Neprijatelj prelazi zeku - Vreme je
Helly Cherry
Momci iz benda su nam se obratili mejlom za željom da preslušamo njihov album. Tako smo i učinili. Prvo što mi je zapalo za oko je vremenski period u kome je album sniman, a proteže se od decembra prošle godine, do januara ove. Shodno kratkom intervalu u kome je album uslovno „zbrzan“, rezultat je zaista odličan i delotvoran. Sve pesme odaju utisak živosti i otvorenosti, što je sigurno prouzrokovano tim brzim i energičnim snimanjem.
Album čini dvanaest numera, uglavnom pank rok zvuka, s tim što ću odmah na početku reći da je poslednja potpuno nepotrebna i iskače iz kompletnog i zaokruženog koncepta. Zvuk albuma je lagodan i primamljiv, nije zategnut ni težak za slušanje, pa pesme često dobiju prizvuk nekog mekšeg i komercijalnijeg žanra. Tekstovi su mahom angažovani i ne mogu da dovedu u zabunu, ali su sa druge strane i dalje tu nema ničega novog. Malo se peva o ljubavi, malo o društvu i ličnim problemima, malo o socijalnim problemima, tako da je bend igrao na sigurno ne želeći da rizikuje sa ozbiljnijim i konkretnijim tekstovima koji bi krasili jednostavnu muziku.
Produkcija ovog albuma nije dovedena do savršenstva, niti do nekog mogućeg vrha, ali baš je to krupan detalj koji naglašava različitost zvuka ovog benda u odnosu na druge. A ta različitost se najviše primeti u tome što zvuče i kao pank bend, u nekim trenucima se stišaju pa imam utisak kao da slušam neke novije domaće izvođače električnog bluza (!), a dok se vraćaju u sebi svojstven model, opet prođu kroz neke jednostavne pravce. Stičući ovakav utisak, zamislio sam bend koji ume da bude umeren u svojoj svirci, i da na vrhuncu nje ne zagazi u preterivanje, a kao što rekoh, ovom bendu to izuzetno dobro ide od ruke.
Poslednjih godina pank scena nije donela ništa inovativno, dosta se tapka u mestu, ali svaki ovakav bend i svaki ovakav album imaju da ponude nešto svoje i lično što slušaoce drži budnima i što nam vrlo lako privoli uši i natera nas na dalje slušanje i istraživanje. Na osnovu preslušavanja albuma, smatram da bi ovaj bend vredelo čuti uživo, jer imaju potencijala, i kroz zvuk albuma nose finu i zdravu energiju, što kada se preslika na binu i publiku, donosi zagarantovanu zabavu i uživanje.
Tihomir Škara
Album čini dvanaest numera, uglavnom pank rok zvuka, s tim što ću odmah na početku reći da je poslednja potpuno nepotrebna i iskače iz kompletnog i zaokruženog koncepta. Zvuk albuma je lagodan i primamljiv, nije zategnut ni težak za slušanje, pa pesme često dobiju prizvuk nekog mekšeg i komercijalnijeg žanra. Tekstovi su mahom angažovani i ne mogu da dovedu u zabunu, ali su sa druge strane i dalje tu nema ničega novog. Malo se peva o ljubavi, malo o društvu i ličnim problemima, malo o socijalnim problemima, tako da je bend igrao na sigurno ne želeći da rizikuje sa ozbiljnijim i konkretnijim tekstovima koji bi krasili jednostavnu muziku.
Produkcija ovog albuma nije dovedena do savršenstva, niti do nekog mogućeg vrha, ali baš je to krupan detalj koji naglašava različitost zvuka ovog benda u odnosu na druge. A ta različitost se najviše primeti u tome što zvuče i kao pank bend, u nekim trenucima se stišaju pa imam utisak kao da slušam neke novije domaće izvođače električnog bluza (!), a dok se vraćaju u sebi svojstven model, opet prođu kroz neke jednostavne pravce. Stičući ovakav utisak, zamislio sam bend koji ume da bude umeren u svojoj svirci, i da na vrhuncu nje ne zagazi u preterivanje, a kao što rekoh, ovom bendu to izuzetno dobro ide od ruke.
Poslednjih godina pank scena nije donela ništa inovativno, dosta se tapka u mestu, ali svaki ovakav bend i svaki ovakav album imaju da ponude nešto svoje i lično što slušaoce drži budnima i što nam vrlo lako privoli uši i natera nas na dalje slušanje i istraživanje. Na osnovu preslušavanja albuma, smatram da bi ovaj bend vredelo čuti uživo, jer imaju potencijala, i kroz zvuk albuma nose finu i zdravu energiju, što kada se preslika na binu i publiku, donosi zagarantovanu zabavu i uživanje.
Tihomir Škara