Saša 21 – VD-i1
Helly Cherry
Izdavač: Dirty Old Label / P.D.V. 2014.
Pravac: Punk rock
Mada je Sale Veruda, koliko sam uspeo da shvatim, namerio da se rad sastava Saša 21 ne dovodi previše u vezu sa Kud Idijotima, to je gotovo nemoguće. Zato ću se na početku ipak, baviti njegovim donedavnim bendom. Naime, najkraće i najtačnije rečeno Kud Idijoti su bili najbolji pank bend u južnih Slovena, a i malo šire. Kud Idijoti su kada je to bilo najteže pokazivali ludačku doslednost i nepokolebljivost, ali što je najvažnije i ogroman talenat i sposobnost da gotovo kao od šale izbacuju sjajne pesme i još bolje albume. Glavni čovek tih i takvih Kud Idijota je svih 30 godina bio Sale Veruda, ali još malo o Idijotima. Dosta godina unazad, a i pre Tustine bolesti najavljivana je ploča „Zbogom Istro“, koju je grupa krenula da snima i na kojoj je Tusta otpevao polovinu materijala. Mišljenja sam da kao što je Sale prionuo i konačno objavio Saša 21 snimke, da bi trebalo, ako ništa drugo iz poštovanja prema Tusti završiti taj materijal i zajedno sa pesmama koje je Tusta otpevao objaviti i preostale. On se i onako ovom pločom i definitivno prekvalifikovao u pevače. O nekoj zaradi ili „rasprodaji bola“ u današnjoj diskografskoj situaciji teško je govoriti, tu ploču bi onako kupili samo kolekcionari i die hard fanovi, ostali bi je uredno skinuli sa neta. Takođe, trenutno se snima i dokumentarac o Tusti, što je svakako lepa stvar i dobar način da se oda zasluženo poštovanje, ali bih još više voleo da neko skupi i objavi jedan iscrpan i dobar DVD sa lajv snimcima i spotovima Kud Idijota. To danas imaju i trećerazredni pank bendovi u svetu, a vratimo se na početak ovog predugog uvoda, Kud Idijoti su bili prvoklasan pank bend.
A sada napokon o Saša 21 albumu. Kao što je Sale godinama najavljivao „Zbogom Istro“ album, tako je dugo unazad i podgrevao nadu da bi i njegov tada side-band Saša 21 mogao da konačno objavi zvaničan materijal. Tekst na omotu albuma nam kaže da ni samom Saletu nije potpuno jasno zašto mu je trebalo deset godina da smiksa i završi nešto što je bazično snimljeno za dva dana. Treba se setiti da su Kud Idijoti u periodu od 1989. do 1995. snimili i objavili ni manje ni više nego pet čistih remek dela (Bolivia RnR, Mi smo ovdje samo zbog para, Glupost je neuništiva, Tako je govorio Zaratusta i Mega punk), a da su mu je sada potrebna decenija da objavi jedan jedini album. Čudna su vremena došla.
I na posletku kakav je taj album? Bolji nego što će vam se učiniti na prvo slušanje, zato mu pružite šansu i vrtite ga i svaki put će vam sve bolje zvučati. Učestalo puštanje ovog albuma nažalost neće otkloniti i neke lako uočljive mane istog. Mada je i ranije bilo poznato da je Sale većinski autor u Idijotima, opet su sve njihove snimke odavale utisak grupnog rada i rezultata naposletku. „VD-i 1“ (kakav naslov!) realno zvuči kao solo ploča Saleta Verude i prateće ritam sekcije. Sale je i ranije pevao na pločama Kud Idijota, ali tek kada se presluša ceo materijal sa njim kao glavnim vokalom, čuje se da je on neko ko je prevashodno tokom karijere bio gitarista. Mada se ne može reći da njegovo pevanje nema šarma. Bend ga korektno prati, ali ništa preko toga. Kao što sam napisao gore, Sale Veruda i prateća ritam sekcija. Bas je solidno upečatljiv i možda je tonski i najbolji deo snimka, dok su bubnjevi isuviše u funkciji pukog ritmičkog praćenja pesme. Nigde neke intervencije na aranžmanu ili pokušaja da se ostavi lični pečat. Saletove gitare su prepoznatljive, nešto blaže nego kod Idijota i povremeno se oseća nedostatak još nekog instrumenta, recimo klavijatura. Kada uleti usna harmonika u „Demo, demo“, ceo snimak zazvuči mnogo punije i bogatije. U gitarskim delovima i sklopovima ima dosta Ramonsa, čak i možda i više nego što ih je pre bilo kod Idijota. Prve dve pesme „Kratko i konkretno“ i „Podmetnimo se“ su kratke i dopadljive, ali i nekako naglo završene i čini mi se aranžamski za dlaku zbrzane. Naročito je alanfordovski duhovit tekst pesme „Podmetnimo se“ nudio prostora za još koju strofu. Najbolji deo albuma čine stvari „Ploče, kazete, diskovi“, „Vesna 2“ (nju su i Idijoti svirali uživo“), „Demo, demo“ i „Nema Beda“. B strana donosi i epski predugu pričalicu „Predugo“, gde Sale još jednom demonstrira svoj osvedočeni smisao za humor. Istovremeno druga polovina albuma je i u generalnom zbiru slabija od prvog dela. Omot je pedantno i detaljno izveden i ostavlja bolji utisak nego pakovanje za „Remek-Djelo“ (šta će pobogu nekakva vrata u svemiru na omotu Kud Idijota!?!), ali mu nedostaje makar malo otkačenosti i razabrušenosti.
Kada se sve presluša i podvuče crta ostaje pitanje zašto je Sale tako tvrdoglavo insistirao na deset godina starom materijalu, no šta je tu je. Ubeđen sam da će sve ovo još snažnije i uverljivije zvučati na svirkama, a nadam se da će što pre i drugi album, pošto je prvi tek delom ostvario (istina nemala) očekivanja. Ako je neko zaslužio sve kredita ovog sveta onda je to Sale Veruda, mada će i neko zloban reći da je dosta kredita potrošeno na albumima „Cijena Ponosa“ i „Remek-djelo“, ali sam mišljenja da je ovaj drugi delom i nepotrebno podcenjena ploča. Zato, budite strpljivi sa ovim albumom nemogućeg imena i pružite mu više slušanja pre donošenja konačnog suda.
Pravac: Punk rock
Mada je Sale Veruda, koliko sam uspeo da shvatim, namerio da se rad sastava Saša 21 ne dovodi previše u vezu sa Kud Idijotima, to je gotovo nemoguće. Zato ću se na početku ipak, baviti njegovim donedavnim bendom. Naime, najkraće i najtačnije rečeno Kud Idijoti su bili najbolji pank bend u južnih Slovena, a i malo šire. Kud Idijoti su kada je to bilo najteže pokazivali ludačku doslednost i nepokolebljivost, ali što je najvažnije i ogroman talenat i sposobnost da gotovo kao od šale izbacuju sjajne pesme i još bolje albume. Glavni čovek tih i takvih Kud Idijota je svih 30 godina bio Sale Veruda, ali još malo o Idijotima. Dosta godina unazad, a i pre Tustine bolesti najavljivana je ploča „Zbogom Istro“, koju je grupa krenula da snima i na kojoj je Tusta otpevao polovinu materijala. Mišljenja sam da kao što je Sale prionuo i konačno objavio Saša 21 snimke, da bi trebalo, ako ništa drugo iz poštovanja prema Tusti završiti taj materijal i zajedno sa pesmama koje je Tusta otpevao objaviti i preostale. On se i onako ovom pločom i definitivno prekvalifikovao u pevače. O nekoj zaradi ili „rasprodaji bola“ u današnjoj diskografskoj situaciji teško je govoriti, tu ploču bi onako kupili samo kolekcionari i die hard fanovi, ostali bi je uredno skinuli sa neta. Takođe, trenutno se snima i dokumentarac o Tusti, što je svakako lepa stvar i dobar način da se oda zasluženo poštovanje, ali bih još više voleo da neko skupi i objavi jedan iscrpan i dobar DVD sa lajv snimcima i spotovima Kud Idijota. To danas imaju i trećerazredni pank bendovi u svetu, a vratimo se na početak ovog predugog uvoda, Kud Idijoti su bili prvoklasan pank bend.
A sada napokon o Saša 21 albumu. Kao što je Sale godinama najavljivao „Zbogom Istro“ album, tako je dugo unazad i podgrevao nadu da bi i njegov tada side-band Saša 21 mogao da konačno objavi zvaničan materijal. Tekst na omotu albuma nam kaže da ni samom Saletu nije potpuno jasno zašto mu je trebalo deset godina da smiksa i završi nešto što je bazično snimljeno za dva dana. Treba se setiti da su Kud Idijoti u periodu od 1989. do 1995. snimili i objavili ni manje ni više nego pet čistih remek dela (Bolivia RnR, Mi smo ovdje samo zbog para, Glupost je neuništiva, Tako je govorio Zaratusta i Mega punk), a da su mu je sada potrebna decenija da objavi jedan jedini album. Čudna su vremena došla.
I na posletku kakav je taj album? Bolji nego što će vam se učiniti na prvo slušanje, zato mu pružite šansu i vrtite ga i svaki put će vam sve bolje zvučati. Učestalo puštanje ovog albuma nažalost neće otkloniti i neke lako uočljive mane istog. Mada je i ranije bilo poznato da je Sale većinski autor u Idijotima, opet su sve njihove snimke odavale utisak grupnog rada i rezultata naposletku. „VD-i 1“ (kakav naslov!) realno zvuči kao solo ploča Saleta Verude i prateće ritam sekcije. Sale je i ranije pevao na pločama Kud Idijota, ali tek kada se presluša ceo materijal sa njim kao glavnim vokalom, čuje se da je on neko ko je prevashodno tokom karijere bio gitarista. Mada se ne može reći da njegovo pevanje nema šarma. Bend ga korektno prati, ali ništa preko toga. Kao što sam napisao gore, Sale Veruda i prateća ritam sekcija. Bas je solidno upečatljiv i možda je tonski i najbolji deo snimka, dok su bubnjevi isuviše u funkciji pukog ritmičkog praćenja pesme. Nigde neke intervencije na aranžmanu ili pokušaja da se ostavi lični pečat. Saletove gitare su prepoznatljive, nešto blaže nego kod Idijota i povremeno se oseća nedostatak još nekog instrumenta, recimo klavijatura. Kada uleti usna harmonika u „Demo, demo“, ceo snimak zazvuči mnogo punije i bogatije. U gitarskim delovima i sklopovima ima dosta Ramonsa, čak i možda i više nego što ih je pre bilo kod Idijota. Prve dve pesme „Kratko i konkretno“ i „Podmetnimo se“ su kratke i dopadljive, ali i nekako naglo završene i čini mi se aranžamski za dlaku zbrzane. Naročito je alanfordovski duhovit tekst pesme „Podmetnimo se“ nudio prostora za još koju strofu. Najbolji deo albuma čine stvari „Ploče, kazete, diskovi“, „Vesna 2“ (nju su i Idijoti svirali uživo“), „Demo, demo“ i „Nema Beda“. B strana donosi i epski predugu pričalicu „Predugo“, gde Sale još jednom demonstrira svoj osvedočeni smisao za humor. Istovremeno druga polovina albuma je i u generalnom zbiru slabija od prvog dela. Omot je pedantno i detaljno izveden i ostavlja bolji utisak nego pakovanje za „Remek-Djelo“ (šta će pobogu nekakva vrata u svemiru na omotu Kud Idijota!?!), ali mu nedostaje makar malo otkačenosti i razabrušenosti.
Kada se sve presluša i podvuče crta ostaje pitanje zašto je Sale tako tvrdoglavo insistirao na deset godina starom materijalu, no šta je tu je. Ubeđen sam da će sve ovo još snažnije i uverljivije zvučati na svirkama, a nadam se da će što pre i drugi album, pošto je prvi tek delom ostvario (istina nemala) očekivanja. Ako je neko zaslužio sve kredita ovog sveta onda je to Sale Veruda, mada će i neko zloban reći da je dosta kredita potrošeno na albumima „Cijena Ponosa“ i „Remek-djelo“, ali sam mišljenja da je ovaj drugi delom i nepotrebno podcenjena ploča. Zato, budite strpljivi sa ovim albumom nemogućeg imena i pružite mu više slušanja pre donošenja konačnog suda.
Miroslav Stašić