Zaista je BILO krajnje vreme da se neko naš seti ovog momka. Porazgovarali smo na kratko sa Davidom Maximom Micićem o tome kako stoje stvari sa muziciranjem u Srbiji, i o potencijalnim načinima da se prepreke koje su podrazumevani deo okoliša u Srbiji – zaobiđu. Kao neko ko je u tome uspeo, i kao jedan od najboljih (ako ne i najbolji) gitarista u regionu, verujemo da on to vrlo dobro zna.

HC: Kako tumačiš činjenicu da si u svetu mnogo poznatiji nego u Srbiji? Da li je Berklee doprineo tome?
DMM: Nisam se mnogo ni trudio da bilo šta uradim u Srbiji. Od samog starta sam počeo da se promovišem preko interneta, pa samim tim nije bilo potrebe da sebe ograničim na taj nacin i krenuo sam da guram svoju muziku po stranim forumima, portalima itd. Berklee je sigurno doprineo imidžu na neki način, kako vani tako i kod nas.

HC: Posle izlaska trećeg dela projekta "Bilo" i sjajne reakcije publike, kao i prvog albuma Destiny Potato, da li misliš da je muzika nešto od čega ćeš eventualno moći da živiš? (Mislim na autorsku muziku, naravno, nekako sumnjam da ćeš da radiš tezge).
DMM: Ja već sad jako lepo mogu da zivim od svog autorskog rada, što samo dokazuje da uopšte nije teško. Treba samo ispiti tu kafu do kraja i otići kući i uraditi sve to o čemu si pricao na istoj (wink).

HC: Izbacili ste sjajan lyrics video za Love Song, a ubrzo potom i ceo album. Da li planirate možda neke nastupe kao Destiny Potato na teritoriji Srbije?
DMM: Lyrics video je bio varijanta "uradi sam" i imali smo stvarno ludih par sati, što se nekako prenelo i na sam video i drago mi je da ti se sviđa. Što se nastupa u Srbiji tice, definitivno ćemo uraditi nesto, ali će za početak biti malo zatvorenijeg tipa. Kada budemo imali dovoljno materijala voleo bih da uradimo nešto drugačije, nastup kakav se retko vidja od domacih izvođača. Ali trebaće nam je još malo vremena i kilometara za tako nešto.

HC: Isto pitanje i za tvoj solo projekat. Verovatno je veliki izazov odsvirati sve ono live, bez angažovanja svih onih fenomenalnih imena koja su ti odgostovala na albumu.
DMM: Jeste, bilo bi jako teško, pogotovo bez Jakuba, svih pevača i ritam sekcije iz Monuments-a koji bi jako voleli da su deo cele priče. Kada izadje poslednji 'Bilo' ('Bilo 4.0') počeću da razmišljam i o potencijalnim koncertima, ali do tada ima još dosta da se radi.

HC: Djent još uvek nije preterano zaživeo u Srbiji. Je l' misliš da je to uopšte moguće, ako da, za koliko vremena i u kolikoj meri?
DMM: Mislim da nikada nece zaživeti u Srbiji, a i vani je prilicno poceo da izumire. Kroz par godina će sve više 'Djent' bendova zvučati sve manje 'Djent' i evoluiraće i mešaće se sa drugim žanrovima i iskreno jedva čekam da vidim gde će sve to da ode.

HC: Kako vam je BILO (get it? :D) na Euroblastu, i da li ste imali vremena da poslušate naše druge predstavnike na tom festivalu, bend Hollow My Eyes?
DMM: Hahah forica! BILO je super na Euroblastu kao i uvek. Videli smo stare prijatelje, upoznali nove, nastup je protekao odlično, ljudi su po prvi put znali tekstove pesama i pevali su sa nama što je BILO zaista predivno! Ja nisam imao puno vremena da čujem BILO koga jer sam sve vreme trčao okolo i resavao druge stvari, a nisam ni znao da su Hollow My Eyes nastupali na EB kao još jedan predstavnik iz Srbije dok mi neko od drugara iz benda nakon festivala nije rekao za njih. Nadam se da su super prošli i da su se dobro proveli!

HC: Za kraj, kao neko ko je definitivno na pravom putu, neki savet za klince po Srbiji koji bi se bavili ovakvom vrstom muzike, a ima ih polako sve više, ali su strašno ograničeni domaćom scenom i potražnjom koja na njoj vlada.
DMM: Nemate potrebe da se ograničavate na domaću scenu. Na svetu ima oko 7 milijardi ljudi. Kakvu god muziku radili i kakvu god poruku slali sa istom, uvek će sa naći najmanje par desetina hiljada ljudi kojima će se dopasti to što radite. Samo je potrebno vreme, jako mnogo rada i naravno kvalitet.

Sa Davidom razgovarao Luka Radulović