Gornji Milanovac 3.1.2014.

- Koliko ima sati?
- Ima 3:25. Jel ti se spava, možeš da voziš?
- Aha, jedva.
- Što nam ovaj ablenduje?
- Nemam pojma. Šta je bre ovo?
- E, nešto je na asfaltu, koči!!!!
- Jebem ti, ovo bre čovek leži na putu!!!!!!!!!
- Ovaj mrtav, da ga nije neko pregazio?????? Da zovemo miliciju/hitnu?

Ali ajde da krenem od početka. Prva petorka iz Smedereva je bila spremna za koncert još u 18h (basket je bio u gepeku, tako da smo bili spremni i za košarku da nas je neko izazvao). Konačno da jednom svi stignemo na vreme. Dolazim, a svi mi kažu “Gde si do sada, što kasniš?”. Pogledam na sat, ono 17:58. Dobar znak, znači svi jedva čekaju da krenu. A kako i ne bi, dovoljno se slušao onaj stari demo, i vreme je bilo da se ovo dogodi. Krećemo na promociju prvog albuma Soulcage-a.

Sve ide po planu, standardne priče u kolima, tračevi, ko gde i šta radio proteklih nedelja. I uz to naravno stiže, nama svima drago, gubljenje na putu Smederevo – Gornji Milanovac. Pita Pozitiva da li da uključi GPS. “Jel si lud bre, pa ovako zanimljivije!!!!”.
I onda sledi ono legendarno pitanje: - Dobro veče, izvinite, a gde smo mi sada?
Nastavljamo dalje, kreće (kao i uvek) priča o horor filmovima, krivine i šumice kod Rudnika su idealne za to. Stajemo u sred nekog mraka kako bi pijandure išle u WC. I tada skapiramo koliko je bre zagađenje kod nas u gradu. Jebem ti, nebo svetli, ima i zvezda!!!! Tu dok tečnost curka, nadovezujemo se na one horor filmove, priča se o tome šta bi radili kada bi nas zaskočili neki vukovi.
Tu se onda Kapula nešto istripovao, aj nećemo to sada da širimo hehehe Neka ostane među nama :)


Da više ne davim, uglavnom stižemo na vreme, a sve i počinje sa minimalnim kašnjenjem. Prvi na spisku su bili Morbid Cow. Poslednji put sam ih gledao skoro pre godinu dana, i nisu mi bili nešto legli (bili su isuviše pijani na bini). Ali ovog petka je bilo totalno drugačije. Sve je bilo baš onako kako i treba da bude. Pokidali su, al' stvarno!!!! Imali su malo dužu set listu, ali to nikako nije smetalo jer je sve zvučalo super. A i zaslužili su, pa da nije njih, ko zna da li bi imali i Soulcage. Nisam baš lepo skapirao priču između dve pesme, ali učinilo mi se da su rekli da će uskoro dodati još jednu gitaru. Odatle sledi, ako sam ja to dobro rezumeo, da će zvučati još žešće.


Ubrzo kreće i Brainwashed iz Kragujevca, par dana pre svirke sam preslušao njihovo mini izdanje “Descent Into Sin”. Ko to nije uradio, neka isrpavi grešku, ove mlađe snage su na pravom putu. Čekao sam da čujem kako će to zvučati uživo, svidelo se i ostalima, tako da se ispred bine atmosfera nije nešto bitnije promenila. Videlo se na licima članova benda da su i oni zadovoljni zbog toga. Kao nagradu za to, na kraju su odsvirali i dve obrade.


Soulcage, po ko zna koji put sam ih gledao, uvek su bili odlični, ali uvek. Čuli smo one starije hitove, a naravno i ove nove pesme sa prvog albuma. Nisam znao da pesma “Done with hiding” ima opasnu konkurenciju za najbolju na albumu, obratite pažnju na “Suffocated” kada ih budete slušali/gledali. Stvarno ne znam koliko su dugo svirali, ali je meni to proletelo kao da je trajalo 10 minuta. Ispred bine za to vreme se svašta moglo videti. Imali smo i dva Supermena koja su doletala sa drugog sprata kluba Modesty Blaise. Dobro, možda nisu obojica sa Kriptona, ali jedan je sigurno bio. Ovaj drugi je možda Spiderman jer  je prvo visio.

Bio je ovo pravi praznični poklon za sve nas. Karta 100 din (pun, verovatno rasprodat klub), CD 300 din, jedina zamerka što bend nije pripremio i majice pa da ih i na taj način podržimo. Lepa ekskurzija, brdo prijatelja na jednom mestu, super smo se proveli. Ukoliko niste znali, ime grada Gornji Milanovac je na hardcore/punk mapi Srbije upisano velikim, boldiranim fontom.

A da, da završim onu priču sa početka, ono kada smo stigli u Smederevo. Mrtav čovek i to. Ma jok bre, neki lik se olešio od alkohola. Dobro samo da ga nismo pregazili, a i pao 50m od Hitne pa brzo došla pomoć.


 Miloš (BTS) Necić