Bezbeli Apstraklije - Kad je bal nek je kanibal (2014)
Helly Cherry
Dolazi mi disk iz Bosne, ja gledam 'el ima antraks, a ono ovo. Bend nadasve zanimljivog i teško izgovorivog imena dolazi nam iz Sarajeva, BIH. Sajt im je slab, rađen u sve popularnijim cms sistemima, konkretno wordpress-u, što ne doprinosi čitljivosti i bogatstvu sadržaja na istom. Bend čine ličnosti pod nadimcima Turbo Avaz, Basistaga i Estamlija. Ovde prikazan disk je njihov prvenac, izdat za Croatia Records, izdavačku kuću sa dobro poznatim renomeom.
Ono što me je zaintrigiralo da kontaktiram ovaj bend jeste njihov prvi singl Fukara, koji opija i svojim odličnim spojem tarantinovskih melodija i tradicionalnog bosanskog melosa mami na preslušavanje čitavog materijala. Čitav album je napujen mračnom, polu ljubavnom pola depresivnom lirikom, koja je savršena za kuliranje kod kuće, ili slušanje uz piće sa prijateljima. Folk rok se ovo može nazvati, ali, nema smehotresnih tekstova kao kod Pero Deformera i Brkova, da ne pominjemo Vatrogasce i RSM, već nekakvog spooky goth prizvuka, što će svakakako prizvati svakog open minded goth rock fana. Mada, moram da vam priznam, čim je tu folk tu mora biti i piće. Ovako, na suvo, Bezbele ne vredi slušati, jer su za to i napravljeni, da greju proklete duše koje se dave u čemeru svakodnevice. Ovo, naravno mora najbolje pasati fanu benda koji je iz zemlje iz koje potiče, ali rezonira i sa domaćom svakondevicom. Nakon Dubioze, Bosanci se mogu pohvaliti još jednim dobrim novim bendom, i nadam se da će bend nastaviti svoju egzistenciju u ovom nedovoljno istraženom prostoru između tamnog roka i folka.
Od pesama je teško izdvojiti neke, jer album “dobro teče”, Fukara je dobar uvod, Fakini još bolja pesma, stvorena za radio-play, Pod Prozorom podseća refrenom na npr. Evu Braun i slične B92 bljuzge, ali u izvođenju BA, to zvuči iskreno i neisfolirano, onako, na prvu udara i dodeljuje nam status još jednog fana ovih odličnih muzičara. Dozavrat je takođe himnična, i savršena za radio. Ima tu i uticaja rokabilija, što dodaje na masti i neveratnom osećaju pri preslušavanu diska. Po tektu bih izdvoji angažovanu Zlatna Kašikara, koja vam se može bolje dočarati kupovinom diska ili posetom sajtu benda www.bezbeliapstraklije.com. Zaista, ovakav zvuk imaju samo strani bendovi, i ne mogu sakriti oduševljenjem ovim muzičkim izdanjem. Tu ću i stati sa hvalospevima, i završiti ovaj niz dobrih pesama sa jednom zaista dobrom baladom pod nazivom Rekla Kazala. Bolje muzike nego teksta doduše-tu moram stati da ne bih isuviše uobrazio bend. Ima tu mesta svakako za pobolšanja, pre svega sa tekstualne strane, i mogu im samo poželeti da budu sve bolji i bolji, i upriliče jedan koncert u domovini nam dragoj.
Disk je sjajno dizajniran, za šta imamo pohvaliti Berina Tuzlića, mada mu fali bogat buklet, na osnovu toga i proističe to što zadužujemo bend da nam donese svojim sledećim izdanjem i tekstove i slike benda. Topla preporuka za sve čitaoce sajta. Jedan od retkih diskova koji vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Ilija Đurđanović
Ono što me je zaintrigiralo da kontaktiram ovaj bend jeste njihov prvi singl Fukara, koji opija i svojim odličnim spojem tarantinovskih melodija i tradicionalnog bosanskog melosa mami na preslušavanje čitavog materijala. Čitav album je napujen mračnom, polu ljubavnom pola depresivnom lirikom, koja je savršena za kuliranje kod kuće, ili slušanje uz piće sa prijateljima. Folk rok se ovo može nazvati, ali, nema smehotresnih tekstova kao kod Pero Deformera i Brkova, da ne pominjemo Vatrogasce i RSM, već nekakvog spooky goth prizvuka, što će svakakako prizvati svakog open minded goth rock fana. Mada, moram da vam priznam, čim je tu folk tu mora biti i piće. Ovako, na suvo, Bezbele ne vredi slušati, jer su za to i napravljeni, da greju proklete duše koje se dave u čemeru svakodnevice. Ovo, naravno mora najbolje pasati fanu benda koji je iz zemlje iz koje potiče, ali rezonira i sa domaćom svakondevicom. Nakon Dubioze, Bosanci se mogu pohvaliti još jednim dobrim novim bendom, i nadam se da će bend nastaviti svoju egzistenciju u ovom nedovoljno istraženom prostoru između tamnog roka i folka.
Od pesama je teško izdvojiti neke, jer album “dobro teče”, Fukara je dobar uvod, Fakini još bolja pesma, stvorena za radio-play, Pod Prozorom podseća refrenom na npr. Evu Braun i slične B92 bljuzge, ali u izvođenju BA, to zvuči iskreno i neisfolirano, onako, na prvu udara i dodeljuje nam status još jednog fana ovih odličnih muzičara. Dozavrat je takođe himnična, i savršena za radio. Ima tu i uticaja rokabilija, što dodaje na masti i neveratnom osećaju pri preslušavanu diska. Po tektu bih izdvoji angažovanu Zlatna Kašikara, koja vam se može bolje dočarati kupovinom diska ili posetom sajtu benda www.bezbeliapstraklije.com. Zaista, ovakav zvuk imaju samo strani bendovi, i ne mogu sakriti oduševljenjem ovim muzičkim izdanjem. Tu ću i stati sa hvalospevima, i završiti ovaj niz dobrih pesama sa jednom zaista dobrom baladom pod nazivom Rekla Kazala. Bolje muzike nego teksta doduše-tu moram stati da ne bih isuviše uobrazio bend. Ima tu mesta svakako za pobolšanja, pre svega sa tekstualne strane, i mogu im samo poželeti da budu sve bolji i bolji, i upriliče jedan koncert u domovini nam dragoj.
Disk je sjajno dizajniran, za šta imamo pohvaliti Berina Tuzlića, mada mu fali bogat buklet, na osnovu toga i proističe to što zadužujemo bend da nam donese svojim sledećim izdanjem i tekstove i slike benda. Topla preporuka za sve čitaoce sajta. Jedan od retkih diskova koji vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Ilija Đurđanović