Kvazar: Misli kada se dodirnu proizvode sliku
Helly Cherry
Zrenjaninski bend Kvazar postoji dugi niz godina, u poslednje vreme je slabije koncertno aktivan, zbog životnih obaveza njegovih članova, ali je u prethodnim godinama ostavljao unikatan i glasan trag, što na zrenjaninskoj, tako i na dosta široj rok sceni. Pred vama je razgovor sa pevačem, a od skoro i gitaristom ovog benda, Mihajlom.
HC: Upoznaj nas ukratko sa bendom – kada je nastao, da li je bilo teško okupiti ekipu sličnih interesovanja, da li se ta ekipa vremenom menjala?
M: Bend je nastao 2007. godine, na moju inicijativu okupio sam ekipu za koju sam prevashodno smatrao da ćemo lepo sarađivati, u početku je bend dosta eksperimentisao s obzirom da su nam muzička interesovanja dijametralno suprotna, i danas mi je dosta bizaran način na koji funkcionišemo ali smo nekim čudom svi u istoj postavi još uvek zajedno.
HC: Mislim da je prošlo oko sedam-osam godina od objavljivanja vašeg prvog promo izdanja – Red Caravan. Koliko se vaš muzički stil do tada promenio, ako se menjao, naravno?
M: U samom početku postojala je neka ideja da može da se odradi konceptualni album koji bi imao zajedničke teme i slično, mada smo na kraju odlučili da snimimo demo sa 5 pesama od kojih su 3 bile povezane (Red caravan I, II, III) i dve koje nisu imale veze sa čitavom idejom .
Međutim, te tri stvari su nas povezale preko Jelen demo Festa sa Nikolom Vranjkovićem i zajedno sa njim snimamo singl „Garden” koji je ostao relativno medijski nepropraćen.
Nakon toga pravim ličnu odluku da krenem u pisanje tekstova na srpskom jeziku i ceo bend drastično menja svoj sound poučen iskustvom i nekim idejama koje su se razvile u dužem vremenskom periodu.
HC: Ko je tvorac ideja u bendu, kako funkcioniše komponovanje muzike i pisanje tekstova? Takođe, odakle dolazi inspiracija za tekstove. Reci nam nešto i o samom procesu snimanja pesama.
M: U proteklim godinama smo imali praksu da ceo proces stvaralaštva prepustimo nekoj “jam” varijanti i da se iz čitave te spontanosti nešto jednostavno desi, tako da muzika krene da se razvija u svom nekom autonomnom pravcu.
U komponovanju muzike učestvujemo svi, neko više, neko manje, ali generalno moj lični utisak je da svako svesno ili nesvesno samim svojim karakterom utiče na oblikovanje muzike i to je neki princip stvaralaštva koji je funkcionisao u Kvazaru do sada, ali mislim da će se to menjati u budućnosti.
Kada sam preuzeo na sebe pisanje tekstova znao sam samo jednu stvar, a to je šta ne želim da postignem. Najveći problem bio je zapravo u samoj činjenici da ostatak ekipe iz benda možda nužno neće shvatiti o čemu se radi.
Dugo i izuzetno naporno radim na svojim tekstovima, oni su uglavom skupine Misli koje kada se dodirnu proizvode neku sliku, trudim se da ostanu nadrealne u svojoj srži, one imaju neku lepotu pogotovo kada pričamo o našem jeziku, često se trudim da izaberem neku nepevljivu reč i da je ukomponujem u tekst kao izazov. Podstaknut sam Preverom, Robertom Desnosom, pa čak i Vaskom Popom kad je reč o tekstovima, oni su mi bili polazište iz kojeg sam mogao da dalje istražujem. Kada pišem nije mi namera da vam objasnim o čemu se radi, tu ste vi da to uradite umesto mene pošto i ja nešto od vas očekujem.
M: U proteklim godinama smo imali praksu da ceo proces stvaralaštva prepustimo nekoj “jam” varijanti i da se iz čitave te spontanosti nešto jednostavno desi, tako da muzika krene da se razvija u svom nekom autonomnom pravcu.
U komponovanju muzike učestvujemo svi, neko više, neko manje, ali generalno moj lični utisak je da svako svesno ili nesvesno samim svojim karakterom utiče na oblikovanje muzike i to je neki princip stvaralaštva koji je funkcionisao u Kvazaru do sada, ali mislim da će se to menjati u budućnosti.
Kada sam preuzeo na sebe pisanje tekstova znao sam samo jednu stvar, a to je šta ne želim da postignem. Najveći problem bio je zapravo u samoj činjenici da ostatak ekipe iz benda možda nužno neće shvatiti o čemu se radi.
Dugo i izuzetno naporno radim na svojim tekstovima, oni su uglavom skupine Misli koje kada se dodirnu proizvode neku sliku, trudim se da ostanu nadrealne u svojoj srži, one imaju neku lepotu pogotovo kada pričamo o našem jeziku, često se trudim da izaberem neku nepevljivu reč i da je ukomponujem u tekst kao izazov. Podstaknut sam Preverom, Robertom Desnosom, pa čak i Vaskom Popom kad je reč o tekstovima, oni su mi bili polazište iz kojeg sam mogao da dalje istražujem. Kada pišem nije mi namera da vam objasnim o čemu se radi, tu ste vi da to uradite umesto mene pošto i ja nešto od vas očekujem.
HC: Prvi album „Pilot“ je skoro snimljen. Kada se može očekivati njegovo izdavanje i u kom obliku će biti dostupan slušaocima, a takođe hoće li biti njegove promocije putem svirki?
M: Planiramo da nađemo neku izdavačku kuću koja bi možda bila zainteresovana za nas, na kraju krajeva, taj deo promocije možemo i sami da odradimo ali iziskuje malo više angažovanja. Album će sigurno izaći kao free download na sajtu koji je u izradi. Naravno prevashodno odradićemo seriju live svirki koje su trenutno u planu kao promocija albuma.
HC: I pored mnogih sajtova i ostalih tehničkih pomagala koja u velikoj meri olakšavaju širenje sopstvene muzike, Kvazar se jako slabo može čuti na internetu. Da li to znači da na svirkama želite odabranu i kvalitetnu publiku, koju zaista zanima vaš zvuk?
M: Mislim da je zvuk koji smo ostvarili snimajući album nešto novo sa čim publika tek treba da se upozna, igrom slučaja nije još ništa kačeno na net baš zbog promocije koju želimo da odradimo putem svirke. Kvazar je u velikoj meri underground bend ali je uprkos tome uvek imao veliku bazu svojih poštovalaca, tako da sa entuzijazmom očekujem prve komentare nakon što album zvanično izađe u javnost.
HC: Pošto smo dotakli mahom sve aspekte benda i njegovog rada, pitao bih te šta misliš o današnjoj muzičkoj sceni u Srbiji? Neki se trude previše, a dobijaju premalo, neki se ne trude, a žale se kako je scena loša, neki su i precenjeni, kakav je tvoj pogled na kompletnu sliku današnjih bendova i muzike?
M: Plašim se da će bilo kakav komentar na tu temu biti kontra-produktivan.
HC: Za kraj, dajem ti slobodu da odgovoriš na pitanje koje ti nisam postavio, jer smatram da je previše izlizano poručivati bilo kakve poruke publici.
M: Napiši im Davorike Dajke.
Sa Mihajlom razgovarao Tihomir Škara
Fotografije: Marija Kerekeš, Zeleno Zvono