…I bi svetlost (Hornsman Coyote u Feedback-u, 05. 12. 2015)
Helly Cherry
Ostavljam 5. decembar za sobom kao zgužvani papir među razbacanim flašama i zgaženim tetrapacima. Negde oko ponoći, dan se rastapa u dimu dogorele cigare. Hvatam poslednji udisaj u spoljnom svetu pred vratima hermetički zatvorenog underground kluba iza kojih se ne čuje nijedan ton. Ulazim unutra, provlačim se kroz masu ljudi u hodniku, vrata se teško otvaraju, unutra je jedna velika gomila urbanih izgnanika sabijenih u desetak kvadrata. Rešeni da ne opterećuju gradski vazduh dele oskudni kiseonik, ostavili su za sobom ulična svetla, široke ulice i decembarsku maglu, utonuli u mrak, dim i znoj da bi se prepustili ,,magičnoj vazdušastoj tekućini” – muzici. Do stepeništa dopire prodorni zvuk duvačkog instrumenta. Kaže The knjiga da Armagedon najavljuje zvuk trube. Dobro je, ipak još nije došao kraj, čujem melanholični, otegnuti zvuk trombona, prati pesmu koja peva o tome da još ima nade za ovaj svet.
Vraćam se dole, po ko zna koji put, a i dalje kao strastveni kolekcinar tragam za dobrim setlistama i najavnim plakatima. Usput, naravno, iskoristim priliku da ,,cepnem” sa zidova i ovu najavu sa koje šalje pozitivan vajb jedan od najinspirativnijih muzičara domaće scene – Hornsman Coyote. Atmosfera se poprilično zahuktala, ali iako je gužva nema guranja, nema šutki, nema besa kako to obično ume da bude na dešavanjima koja posećujem. Ovo je muzika koja izaziva sasvim drukčije reakcije. Gledam ljude koji se smeju, pevaju, grle, pružaju ruke uvis, njišu se prateći ritam na svom kvadratnom milimetru i čini mi se, osećaju se manje stešnjeno nego bilo gde drugde. Ide sa bine pesma i kao prepoznatlljiva fora na džamejkan inglišu pominje se Babylon, tj. Vavilon, taj biblijski topos star kao i vreme koji nije nimalo izgubio na značenju i na metaforičnosti. Mali je Feedback za ovaj naš lokalni Vavilon prepun najrazličitijih glasova koji pričaju istu priču ali se međusobno vrlo malo razumeju, gotovo uopšte ne. Malo je umetnika koji uspevaju da ujedine glasove, tako da je Kojot svetli primer muzičara na čijoj su se svirci okupile sve vrste i podvrste pristalica alterantivne umetnosti. Moguće je na hiljadu načina reći: PROBUDITE SE, ali bez obzira na formu značenje je uvek isto, a poruka jasna. U ovom vavilonskom sranju koje nas okružuje sa sve četiri strane sveta jurišaju jahači apokalipse, naši životi sve manje vrede, treba se osvestiti, kaže pesma SEEMS LIKE REVOLUTION. Nismo mi krivi što je sve manje cvetnih polja (FLOWER FIELDS), što je sve više plastike i licemerja, što se lica koja srećemo svakodnevno na ulici plastično keze, što smo prestali da verujemo jedni drugima i da se volimo, što smo, pre svega i iznad svega izgubili veru u sebe. Ima nas gomila, a neprijatelj je jedan, svuda oko nas vidimo utisnut znak zveri koja je razjapila svoje čeljusti: Inna the Belly of the Beast you cant get no pease, this is the belly of the beast, perilous time (BELLY OF THE BEAST). Stanje u kome se nalazimo je klasičan state of control, a najstrašnije oružje upereno protiv nas je strah. Osuđeni da se maglimo u tami kluba, dižemo ruke uvis pozdravljajući parole uzajamne ljubavi i mira, dok nam se preko lica navlači osmeh. Dok se penjemo stepenicama vraćajući se u veliki prljav grad iz koga smo pobegli, moramo biti svesni toga da je ono što će nas učiniti svetlosnim ratnicima upravo to – iskren osmeh i vera da je moguće promeniti svet (GLOW JAH LIGHT). Muzika nije obična magija, to je alhemija uz koju se mogu izgraditi ogromne, čvrste kule bez mnogo priče, pitajte rastamana, rasta zna, rasta uvek zna… I oseća…
Vraćam se dole, po ko zna koji put, a i dalje kao strastveni kolekcinar tragam za dobrim setlistama i najavnim plakatima. Usput, naravno, iskoristim priliku da ,,cepnem” sa zidova i ovu najavu sa koje šalje pozitivan vajb jedan od najinspirativnijih muzičara domaće scene – Hornsman Coyote. Atmosfera se poprilično zahuktala, ali iako je gužva nema guranja, nema šutki, nema besa kako to obično ume da bude na dešavanjima koja posećujem. Ovo je muzika koja izaziva sasvim drukčije reakcije. Gledam ljude koji se smeju, pevaju, grle, pružaju ruke uvis, njišu se prateći ritam na svom kvadratnom milimetru i čini mi se, osećaju se manje stešnjeno nego bilo gde drugde. Ide sa bine pesma i kao prepoznatlljiva fora na džamejkan inglišu pominje se Babylon, tj. Vavilon, taj biblijski topos star kao i vreme koji nije nimalo izgubio na značenju i na metaforičnosti. Mali je Feedback za ovaj naš lokalni Vavilon prepun najrazličitijih glasova koji pričaju istu priču ali se međusobno vrlo malo razumeju, gotovo uopšte ne. Malo je umetnika koji uspevaju da ujedine glasove, tako da je Kojot svetli primer muzičara na čijoj su se svirci okupile sve vrste i podvrste pristalica alterantivne umetnosti. Moguće je na hiljadu načina reći: PROBUDITE SE, ali bez obzira na formu značenje je uvek isto, a poruka jasna. U ovom vavilonskom sranju koje nas okružuje sa sve četiri strane sveta jurišaju jahači apokalipse, naši životi sve manje vrede, treba se osvestiti, kaže pesma SEEMS LIKE REVOLUTION. Nismo mi krivi što je sve manje cvetnih polja (FLOWER FIELDS), što je sve više plastike i licemerja, što se lica koja srećemo svakodnevno na ulici plastično keze, što smo prestali da verujemo jedni drugima i da se volimo, što smo, pre svega i iznad svega izgubili veru u sebe. Ima nas gomila, a neprijatelj je jedan, svuda oko nas vidimo utisnut znak zveri koja je razjapila svoje čeljusti: Inna the Belly of the Beast you cant get no pease, this is the belly of the beast, perilous time (BELLY OF THE BEAST). Stanje u kome se nalazimo je klasičan state of control, a najstrašnije oružje upereno protiv nas je strah. Osuđeni da se maglimo u tami kluba, dižemo ruke uvis pozdravljajući parole uzajamne ljubavi i mira, dok nam se preko lica navlači osmeh. Dok se penjemo stepenicama vraćajući se u veliki prljav grad iz koga smo pobegli, moramo biti svesni toga da je ono što će nas učiniti svetlosnim ratnicima upravo to – iskren osmeh i vera da je moguće promeniti svet (GLOW JAH LIGHT). Muzika nije obična magija, to je alhemija uz koju se mogu izgraditi ogromne, čvrste kule bez mnogo priče, pitajte rastamana, rasta zna, rasta uvek zna… I oseća…
P.S: Izvini Jah sto ovaj izveštaj kasni više od tri dana, ali nadam se da će svima prisutnima u subotu na nedelju biti evociran barem delić sjajne atmosfere koja je vladala u Feedback-u prepunom ljubavi i dobre energije.
Ana Nikolić