Neozbiljni Pesimisti: Uvek vredi boriti se



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Neozbiljno je preskočiti bend koji svoj žanr karakteriše kao Anti Global Etno Punk. Zatim, potrebno je uzeti i ime u obzir – Neozbiljni pesimisti. Mudro skovano. Ovaj bend iz Sombora, postoji – još malo pa – petnaest godina, bavi se mučnim socijalnim pitanjima, ali ne vidi nijedan razlog da ih zavija u tamne i teške note, već ih prenosi veselim ritmom. Možda ljudima tako lakše dođe do mozga. I posle toliko godina, oni nemaju strah da kažu šta misle, a upravo taj veseli ton dozvoljava da im se progleda kroz prste što nas teraju da, ipak, ozbiljno razmislimo. Iza sebe imaju dva albuma: „Neka bude što biti ne može“ (2010) i „Omladinci kud ste pošli?“ (2012) sa pregršt sjajnih pesama!


HC: Malo je reći da je ime genijalno. Karijera je već solidno duga, da li je misija Anti Global Etno Punk-a, i ideje mračni tekstovi/ vesela muzika „uspešno uspela“ da se implementira na domaćoj sceni? Nema preterano mnogo bendova koji se bave socijalnim, svakodnevnim pitanjima.
Neozbiljni Pesimisti:
Da, al ipak to je put kojim se mnogo teže stiže do afirmacije, pa  je, zaista, malo mladih bendova koji se odlučuju na njega. Ovo je ipak vreme instant zabave, instant popularnosti, instant hitova i hiperprodukcije  svega toga. U poslednje vreme nam se čini da ta naša blago ironična kritika društva nema nekog velikog efekta, ali takav pristup stvarima je negde doboko u svima nama zapisan i ne možemo mu se otrgnuti. To se dešava i u pozorištu, muzici i ostalim vidovima delovanja kroz kulturu. Oni o kojima mi pevamo ne menjaju se, već postaju sve gori i bahatiji (jeste da nam time omogućavaju materijal za nove, nove i nove tekstove), ali i  oni koji se menjaju postaju jednako toliko tvrdoglavi i bahati u iznošenju svojih novih otkrića i stavova, koji naravno ne moraju biti tačni. Nada da ćemo jednog dana postati manje podeljeno društvo, koje danas po svim pitanjima ima oprečne stavove, nas tera da radimo i dalje i pokušamo da pronađemo novi modus kako da konkretnije delujemo na svest današnjih generacija koje su, eto, uživaoci naše muzike.

HC: Inspiraciju za tekstove pronalazite lako, u našoj zemlji je ima u izobilju. Da li ste nekada došli u situaciju da pišete tekst i shvatite da ste preterali, pa se recimo autocenzurišete?
Neozbiljni Pesimisti:
Ovakvi tekstovi se pišu uz pomoć osećanja – uglavnom unutrašnjeg besa, nezadovoljstva i isčudjavanja na neverovatne dogadjaje i pojave oko nas.  Normalno je da se dešava da shvatimo da smo u nekim stvarima preterali jer pri pokazivanju emocija nekad se ne birajući reči, te, i ono malo medija, koji se bave ovom muzikom, mogu imati problema zbog emitovanja takvih tekstova. Tu je autocenzura neminovna. U stvari, kad  razmišljaš o nekim problemima koji te okržuju i poželiš da ih preneseš na papir prvo posegneš za psovkom, ali malo kasnije, ipak, sam sebi kažeš: „Ma može to i drugačije!“ Jednostavno želimo bez mnogo vulgarnosti, na lep način, predočimo javnosti neke stvari i gurnemo prst u oko gluposti bahatosti i nevaspitanju.

HC:  Dosta nastupate uživo, nedavno ste nastupali sa Kultur Shock, ljudi vole da vas slušaju uživo. Da li vam je neka svirka ostala u sećanju kao posebno draga?
Neozbiljni Pesimisti:
Posebno se svi sa radošću prisećamo naših koncerata u Poljskoj. Nastupali smo i u drugim zemljama (Francuiska, Švajcarska, Austrija.....), ali nam je Poljska ostala najupečatljivija. U Srbiji se malo zna o Poljskoj, nekako je van našeg vidokruga. Pre prvih svirki ni mi nismo mnogo toga znali o toj zemlji, pa smo bili više nego oduševljeni sa tim što smo videli i doživeli. Reakcija publike i organizatora koji su nas tamo dočekali je bila fenomenalna. Boravili smo u raznim gradovima, a naši domaćini su bili studenti srskog jezika. Oni prosto obožavaju Srbiju i imali smo utisak da su to najsretniji ljudi u Poljskoj. U posebnom sećanju nam je ostao nastup na jednom od najvećih evropskih festivala „Woodstock“, koji se simbolično zove kao onaj američki, ali ga po broju posetilaca čak i nadmašuje.

HC:  Kada možemo očekivati novi album?
Neozbiljni Pesimisti:
Trenutno se nalazimo u studiju „Shatz“ u Somboru, vrši se odabir pesama za album – neki songovi su već snimljeni, a aranžmani a za ostale se privode kraju. Mislimo da je ovo najkvalitetniji album do sada i ne želimo previše da žurimo, ali se nadamo biti snimljen do jeseni. A svetlo dana će ugledati....

HC: Kako vi opisujete i doživljavate domaću scenu? Ima li poente boriti se?
Neozbiljni Pesimisti:
S obzirom na to da je izuzetno malo medija koji se bave domaćom rok i alternativnom muzikom, dobro je da ikakva scena i postoji. Uvek vredi boriti se, jer sve to ostaje negde zabeleženo i može doći do onog  progresivnog dela omladine, pokrenuti njihove misli i želju da nešto promene a zbog njih sve ovo i radimo. Drugi je problem što je publika osuđena na bendove koje zastupaju tri menadžerske firme u Srbiji, mada, bolje i to nego novokomponovana folk muzika koja je potpuno zavladala. Ali bez sve šale, mi najbolje znamo koliko je tegobno suočavati se neprekidno sa činjenicom da  scenu čine praktično samo bendovi iz Beograda. „Širom provincije“ postoje sastavi kojima je potrebno troduplo više energije volje i kvaliteta da bi pronašli svoj put do publike, što preko festivala, izdanja ili nekog drugog oblika prezentacije svog stvaralaštva, ali i zato što nisu deo „ekipe“ i ne poznaju „prave“ ljude.  
Publike je sve manje, festivala sve više, samim tim borba za publiku je sve grčevitija i ne biraju se baš ni sredstva. Bavljenje R&R-om u takvim uslovima je znatno otežano, ali ne opredeljujemo se mi da li ćemo se boriti i obraćati omladini i dalje prema tome koliki su problemi na tom putu, već kad, vidimo da su njihovi današnji stavovi i stil života potekli iz pesama Ace Lukasa i Jelene Karleuše,  ne moguće je pomiriti se sa tim i zato MORAMO SE BORITI.

HC: Nedavno ste izbacili novi spot, predstavljajući jednu tužnu medijsku, moralnu i svaku drugu realnost. Kakve su reakcije?
Neozbiljni Pesimisti:
Reakcije su odlične! Dobijamo svakodnevno  poruke podrške, a što je najčudnije, i od onog dela populacije o kojoj i govori ova pesma, jer ti naši antiheroji se smeju drugima poput sebe ne priznajući da su i oni deo tog sloja ljudi i tih, po nama, izrazito negativnih pojava u društvu.

HC: Poruka za čitaoce Helly Cherry?
Neozbiljni Pesimisti:
DRŽ’ TE SE

Intervju pripremila Tamara Maksimović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva