Owl Oxidant - Secret Suburban Sun
Helly Cherry
Odavno nisam naišao na album koji je potpuno izveden i realizovan kao ovaj. Četiri pesme i polusatna moderna psihodelija najkraći je opis onoga što se može čuti od ovog relativno mladog dvojca. Često se muzika opisuje svojim ličnim pridevima, koji se u nekim drugim oblastima ne mogu potpuno adekvatno iskoristiti, kao i obrnuto. Ovde je slučaj drugačiji, pa bi se za ovu muziku, bez imalo ograničenja moglo reći da je inteligentna.
Ovaj album, mada zapravo EP, može da vam se ne svidi jer se pesme rastežu i nemaju onu radio-friendly konkretnost, čak ni tekst, ali takođe može da vas kupi na prvo slušanje, dok se još upoznajete sa zvukom i stilom. Koji god pravac da vas povuče, uhvatićete sebe kako u ritmu blago njišete glavom gore-dole kao one plastične igračke u obliku kučića što klimaju glavom, koje su se mogle videti na polici iza zadnjeg sedišta nekog gasterbajterskog Mercedesa. Gitare tupo škripe, i uz malo truda, oseti se drhtavost ruke koja nije sigurna koji je sledeći ton koji sledi u improvizovanoj solaži, ali na kraju se vešto čupa iz tog straha i donosi odličnu i kompletnu celinu. Lepota ovog izdanja je u onim sitnim greškama koje nastaju tokom snimanja u kućnim uslovima. Mnogi se zaslepe time, pa im te sitne greške prelaze u drčnost i bezobrazluk, i tako postaju neoprostive, dok su ovde one dovoljno odmerene i svedoče samo o živosti i o prirodnosti koja se javlja kao sasvim normalna pojava tokom sviranja instrumenta. Pesme su krštene u Mogwai stilu (dugački nazivi), tako da vas svaka pesme blago navodi kojim bi pravcem misli trebale da vam teku tokom slušanja.
U suštini, brdo je sličnih izdanja, ali ovo izdanje odiše nekim retro okultnim stilom, i takvim prizvukom da svi wah-ovi i fuzz-ovi zvuče moderno i osvežavajuće na terenu gde je dosta tog već pošteno izlizano i odsvirano.
Bubnjevi su kucani, što je jedina zamerka, mada zbog tehničkih mogućnosti i raspoloživih sredstava, zamerka je vrlo gruba reč. Sasvim su dobro otkucani i ukusno iskombinovani, jedino što nedostaje je taj ljudski faktor i živ udarac u njih.
Grafički dizajn je vrlo dobro izveden, i vrlo je primamljiv za oko, što je još jedan veliki plus, jer ništa nije prepušteno slučaju. Sve u svemu, ako ste u instrumentalnim, psihodeličnim, stoner ili čak funky i modernijim muzičkim vodama, ovo je album koji ne da ne biste trebali da čujete, nego bi ste morali da preslušate i da mu se vratite svaki put kad vam ponestane inspiracije ili kada vam je dosadno. Ovo je jednostavno skupina erotičnih i svilenih zvukova koji se u trenutku izdižu u besnu i histeričnu buku, zaista jedno kompletno i odlično izdanje.
Tihomir Škara
Ovaj album, mada zapravo EP, može da vam se ne svidi jer se pesme rastežu i nemaju onu radio-friendly konkretnost, čak ni tekst, ali takođe može da vas kupi na prvo slušanje, dok se još upoznajete sa zvukom i stilom. Koji god pravac da vas povuče, uhvatićete sebe kako u ritmu blago njišete glavom gore-dole kao one plastične igračke u obliku kučića što klimaju glavom, koje su se mogle videti na polici iza zadnjeg sedišta nekog gasterbajterskog Mercedesa. Gitare tupo škripe, i uz malo truda, oseti se drhtavost ruke koja nije sigurna koji je sledeći ton koji sledi u improvizovanoj solaži, ali na kraju se vešto čupa iz tog straha i donosi odličnu i kompletnu celinu. Lepota ovog izdanja je u onim sitnim greškama koje nastaju tokom snimanja u kućnim uslovima. Mnogi se zaslepe time, pa im te sitne greške prelaze u drčnost i bezobrazluk, i tako postaju neoprostive, dok su ovde one dovoljno odmerene i svedoče samo o živosti i o prirodnosti koja se javlja kao sasvim normalna pojava tokom sviranja instrumenta. Pesme su krštene u Mogwai stilu (dugački nazivi), tako da vas svaka pesme blago navodi kojim bi pravcem misli trebale da vam teku tokom slušanja.
U suštini, brdo je sličnih izdanja, ali ovo izdanje odiše nekim retro okultnim stilom, i takvim prizvukom da svi wah-ovi i fuzz-ovi zvuče moderno i osvežavajuće na terenu gde je dosta tog već pošteno izlizano i odsvirano.
Bubnjevi su kucani, što je jedina zamerka, mada zbog tehničkih mogućnosti i raspoloživih sredstava, zamerka je vrlo gruba reč. Sasvim su dobro otkucani i ukusno iskombinovani, jedino što nedostaje je taj ljudski faktor i živ udarac u njih.
Grafički dizajn je vrlo dobro izveden, i vrlo je primamljiv za oko, što je još jedan veliki plus, jer ništa nije prepušteno slučaju. Sve u svemu, ako ste u instrumentalnim, psihodeličnim, stoner ili čak funky i modernijim muzičkim vodama, ovo je album koji ne da ne biste trebali da čujete, nego bi ste morali da preslušate i da mu se vratite svaki put kad vam ponestane inspiracije ili kada vam je dosadno. Ovo je jednostavno skupina erotičnih i svilenih zvukova koji se u trenutku izdižu u besnu i histeričnu buku, zaista jedno kompletno i odlično izdanje.
Tihomir Škara