Priče o spotovima (19): Stray Dogg – No one but you
Helly Cherry
Dete sam leta, ali nekada se ipak radujem kiši i tmurnom vremenu, jer tada imam opravdanje da ostanem u svojoj sobi i provedem dan slušajući setnu muziku. Tada mi se čini da je sve ono što me okružuje podređeno melodiji i da se nebo namračilo samo zbog melanholije u pesmama. Tim danima, a i nekim drugim, uživam u muzici beogradskog benda „Stray Dogg“, koji je proslavio žanr amerikane na ovim prostorima.
Strej Dog je nedavno objavio novi album „Come Along Wind“, a pre nekoliko dana na Jutjubu se pojavio prvi muzički video za pesmu „No One But You“. Već na prvi pogled upadljivo je koliko je produkcija spota ozbiljna. Ovaj muzički video izgleda kao kratak film koji vam daje povoda da ga uvek iznova gledate kako zbog priče, tako i zbog prelepe fotografije i kadrova koji mogu da se urame.
Od samog početka spota susrećemo se sa specifičnom estetikom koju ovaj bend neguje u svojim spotovima (pogledajte i taj i taj). Sve je u snažnim i sadržajnim kadrovima u kojima imate prostora da istražujete ono što je prikazano, a slike vas vode kroz priču ne tako linearno, već dajući vam glavne trenutke kako biste ih sami povezali u celinu. U prvih dvadeset sekundi to su detalji iz prostora u kojem se radnja odvija, a time nam prenose specifičnu atmosferu scene; pogotovo onaj sneg na televizoru zrači nemirom, koji postoji i u junacima. Iako je sve naizgled statično i usporeno, po pokretima i pogledima dva glavna lika primećujemo neku nelagodu i nerazumevanje u njima. Ti sitni gestovi, bez preterane naglašenosti i nametanja, sugerišu nam trenutak u odnosu glavnih junaka i uvlače nas u priču. To se najbolje vidi u onoj sceni kada se na njenom kolenu pojavi i njegova ruka (01:08), nama je potpuno jasno da su to dvoje bliskih ljudi koji su se naglo udaljili i taj jaz među njima je upadljiv, postaje sve veći, iako njih dvoje leže jedno kraj drugog. Priznajem da sam prvi minut spota gledao očekujući neki kliše nastavak, neka razvlačenja i mini drame koje prate muziku, ali nijednog trenutka nisam pomislio da će sporo građenje tenzije u kompoziciji da kulminira onom nadrealnom scenom u kojoj devojka počinje da levitira i nestaje iz stana lebdeći kao prikaza (01:42).
Taj trenutak neočekivanog dinamizuje radnju i celu priču smešta u apstraktniji kontekst u kojem nalazimo veze sa tekstom u prvoj i poslednjoj storfi:
I can see no one but you,
Oh, just you and me,
I can feel no one but you
Oh why can't you see,
What I see..
Ovi naizgled obični stihovi van konteksta muzike, a pogotovo spota, izgledaju kao šablon neke ljubavne pesmice, ali u spoju sa radnjom spota, dobijaju dodatno značenje i ta usamljenost u junakovoj perspektivi, gde on vidi samo tu drugu osobu i ništa više, uobličava se u slici izgubljenog čoveka koji hoda ulicom hipnotisan vizijom devojke koja lebdi (01:48). Po tome kako drugi prolaznici reaguju na njegovu pojavu, očigledno je da niko drugi ne primećuje ono što on vidi, jer on gleda samo nju, ništa više. Ne vidi čak ni primetne opasnosti – saobraćaj ili grupu sumnjivih tipova koji ga kasnije presreću. To njegovo hipnotisano koračanje za vizijom devojke koja lebdi nad gradom vodi nas kroz fantastične prizore grada zbog kojih je ovaj spot nalik na film. Svaki prostor je realan, ali zbog priče u spotu i glavnog junaka, kao i osvetljenja i boja u njemu, čini se bajkovit, pa se javlja sumnja da li je to san, junakova halucinacija ili smo i mi sami, kao gledaoci, uvučeni u priču i ne možemo jasno da razdvojimo šta je iz kog sveta. Neka vam dokaz za to bude nestvarna scena u kojoj devojka lebdi nad pristaništem, a na vodi se ogledaju svetla sa doka (03:48).
Put glavnog junaka, njegovo koračanje i jurcanje za vizijom koju ima, čini se beskonačan; on se premešta kroz različite prostore da bi na kraju, u praskozorju, iz urbane sredine prešao u prirodnu, još nadrealniju po svom izgledu i magli koja ga okružuje. Do tog trenutka mi smo se već empatisali sa glavnim junakom i željno iščekujemo šta će se desiti na kraju, da li će je dohvatiti i konačno vratiti u onaj stan u kojem je sve i počelo. Ne znam da li je spot mogao ikako bolje da se završi od one scene u kojoj on stoji na litici i posmatra kako se devojka udaljava, a onda i nestaje kao prikaza. Možda je to moja uobrazilja, ali za mene je to vrlo slikoviti prikaz onog trenutka kada se odlučite da ipak više nije vredno patiti za nečim što je nestalo, to je onaj trenutak puštanja, a to odustajanje je spasono, iako je teško. Da je nastavio da ide za njom, prešao bi preko ivice i pao bi u ponor. U prenesenom smislu - došao je do granice, sledeći korak bi bio poguban i mogao je samo da bira da li da je pusti da nestane ili da on nestane jureći za njom. Ovakvim završetkom muzički video za pesmu „No One But You“ prevazilazi okvire i očekivanja koje imamo za spotove i više nalikuje kratkom filmu sa odličnom muzikom.
Iskreno se nadam da će uskoro na nekom filmskom festivalu zaživeti i kategorija za spotove, jer bih tako voleo da ovaj spot pogledam na bioskopskom platnu, u nekoj sali gde bi pesma odzvanjala. Grupa Strej Dog je ovim spotom podigla kriterijume za buduće autore i još jednom je pokazala da nisu svetski bend samo po muzičkom žanru, već i po autentičnim delima koja stvaraju.
Strej Dog je nedavno objavio novi album „Come Along Wind“, a pre nekoliko dana na Jutjubu se pojavio prvi muzički video za pesmu „No One But You“. Već na prvi pogled upadljivo je koliko je produkcija spota ozbiljna. Ovaj muzički video izgleda kao kratak film koji vam daje povoda da ga uvek iznova gledate kako zbog priče, tako i zbog prelepe fotografije i kadrova koji mogu da se urame.
Od samog početka spota susrećemo se sa specifičnom estetikom koju ovaj bend neguje u svojim spotovima (pogledajte i taj i taj). Sve je u snažnim i sadržajnim kadrovima u kojima imate prostora da istražujete ono što je prikazano, a slike vas vode kroz priču ne tako linearno, već dajući vam glavne trenutke kako biste ih sami povezali u celinu. U prvih dvadeset sekundi to su detalji iz prostora u kojem se radnja odvija, a time nam prenose specifičnu atmosferu scene; pogotovo onaj sneg na televizoru zrači nemirom, koji postoji i u junacima. Iako je sve naizgled statično i usporeno, po pokretima i pogledima dva glavna lika primećujemo neku nelagodu i nerazumevanje u njima. Ti sitni gestovi, bez preterane naglašenosti i nametanja, sugerišu nam trenutak u odnosu glavnih junaka i uvlače nas u priču. To se najbolje vidi u onoj sceni kada se na njenom kolenu pojavi i njegova ruka (01:08), nama je potpuno jasno da su to dvoje bliskih ljudi koji su se naglo udaljili i taj jaz među njima je upadljiv, postaje sve veći, iako njih dvoje leže jedno kraj drugog. Priznajem da sam prvi minut spota gledao očekujući neki kliše nastavak, neka razvlačenja i mini drame koje prate muziku, ali nijednog trenutka nisam pomislio da će sporo građenje tenzije u kompoziciji da kulminira onom nadrealnom scenom u kojoj devojka počinje da levitira i nestaje iz stana lebdeći kao prikaza (01:42).
Taj trenutak neočekivanog dinamizuje radnju i celu priču smešta u apstraktniji kontekst u kojem nalazimo veze sa tekstom u prvoj i poslednjoj storfi:
I can see no one but you,
Oh, just you and me,
I can feel no one but you
Oh why can't you see,
What I see..
Ovi naizgled obični stihovi van konteksta muzike, a pogotovo spota, izgledaju kao šablon neke ljubavne pesmice, ali u spoju sa radnjom spota, dobijaju dodatno značenje i ta usamljenost u junakovoj perspektivi, gde on vidi samo tu drugu osobu i ništa više, uobličava se u slici izgubljenog čoveka koji hoda ulicom hipnotisan vizijom devojke koja lebdi (01:48). Po tome kako drugi prolaznici reaguju na njegovu pojavu, očigledno je da niko drugi ne primećuje ono što on vidi, jer on gleda samo nju, ništa više. Ne vidi čak ni primetne opasnosti – saobraćaj ili grupu sumnjivih tipova koji ga kasnije presreću. To njegovo hipnotisano koračanje za vizijom devojke koja lebdi nad gradom vodi nas kroz fantastične prizore grada zbog kojih je ovaj spot nalik na film. Svaki prostor je realan, ali zbog priče u spotu i glavnog junaka, kao i osvetljenja i boja u njemu, čini se bajkovit, pa se javlja sumnja da li je to san, junakova halucinacija ili smo i mi sami, kao gledaoci, uvučeni u priču i ne možemo jasno da razdvojimo šta je iz kog sveta. Neka vam dokaz za to bude nestvarna scena u kojoj devojka lebdi nad pristaništem, a na vodi se ogledaju svetla sa doka (03:48).
Put glavnog junaka, njegovo koračanje i jurcanje za vizijom koju ima, čini se beskonačan; on se premešta kroz različite prostore da bi na kraju, u praskozorju, iz urbane sredine prešao u prirodnu, još nadrealniju po svom izgledu i magli koja ga okružuje. Do tog trenutka mi smo se već empatisali sa glavnim junakom i željno iščekujemo šta će se desiti na kraju, da li će je dohvatiti i konačno vratiti u onaj stan u kojem je sve i počelo. Ne znam da li je spot mogao ikako bolje da se završi od one scene u kojoj on stoji na litici i posmatra kako se devojka udaljava, a onda i nestaje kao prikaza. Možda je to moja uobrazilja, ali za mene je to vrlo slikoviti prikaz onog trenutka kada se odlučite da ipak više nije vredno patiti za nečim što je nestalo, to je onaj trenutak puštanja, a to odustajanje je spasono, iako je teško. Da je nastavio da ide za njom, prešao bi preko ivice i pao bi u ponor. U prenesenom smislu - došao je do granice, sledeći korak bi bio poguban i mogao je samo da bira da li da je pusti da nestane ili da on nestane jureći za njom. Ovakvim završetkom muzički video za pesmu „No One But You“ prevazilazi okvire i očekivanja koje imamo za spotove i više nalikuje kratkom filmu sa odličnom muzikom.
Iskreno se nadam da će uskoro na nekom filmskom festivalu zaživeti i kategorija za spotove, jer bih tako voleo da ovaj spot pogledam na bioskopskom platnu, u nekoj sali gde bi pesma odzvanjala. Grupa Strej Dog je ovim spotom podigla kriterijume za buduće autore i još jednom je pokazala da nisu svetski bend samo po muzičkom žanru, već i po autentičnim delima koja stvaraju.
Pročitajte o kojim smo spotovima još pisali u ovoj rubrici.
Andrea Kane