Lordi su svoju karijeru započeli još 1992., čija je kulminacija bila 2006. na Pesmi Evrovizije gde su započeli svoj vrtoglav uspon međ zvezde mainstream heavy metala. Ono što je usledilo je par mediokritetnih albuma, da bi se sada vratili korenima, uz dosta stage-rock metal melodija koje će vas prijatno uljuljkati, ako ne i baciti u vis, ako ste zagrižen fan benda.

Naravno, tematika je horor, ne previše true, ali i ne previše corny, taman tu da začini već zašećerenu muziku dodatnim ukusom, koji bi trebao da privuče sve one kojima je dosadilo svo to “satanističko” u heavy metalu. Početak albuma je poprilično ne-efektan, ali kada krene Hell Sent In The Clowns, ili House Of Ghosts, shvatićete zašto ovaj bend jednostavno volite, ili ne volite. Novi Kiss this is not, ali teško je odoleti razoružavajućim zvukovima koji dopiru iz zvučnika kada slušate svoj novi omiljeni album. Bend, je inače svirao 1. Novembra 2014. sa Korpiklaani-jem, što je jedna spona koja ih malo više vezuje za underground rock nego za njegovu stadionsku varijantu. Spisak turnejskih datuma za 2015. je poprilično siromašan, i ne spominje se SAD, što možda znači da su trenutci globalne slave za ovaj bend poprilično odbrojani, što nas neće zaustaviti da uživamo u ovom snimku, uz sve njegove nedostatke.

Neko će reći n a ovu recenziju: “Još jedan Lordi album.” Ja kažem “WHOA!” Rock nikada nije išao bez ruku pod ruku sa svojim mainstream ikonama, kao što su Alice Cooper i King Diamond, a Lordi su još jedan primer istoga. Albumi su još uvek nosači hitova, a ne skladne celine, što je možda i najveća zamerka ovom bendu. Sve ostalo su sitnice.

3.5/5

Ilija Đurđanović