Publika u Nišu ipak postoji i ide tamo gde želi, i sluša ono što želi - Paydo Koma, There. i Ventil
Helly Cherry
Još jedno veoma interesantno veče u Feedbacku. Prvo što moram da opserviram to je velika posećenost koncerta u nedelju i to po najavi koji treba da poče tačno u 9. I skoro da je bilo tako. Nešto malo posle 9 sve je krenulo.
Pošto sam bila dole i u četvrtak i u petak a i sinoć, samo mogu da zaključim da publika postoji ali je raslojena. Znači ne možemo je navući, prevariti, namamiti. Ide tamo gde želi i sluša ono što želi. Ovi ljudi sinoć su došli sa ciljem da vide bendove koji su svirali i nema tu pregovaranja. Ne znači da su bendovi koji su nastupali u četvrtak i petak loši, ali postoji neki problem u komunikaciji ili im je publika lenja ili je nemaju. Mahom mladi ljudi u publici i mladi bendovi pa je i to možda dobar spoj. I svi su ostali do kraja.
Pošto sam bila dole i u četvrtak i u petak a i sinoć, samo mogu da zaključim da publika postoji ali je raslojena. Znači ne možemo je navući, prevariti, namamiti. Ide tamo gde želi i sluša ono što želi. Ovi ljudi sinoć su došli sa ciljem da vide bendove koji su svirali i nema tu pregovaranja. Ne znači da su bendovi koji su nastupali u četvrtak i petak loši, ali postoji neki problem u komunikaciji ili im je publika lenja ili je nemaju. Mahom mladi ljudi u publici i mladi bendovi pa je i to možda dobar spoj. I svi su ostali do kraja.
Koncert su otvorili „Ventil“ kratkim nastupom od svega nekoliko pesama. Nejasnog koncepta, zanimljivih tekstova ali neubedljivog vokala. I sami deluju nesigurno šta je to što sviraju, pa nemam mnogo toga da vam prenesem. Očekujem neki sledeći nastup, malo konstruktivniji, pa da mi utisak bude atraktivniji.
Za „There“ već nema šta novo da se kaže, oni sazrevaju svakim sledećim nastupom. Repertoar standardan i sve usviraniji i ekspresivniji. Mada instrumentalni, što je posebno teško kad nemaš frontmena da se mrda pred mikrofonom, njihovi nastupi su hipnotišući. Sve funkcioniše perfektno, dinamika im je posebna vrlina, tako dobru retko čujem i kod ozbiljnih bendova. Kad kažem ozbiljnih, ne mislim da oni nisu ozbiljni, već ozbiljnih u smislu da im je svirački staž mnogo veći. Imamo jedan EYOT koji već ima internacionalnu karijeru u svojoj instrumentalnoj muzici, svet je mali, samo neka nastave ovako.
Onda smo imali priliku da premijerno vidimo „Paydo Komma“ uživo.
Jedan novi koncept na niškoj sceni. Sad oni što vole da se nazivaju rekli bi trip-hop. Jeste u smislu da je nastup bio baziran na hevi bas fenomenalnim tripi deonicama, sekvencer, dram mašin sa opasno dobrim semplovima kakvi baš treba da budu, podržani fenomenalnim metalskim bubnjarem koji je ceo njihov repertoar podigao na jedan profi level.
Njihov EP „Povest eksplicitnog uma“ iz 2012. je sa samo nekoliko pesama već bio dovoljno zanimljiv da sam se radovala kada su ove godine izbacili album, ali mi je pravac u kojem su išli već bio poznat. Frka od nedostaka frontmena ili ne znam. Nema potrebe. To što svirate je toliko originalno i dobro i moćno da ne treba da se rasplinete.
Znači, koliko imam sve pohvale na koncept, semplove, bubanj i bas, toliko mi se nije dopao vokal. Ni na albumu, a ni sinoć na koncertu. Ako ste zamislili sve ovo sa toliko pevanja, onda ona (ili on svejedno) mora da bude opasan pevač tehnički, da je više arenbi stil nego džezi, više gangsta nego operski, jer je to možda dobar spoj za jednu pesmu kao fazon a za kompletni utisak.. meni se nije dopalo. Poslednja pesma koju su odsvirali „Povest eksplicitnog uma“ je bila najbolja, sa ovim ludačkim semplovanim vokalom i po meni to je fazon kojeg treba da se držite. Dijagnostičarski.
7.12.2014.
Olja Wagner
Jedan novi koncept na niškoj sceni. Sad oni što vole da se nazivaju rekli bi trip-hop. Jeste u smislu da je nastup bio baziran na hevi bas fenomenalnim tripi deonicama, sekvencer, dram mašin sa opasno dobrim semplovima kakvi baš treba da budu, podržani fenomenalnim metalskim bubnjarem koji je ceo njihov repertoar podigao na jedan profi level.
Njihov EP „Povest eksplicitnog uma“ iz 2012. je sa samo nekoliko pesama već bio dovoljno zanimljiv da sam se radovala kada su ove godine izbacili album, ali mi je pravac u kojem su išli već bio poznat. Frka od nedostaka frontmena ili ne znam. Nema potrebe. To što svirate je toliko originalno i dobro i moćno da ne treba da se rasplinete.
Znači, koliko imam sve pohvale na koncept, semplove, bubanj i bas, toliko mi se nije dopao vokal. Ni na albumu, a ni sinoć na koncertu. Ako ste zamislili sve ovo sa toliko pevanja, onda ona (ili on svejedno) mora da bude opasan pevač tehnički, da je više arenbi stil nego džezi, više gangsta nego operski, jer je to možda dobar spoj za jednu pesmu kao fazon a za kompletni utisak.. meni se nije dopalo. Poslednja pesma koju su odsvirali „Povest eksplicitnog uma“ je bila najbolja, sa ovim ludačkim semplovanim vokalom i po meni to je fazon kojeg treba da se držite. Dijagnostičarski.
7.12.2014.
Olja Wagner