dovoljno dobro da se podeli sa veoma pronicljivom publikom. Ove pesme su najmanje dovoljno dobre za to. Mislim da je ovo jedna od najbiljih stvari koje sam ikad uradio.

HC: Da li misliš da ovaj EP može da postigne uspeh približan nekom Amplifierovom izdanju?
NM: Misliš da li će ga kupiti gomila ljudi? Mislim da neće. Radim samo digitalno izdanje, a i to radim sam, tako da ne očekujem ni da će previše ljudi uopšte znati za to. Oslanjaću se samo na prenošenje informacija od usta do usta. Pitao sam prijatelje i bilo koje fanove Amplifiera sa kojima sam i dalje u kontaktu da mi pomognu da raširim vest o EP-ju, ako im se svidi, pa ćemo videti kako će to proći. Ako Tviter, Fejsbuk i Instagram imaju neku vrednost u onlajn marketingu, sad ću to saznati.

HC: Ima li zainteresovanih da izdaju EP?
NM: Siguran sam da bih, kada bih se lepo skoncentrisao, mogao da nađem izdavača, ali nisam siguran koliko mi se to radi. Za mene reputacija nije velika stvar i nemam problem sa time šta ljudi misle o meni. U Amplifieru je postojalo mnogo brige o tome kako smo izgledali spoljnjem svetu a mene to ne interesuje. Ne kažem da neću da se ljudima svidi, naprotiv. Ali ceo taj pristup „uradi sam“, snimanje u spavaćoj sobi, učenje o kompresorima, ili učenje pevanja, ili sati i sati vežbanja deonica... Nemam problem sa time da se zna da je EP odrađen na taj način.

HC: Da li planiraš da snimiš i izdaš ful album ili možda još jedan EP uskoro? Izgleda kao da je vreme albuma prošlo i da je došlo doba singlova i EP-jeva.
NM: Da, voleo bih da odradim još jedan Ep odmah! Imam već napisane pesme pa je samo pitanje novca. To je bitan deo. Nisam zaradio puno novca od Amplifiera, ali je to mnogo više od onoga čemu mogu da se nadam kad je u pitanju Mahoney (ime solo projekta). Ovo je veliki eksperiment.
Mislim da si u pravu kada kažeš da je vreme albuma prošlo. Nisam siguran da ljudi imaju dovoljnu moć koncentracije više. Sve šta hoćeš, bilo šta što može da ti padne na pamet ti je dostupno u tom trenutku. Sve što ikad možeš poželeti je na jedan pritisak dugmeta od tebe. Pitaj i dobićeš, sad više nego ikada pre. Ko ima vremena za celi album? Impresioniraj me sad, u sledećih 5 sekundi, ili odoh da zauvek radim nešto drugo. To je nešto što niko od nas nije mogao da zamisli pre 15-ak godina. Tako stvari stoje sad. Protiv toga se borimo. Ili ga prihvatamo.

HC: Ima li izgleda da uključiš još neke muzičare u svoje buduće muzičke poduhvate? Ili je možda bolje pitanje: koliko je tvoj razlaz sa Amplifierom uticao na tvoje viđenje celokupne scene i da li je promenio tvoj odnos sa ostalim muzičarima?
NM: Naučio sam mnogo radeći sa momcima iz Amplifiera. Nikad ne bih mogao snimiti ovaj EP bez tog prethodnog iskustva, ali je glavni osećaj koji mi je ostao iz svega toga bio – nepoverenje. Teško je pobeći od činjenice da su me, dvojica ljudi, koji bi trebalo da su mi prijatelji, totalno sjebali. Oduvek sam mislio da je scena mesto za srodne duše: zbunjene i ničim vođene duše koje imaju nešto bitno da kažu, ali im treba usmerenje i podrška. Ispada da je upravo onoliko ljudi koliko očekuješ, u celoj toj priči samo za sebe.
Definitivno ću raditi sa drugim muzičarima ponovo, a ako su daleko, daleko od scene koju izbegavam – još bolje!

HC: Na kraju, da li si imao prilike da čuješ neki naš bend? Kad kažem „naš“, mislim sa Balkana.
NM: Repetitor! Je l' postoje još? Svirali su na nekom festivalu na kom sam bio tamo 2007/2008 i bili su neverovatni! Žuč i ljutnja i mnogo mesta da ih usmere. Bar je tako izgledalo nekome ko ne priča njihov jezik. Zujava i blistava trojka sa nizom udica koje te upecaju. Podsetili su me na McLusky. I imali su veoma kul „basistu“, haha.

EP možete pronaći na bandcamp-u.

Intervju pripremio Luka Radulović