Thread - Chapter one: Sound of the Maze
Helly Cherry
Problem sa domaćom scenom je taj što se mladim bendovima ne pruža nikakva šansa da se pokažu i čuju, već se samo forsiraju provereni recepti i ustaljeni bendovi, a njihovi radovi se slepo i gluvo prihvataju, bez obzira kakav kvalitet nudili. Ovim uvodom sam želeo da stavim akcenat na vrlo mlad i svež bend Thread, koji dolazi iz Odžaka.
Sredinom juna su izdali prvi album, koji odiše progresivnim zvukom, u kom se osete primese vokala Alice in Chains-a, gitarskih rifova Deftones-a, povremeno i koji Tool momenat, a sve se opet drži na jednostavnim notama.
Ono što se već od samog početka čuje je vrlo mutan i dubok zvuk, koji se trebao, čak morao, korigovati i ispeglati pre puštanja materijala u etar. Ali to i nije toliko veliki problem, uzimajući u obzir da je u pitanju prvo izdanje, i da je verovatno zbog previše vremena rada na njemu na kraju izgubljen osećaj koliko finalni rezultat treba oštro ili bledo da zvuči.
Album je vrlo energičan, momci se ne zaustavljaju previše, beskompromisni su, i ono što je najbitnije, ne ispunjavaju muzičke želje, već se čvrsto drže svog stila i pravca. Na njihov zvuk su uticali neki domaći bendovi, što se i previše oseti i trebalo se izbegavati u širokom luku. Na nekim mestima gitare žestoko paraju uši, čak zvuče raštimano, vokal povremeno ispadne iz tonaliteta, pa se i tu moglo povesti dodatnog računa, ali opet, ideje su maksimalno kvalitetne i zanimljive, pa se manjkavost u realizaciji prvi put može oprostiti. Bubnjevi su kucani, zvuče solidno, a moglo se računati na neke horske klavijature, koje bi malo prikrile taj veštački prizvuk ritam mašine.
Da je ovaj album snimio bend koji je bezobrazniji i komercijalniji, bio bi žestoko opasan i mnogo slušan album. Pošto su ga snimili momci kojima je draža muzika od sviranja radi zarade, album će ostati živ samo u njihovim lokalnim krugovima, publici sa strane će uvek biti nepoznat, i retko koga će navući na dalje slušanje. Kao što rekoh, album obiluje sjajnim idejama i modernim i kreativnim rifovima, tekstualno drži visok standard i razvija mračnu i dugačku priču, pomalo neprofesionalno je izveden, ali bez pogovora zaslužuje sve pohvale. Za ljubitelje gore pomenutih bendova predstavljaće sjajno osveženje u ovim paklenim danima recikliranih ideja.
Tihomir Škara
Ono što se već od samog početka čuje je vrlo mutan i dubok zvuk, koji se trebao, čak morao, korigovati i ispeglati pre puštanja materijala u etar. Ali to i nije toliko veliki problem, uzimajući u obzir da je u pitanju prvo izdanje, i da je verovatno zbog previše vremena rada na njemu na kraju izgubljen osećaj koliko finalni rezultat treba oštro ili bledo da zvuči.
Album je vrlo energičan, momci se ne zaustavljaju previše, beskompromisni su, i ono što je najbitnije, ne ispunjavaju muzičke želje, već se čvrsto drže svog stila i pravca. Na njihov zvuk su uticali neki domaći bendovi, što se i previše oseti i trebalo se izbegavati u širokom luku. Na nekim mestima gitare žestoko paraju uši, čak zvuče raštimano, vokal povremeno ispadne iz tonaliteta, pa se i tu moglo povesti dodatnog računa, ali opet, ideje su maksimalno kvalitetne i zanimljive, pa se manjkavost u realizaciji prvi put može oprostiti. Bubnjevi su kucani, zvuče solidno, a moglo se računati na neke horske klavijature, koje bi malo prikrile taj veštački prizvuk ritam mašine.
Da je ovaj album snimio bend koji je bezobrazniji i komercijalniji, bio bi žestoko opasan i mnogo slušan album. Pošto su ga snimili momci kojima je draža muzika od sviranja radi zarade, album će ostati živ samo u njihovim lokalnim krugovima, publici sa strane će uvek biti nepoznat, i retko koga će navući na dalje slušanje. Kao što rekoh, album obiluje sjajnim idejama i modernim i kreativnim rifovima, tekstualno drži visok standard i razvija mračnu i dugačku priču, pomalo neprofesionalno je izveden, ali bez pogovora zaslužuje sve pohvale. Za ljubitelje gore pomenutih bendova predstavljaće sjajno osveženje u ovim paklenim danima recikliranih ideja.
Tihomir Škara