Široj javnosti Beška je poznata po mostu. Da, ono mesto koje se često spominje u "stanju na putevima". 
U andergraund krugovima Beška je poznata i po bendu Po kratkom postupku. Od 2002. praše svoju varijantu pank roka i jedni su od organizatora Gitarijade u Beški. Za jedno ovako malo mesto, obe pojave su svakako jako značajne i zaslužuju masivan rispekt. 
U svojoj više od 10 godina dugoj karijeri PKP su se lagano razvijali i sazrevali što se najbolje vidi upravo na ovom izdanju. Korak napred su napravili aranžmanski i produkcijski, i ponudili nam nešto preko 20 minuta iskrenog i čistog pank roka. Šest pesama čine skladnu celinu, i iako su im neki zamerali što se ni jedna pesma ne izdvaja (stilski, ili kao hit, ili kako god), upravo ova činjenica može biti prednost da se album (ili EP kako god više volite) odsluša "iz cuga", pa i više puta zaredom.
Čini mi se da je Beška u dobroj meri uticala na teme kojima se ova trojka bavi. Već u prvoj pesmi susrećemo se sa životom u (njihovom) malom mestu gde su ljudi iako fizički tu, mentalno su odsutni, nezainteresovani i žive neke druge virtuelne živote gde je sve malo lakše i lepše. Kao neko ko i sam dolazi iz malog mesta ne mogu a da se ne identifikujem sa ovim stihovima, no siguran sam da će se u rečima iz ove pesme pronaći svako ko živi u ovim našim Balkanskim zemljama. 
Na pesmu "Svi oko mene" o kojoj sam govorio savršeno bi se mogla nadovezati i "Ne mogu da pobegnem", obrada Džukela. Pesma koja takođe, sećamo se, govori o tom unutrašnjem konfliktu koji je danas kod nas možda i jači nego ikada.
Preostale pesme nisu ništa svetlije po svojoj tematici. Licemerje, pohlepa, laži, i političari. 
Iako čitavo izdanje nosi sumornu i sivu atmosferu, momci ipak na kraju poentiraju na pravi način:
"Pogledaj u sebe - to više nisi ti
prestani se samosažaljevati
pronađi nešto za šta vredi živeti
upali iskru svoje budućnosti
ali učini to... ovaj put iskreno".
Dakle nema kukanja nad "sudbinom kletom", "stisni m*da grabi rukama" što bi rekli Šapčani.

Ako treba da sumiramo utiske, PKP nisu izmislili toplu vodu ni rupu na saksiji. Ali oni to ni ne žele. Prosto, bend nije pretenciozan, ne želi da bude "the next best thing". Bitno je da sviraju i zezaju se, i stvari će ići lagano napred. Ako hronološki poslušamo njihova dosadašnja izdanja, čini se da im ovaj recept uspeva.

Nenad