Stripburger #65 - letnje izdanje koje pomera granice stripa je tu
Helly Cherry
Taman sam se zapitao šta je sa Stripburgerom, odavno ni glasa od njih, kad eto poštara sa poznatom kovertom i svežim prolećnim izdanjem najdugovečnijeg magazina posvećenog alternativnom stripu na ovim prostorima. Prelistam malo arhivu sajta, kada smo se ono poslednji put družili. Vidim novembar 2014.
Da, više od pola godine se krčkao ovaj broj. Čini mi se da su finansije preavashodno bile uzrok ove (za njih) duže pauze, jer u samom sadržaju nikada nisu oskudevali. Prosto, Stripburger je i u Evropskim i svetskim okvirima dovoljno poznato ime da bi imali problema sa sastavljanjem jednog broja. A alternativna strip scena je svakim danom sve bogatija novim naraštajima koji svakodnevno pomeraju granice strip izraza.
I upravo to bogatstvo se može videti u posednjem Burgeru koga odlikuje raznolikost autora u temama, pristupu, tehnici. Raznolikost koja je možda i veća nego u poslednjih nekoliko izdanja. Na skoro 100 strana zastupljeno je 24 stripadžija sa sve četiri strane sveta. Uvodnik ovoga puta piše gost redakcije Alex Potts, a pored standardnih recenzija tu je i razgovor sa autorima trenutno najpopularnijeg omladinskog stripa u Sloveniji, Matejem i Boštjanom. Portretom japanskom umetnika Akinoria završava se tekstualni deo broja.
Neobičnost i pomenuta raznolikost i "pomerenost" ovog broja je možda najbolje izražena na samoj naslovnoj (autor Bernarde Xilico). Vidite i sami. Dakle otvarajte samo ako ste spremni na jedan pomereni, alternativan, uvrnut i hrabar pristup. A kad otvorite zapljusnuće vas poznati miris Stripburgera. I to mislim bukvalno. Ovaj magazin zaista poseduje poseban miris koji redovni čitaoci, siguran sam, poznaju. Jeste, ja sam od onih "buk snifera", koji još jednim čulom dožive pisanu (u ovom slučaju i crtanu) reč.
Neobičnost i pomenuta raznolikost i "pomerenost" ovog broja je možda najbolje izražena na samoj naslovnoj (autor Bernarde Xilico). Vidite i sami. Dakle otvarajte samo ako ste spremni na jedan pomereni, alternativan, uvrnut i hrabar pristup. A kad otvorite zapljusnuće vas poznati miris Stripburgera. I to mislim bukvalno. Ovaj magazin zaista poseduje poseban miris koji redovni čitaoci, siguran sam, poznaju. Jeste, ja sam od onih "buk snifera", koji još jednim čulom dožive pisanu (u ovom slučaju i crtanu) reč.
Na kraju, bez obzira na kašnjenje, broj se pojavio taman pred leto koje je i tako ispunjeno blejanjem, nekim putovanjem, odmorom, begom od vrućine (a ponekad i ljudi). Novi Stripburger vam može biti fin saputnik u tim avanturama i ko zna, možda i nacrtate svoju koja će se naći u 66. izdanju. :)
Nenad