Black Crown Empire - My name is war
Helly Cherry
Ovo malo remek delo domaćeg modernog metala je trebalo da ugleda svelost dana još 2013. godine, međutim trebalo je skoro godinu dana da se samo izdavanje realizuje na radost svih ljubitelja modernijeg zvuka u Srbiji. Iako je ovaj bend godinama postojao pod imenom “From My Cold Dead Hands” i iza sebe imao jedan demo iz 2007. godine, i veoma zapažen album “Undying” iz 2010. godine, mislim da je njihov pravi potencijal uspeo da ispliva na površinu tek objavljivanjem ovog albuma.
Očigledno je da je promenu samog imena benda uslovila potreba da se izađe iz granica metalcore-a, što se veoma jasno čuje na “My Name is War”. Za razliku od izdanja koje su objavili pod prethodnim imenom, ovog puta su dozvolili sebi mnogo više slobode kada je eksperimentisanje u pitanju, celokupan zvuk su podigli na mnogo viši nivo, sami rifovi su mnogo zreliji, kao i aranžmani, a sve to je pažljivo spakovano u 11 pesama, posle kojih nećete ostati ravnodušni.
Album otvara kratak intro “Rise of Aurora” posle kojeg sledi pesma “Outbreak”, i tu je odmah jasno o kakvom albumu se radi. Melodični refreni, na kojima su gotovo uvek čisti vokali, deluju kao slatki predah u brutalnom ostatku pesama, gde bend zvuči kao razjarena zver, i taj kontrast preovladava na čitavom albumu. Iako mnogi i dalje B.C.E. nazivaju metalcore bendom, ovo je mnogo više od toga. Iskreno, mene ovaj album više podseća na nešto što bi snimio Nevermore, nego na nešto što rade današnji metalcore bendovi. Posle ubitačnog uvoda u album, i pesama koje slede, od kojih bih izdvojio “The Sentinels” i “The Conflict”, sledi instrumental “Intermezzo”, koji jednostavno mora da vam se svidi (u slučaju da preslušavate celo izdanje), jer se nalazi baš negde na sredini, a svakako vam je potreban kratki predah, posle nekoliko brutalnih pesama. Posle toga sledi “Bleed you out” koja svojim laganim početnim taktovima, na jedan suptilan način uvodi slušaoca u ostatak ovog albuma, koji je brutalan koliko i melodičan (a prilično je melodičan).
I mana i prednost ovog benda je što več imaju izgradjen zvuk ili tačnije pristup samom pisanju pesama, pa već od samog početka imate neku predstavu šta može da vas očekuje na ostatku albuma. Ne kažem da je to nešto krajnje negativno, i Iron Maiden ima svoj kalup pri pisanju pesama, ali to nije velika mana ako su te pesme dobre. Ovde imamo sličnu situaciju. “My Name is War” je odličan album i kada se uzme u obzir da im je ovo prvo zvanično izdanje, onda je sve ovo što pišem traženje dlake u jajetu. Međutim, kada su buduća izdanja u pitanju, moj savet je da još više eksperimentišu, jer meni je ovde falio element iznenađenja, bar jedna pesma koja će da odudara od ostatka albuma. Te rupe su ovde popunili odličan uvod i instrumental “Intermezzo” ali da njih nije bilo, dinamika bi bila prilično ravna a to bi bespotrebno pokvarilo opšti utisak.
Nadam se da neću dugo čekati na drugi album, jer me baš zanima u kom smeru će da se dalje razvija ovaj sastav.
9/10
Očigledno je da je promenu samog imena benda uslovila potreba da se izađe iz granica metalcore-a, što se veoma jasno čuje na “My Name is War”. Za razliku od izdanja koje su objavili pod prethodnim imenom, ovog puta su dozvolili sebi mnogo više slobode kada je eksperimentisanje u pitanju, celokupan zvuk su podigli na mnogo viši nivo, sami rifovi su mnogo zreliji, kao i aranžmani, a sve to je pažljivo spakovano u 11 pesama, posle kojih nećete ostati ravnodušni.
Album otvara kratak intro “Rise of Aurora” posle kojeg sledi pesma “Outbreak”, i tu je odmah jasno o kakvom albumu se radi. Melodični refreni, na kojima su gotovo uvek čisti vokali, deluju kao slatki predah u brutalnom ostatku pesama, gde bend zvuči kao razjarena zver, i taj kontrast preovladava na čitavom albumu. Iako mnogi i dalje B.C.E. nazivaju metalcore bendom, ovo je mnogo više od toga. Iskreno, mene ovaj album više podseća na nešto što bi snimio Nevermore, nego na nešto što rade današnji metalcore bendovi. Posle ubitačnog uvoda u album, i pesama koje slede, od kojih bih izdvojio “The Sentinels” i “The Conflict”, sledi instrumental “Intermezzo”, koji jednostavno mora da vam se svidi (u slučaju da preslušavate celo izdanje), jer se nalazi baš negde na sredini, a svakako vam je potreban kratki predah, posle nekoliko brutalnih pesama. Posle toga sledi “Bleed you out” koja svojim laganim početnim taktovima, na jedan suptilan način uvodi slušaoca u ostatak ovog albuma, koji je brutalan koliko i melodičan (a prilično je melodičan).
I mana i prednost ovog benda je što več imaju izgradjen zvuk ili tačnije pristup samom pisanju pesama, pa već od samog početka imate neku predstavu šta može da vas očekuje na ostatku albuma. Ne kažem da je to nešto krajnje negativno, i Iron Maiden ima svoj kalup pri pisanju pesama, ali to nije velika mana ako su te pesme dobre. Ovde imamo sličnu situaciju. “My Name is War” je odličan album i kada se uzme u obzir da im je ovo prvo zvanično izdanje, onda je sve ovo što pišem traženje dlake u jajetu. Međutim, kada su buduća izdanja u pitanju, moj savet je da još više eksperimentišu, jer meni je ovde falio element iznenađenja, bar jedna pesma koja će da odudara od ostatka albuma. Te rupe su ovde popunili odličan uvod i instrumental “Intermezzo” ali da njih nije bilo, dinamika bi bila prilično ravna a to bi bespotrebno pokvarilo opšti utisak.
Nadam se da neću dugo čekati na drugi album, jer me baš zanima u kom smeru će da se dalje razvija ovaj sastav.
9/10
Više o bendu možete saznati u intervjuu koji su nedavno dali za naš magazin.
Miloš Stošić