Wooden Ambulance - Rough Charms
Helly Cherry
Izuzetno je fino i opuštajuće slušati živo snimljen album osmočlanog sastava. Od početka do kraja oseti se maglovita i topla zimska atmosfera, pomalo napregnuta, ali i dalje tajanstvena i blaga.
Rough Charms je baš takav, izuzetno i istinski grub. U odnosu na prvo izdanje „Intersection“, primetno je značajno spuštanje tempa, kao i još škripaviji i nerazgovetniji vokal, koji od Leonarda Cohen-a stiže do vrlo grube verzije Billy Gibbons-a, čak i Tom Araya-e. Nerazgovetno je gruba reč, ali bez uporednog isčitavanja teksta uz slušanje albuma, skoro je nemoguće osetiti i čuti veliki deo lirike. Naime, žanr se naziva Americana, i podseća na uravnoteženu mešavinu country zvuka sa sredine prošlog veka, uz dodatke modernog country zvuka Brad Paisley-a. Javljaju se povremeno klarinet, saksofon, bendžo, usna harmonika, i svojim ukrasima oplemenjuju zvuk.
Na pevača i tekstopisca albuma je neko ostavio dubok trag, a s time se upoznajemo kroz tekstove i datu priču. Opevana je svaka idila koja se za trenutak pretvara u neizmeran bol i gubitak. Povremeno se desi da junak pesama poželi da se vrati starim šemama, ali one neće ljubav. I tekstovi su ispevani dosta grubo, na ponekim mestima metrički netačno, negde se uspore, negde naglo ubrzaju, i time nas razbuđuju iz uspavanke atmosferičnih instrumenata. I sve je to sasvim zadovoljavajuće, jer pokazuje da je svaka reč ostala u svojoj prvobitnoj formi, bez previše prekrajanja i izmena, bez sažimanja suštine radi forme.
Pesme su građene jednolično, pa sve već posle dve-tri pesme usvaja jasan obrazac kako će ostatak albuma proticati. Imaju jednostavnu radijsku formu, podižu ritam dvostrukim refrenom na kraju, nakon kojeg sledi melodijski outro i kraj. Sve je snimano živo, na nekim mestima, uglavnom pre početka i na kraju pesama, oseti se studijsko šuštanje, i to je ono što čini ovo izdanje lepim i toplim.
Poslednje dve pesme koje zatvaraju album su suština albuma, i predstavljaju samu kulminaciju njega. Oseti se rasterećenje, pritisak se spušta, magla se razilazi, violine i harmonike ispunjavaju svoja obećanja. Bend je ispunio ono što je obećao, dao nam je izuzetno grub album, dok ono što nam drugi obećaju ne bude baš uvek onako kako smo zamislili.
Tihomir Škara
Rough Charms je baš takav, izuzetno i istinski grub. U odnosu na prvo izdanje „Intersection“, primetno je značajno spuštanje tempa, kao i još škripaviji i nerazgovetniji vokal, koji od Leonarda Cohen-a stiže do vrlo grube verzije Billy Gibbons-a, čak i Tom Araya-e. Nerazgovetno je gruba reč, ali bez uporednog isčitavanja teksta uz slušanje albuma, skoro je nemoguće osetiti i čuti veliki deo lirike. Naime, žanr se naziva Americana, i podseća na uravnoteženu mešavinu country zvuka sa sredine prošlog veka, uz dodatke modernog country zvuka Brad Paisley-a. Javljaju se povremeno klarinet, saksofon, bendžo, usna harmonika, i svojim ukrasima oplemenjuju zvuk.
Na pevača i tekstopisca albuma je neko ostavio dubok trag, a s time se upoznajemo kroz tekstove i datu priču. Opevana je svaka idila koja se za trenutak pretvara u neizmeran bol i gubitak. Povremeno se desi da junak pesama poželi da se vrati starim šemama, ali one neće ljubav. I tekstovi su ispevani dosta grubo, na ponekim mestima metrički netačno, negde se uspore, negde naglo ubrzaju, i time nas razbuđuju iz uspavanke atmosferičnih instrumenata. I sve je to sasvim zadovoljavajuće, jer pokazuje da je svaka reč ostala u svojoj prvobitnoj formi, bez previše prekrajanja i izmena, bez sažimanja suštine radi forme.
Pesme su građene jednolično, pa sve već posle dve-tri pesme usvaja jasan obrazac kako će ostatak albuma proticati. Imaju jednostavnu radijsku formu, podižu ritam dvostrukim refrenom na kraju, nakon kojeg sledi melodijski outro i kraj. Sve je snimano živo, na nekim mestima, uglavnom pre početka i na kraju pesama, oseti se studijsko šuštanje, i to je ono što čini ovo izdanje lepim i toplim.
Poslednje dve pesme koje zatvaraju album su suština albuma, i predstavljaju samu kulminaciju njega. Oseti se rasterećenje, pritisak se spušta, magla se razilazi, violine i harmonike ispunjavaju svoja obećanja. Bend je ispunio ono što je obećao, dao nam je izuzetno grub album, dok ono što nam drugi obećaju ne bude baš uvek onako kako smo zamislili.
Tihomir Škara