Već par godina unazad u Srbiji nije bilo fanzina koji se bavio direkno hardcore punk, crust, grind podpravcima. Distorzija Krika je novo glasilo koje pokriva upravo ove ekstremne pank i srodne pravce. Ono što je zanimljivo kod fanzina je da je rađen u potpunosti ručno. Da, dobro ste pročitali. Ručno. Kao nekada 80ih i prve polovine 90ih. Čitav sadržaj je napisan rukom, i slagan je seci lepi tehnikom u okruženje koje je stvorila sama autorka. No ipak bih sada pustio Andrianu, autorku fanzina da nastavi i predstavi svoje glasilo...


HC: Na početku, predstavi nam ukratko tvoj fanzin. Nije striktno ograničen na muziku već i na art deo (koji je opet tematski okrenut crust, grind, anarcho estetici i tematici)... Šta se sve tu može naći?
DK: Ovaj fanzin se razlikuje i to dosta od ostalih koji su nama sada dostupni. Prvenstveno se razlikuje po nacinu izrade a i po svom sadrzaju. U konceptu ovog fanzina su intervjui sa clanovima sledecih bendova: Pro-past, Kill the scum, Otvoreni prelom, Atomski rat, Agitator, Kalo i Clouds of Cancer. Tu je i kraci tekst o pank umetnici iz Subotice, svima nama dobro poznata Senka i uz to par njenih crteza. Jako zanimljiv tekst (intervju) o Drustvenom centru koji se nalazi u Novom Sadu, par mojih crteza i jos po nesto. Mogu reci da nije okrenut samo muzickom delu ima tu i drugih zanimljivosti, ali jeste okrenut nekim svojim mogu reci muzickim pravcima (crust, grind, hc, anarcho...). Pravci koje sam navela nisu bas nesto popularizovani kod nas i ja sam zelela da ljudima predstavim nesto vise od onoga sto se danas vrti.

HC: Kada i zašto se kod tebe javlja želja za pravljenjem sopstvenog fanzina? Koji su bili razlozi za tako nešto?
DK: Ta zelja se javlja jos pre par godina kada sam se prvi put susrela sa nekim fanzinima, ali od toga tada nista. A sada se zelja pojavila pocetkom jula ove godine a fanzin je vec bio zavrsen pocetkom avgusta iste. Razlozi hm, pa i nemam neke razloge tj. jedan sam vec navela u predhodnom pitanju znaci da bih ljudima priblizila neke stvari (bendove, umetnike uopste, ljude i njihov rad). A drugi razlog,... pa kratko i jasno BUNT. Bunt iz razloga sto neki stariji smatraju da mi mladje generacije (ja tada osamnestogodisljakinja) nismo sposobne za da odradimo fanzin i zato sto bas ti isti ljudi gaze nas i misle da oni uvek trebaju da budu nesto kao prvi... Pa dragi moji dolaze nove generacije prihvatite to i podrzite da bi smo bili jedna velika pank porodica. I da e pa jesmo sposobni i mnogo smo kreativniji od vas. Lepo nama nas dragi Verbalni delikt ispeva jednu pesmu (Umisljeni ljudi) a ovaj deo mnogo govori: Svi ste vi stari anarhisti. Svi ste vi stari panksi. Svi ste vi, svi ste vi, vi ste kurac na batini.
Furate se na dobrotu-pomogni svima ali to vam nije vazno-ugled to je vama vazno, sve sto radite ne radite iz gusta nego zbog svog ugleda. A OD TOG UGLEDA ZIVOT MI SE GADI........

HC: Koliko ti je trebalo vremena za prvi broj? I sa kojim si se problemima susretala prilikom izrade? 
DK: Trebalo mi je nesto manje od mesec dana. Bilo je problema sto se stampe tice npr. ali i to se na kraju sredilo. Sto se saradnje sa bendovima tice, tu nije bilo problema. Svi su se odazvali mom pozivu i svi su rado prihvatili da budu deo Distorzije. Cak mogu reci da je bez problema proslo i skupljanje para za stampanje fanzina (zickanje para na ulici uz obrazlozenje sta i kako i naravno zasto, bilo je i neprijatnih reakcija ali sta je tu je sponzore nisam imala). Evo i sada se zahvaljujem svim ljudima koji su dali prilog za stampanje Distorzije krika. Zahvaljujem se i bendovima i ostalim ljudima.

HC: Ono što tvoj fanzin razlikuje od drugih danas je to što je rađen kao 80ih i u prvoj polovini 90ih. Pisan je ručno, seci-lepi tehnika, a zatim fotogopiran. Kako si se odlučila na ovaj potez? Kapiram da je znatno teže i sporije ali je sa druge strane veliki trud uložen da se ručno sve dizajnira, prelomi, uklopi...
DK: Moguce je da je teze ali ima dusu. Nekako se vidi trud i kreativa. I uopste same te rucno iscrtane stranice i ispisani tekstovi su mi zaniljiviji od stampanih i tamo odradjenih u nekom kompijuterskom programu. Ali zavisi ko i kako shvata fanzinaski rad i fanzine. Neko ga spici za pet dana iskuca nekih jadnih 15 strana i cao, a nekome otpadne ruka. Svako radi kako misli da je najbolje, a ovo je samo moje misljenje mozda i nisam u pravu. :)


HC: Kakav je bio osećaj po prvi put držati svoj fanzin u rukama? 
DK: Osecaj je,... pa mogu opusteno reci da sam bila nekako uzbudjena ali i nekako zadovoljna. Misli neke teske po glavi i ono najbitnije TO USPELA SAM, ALI MOZE TO I MNOGO BOLJE.

HC: Po tebi lično, šta fanzinu fali i na čemu bi radila u nekom narednom periodu?
DK: Fali tu mnogo toga naravno, ali necu govoriti sta i na cemu cu u buducnosti raditi, to cete vec videti tako da, ocekujte boljitak.

HC: Koliko si zadovoljna reakcijom čitalaštva a koliko ljudi sa scene?
DK: Sto se citalastva tice nisam bas nesto zadovoljna, malo vise interesovanja ljudi!
Ljudi sa scene, svidelo se vecini cak je bilo i pohvala. Jako mi je dago zbog toga i eto hvala svima.

HC: Čega si se ti načitala do sada i koje fanzine pamtiš? 
DK: Pa nisam se nesto bas nacitala zato sto je tesko doci do fanzina, ali procitala sam neki solidan broj. Npr. neki stariji su mnogo kreativniji i bolje izgledaju od ovih sada. Sto se tih mladjih tice Konstruktivna Borba (sa kojima smo takođe razgovarali - prim.ur.) mi je ok.

HC: Da li si možda u kontaktu sa ostalim fanzinašima sa ovih prostora (SFRJ)? Eto u tvom gradu već tri godine funkcioniše “Pobuna”, nedavno je počeo da izlazi “Arsenik”. Nekako se stiče utisak da fanzine čitaju sami autori koji razmenjuju svoje radove... Mada čini mi se da je danas situacija što se tiče fanzina nikad gora, u smislu ima ih najmanje u poslednjih 5-7 godina... Kako ti sve to vidiš? 
DK: Da u kontaktu sam. Pa ja sve to vidim onako polu zatvorenim ocima, zapravo ne zelim da ih otvorim iz razloga da se ne razocaram bas do kraja. Izgleda da ljudi ne znaju da se interesuju za ono sto im se pruza, ali bice bolje, bice!

HC: Šta misliš da više znaci razvoju scene, bend ili fanzin? Nekad verujem da su fanzini više znacili bendovima, danas u eri interneta nije problem predstaviti se...
DK: Slozila boh se sa tim da su nekada fanzini bili jako bitni ali se bojim da su danas suvisni, ali sreca pa postoji i taj mali broj ljudi koji cene i interesuju se za fanzine. A sta vise znaci razvoju scene,... i jedno i drugo.

HC: Šta nas čeka u trećem broju i kada bi se on mogao pojaviti? 
DK: U sledecem broju vas ceka mnostvo zanimljivosti od crteza i umetnika, preko muzike i eseja do skvotova sirom Evrope itd. Znaci upoznacemo se i sa nekim ljudima iz susednih zemalja. A trebalo bi da se pojavi u 2014 godini. Koji mesec konretno - ne znam.

HC: Pred kraj, šta si naučila o fanzinaškoj muci? Da li danas više ceniš rad fanzinaša nego ranije? 
DK: Naucila sam da sve sto resis da ces uraditi mozes uraditi samo uz upornost i trud. Sto se rada fanzinasa tice pa ja svaciji rad cenim ali posle ovoga iskustva neciji cu ceniti manje a neciji vise. A neciji mozda necu uopste, videcemo.

HC: Na kraju možeš poručiti nekim ljudima, koji se možda razmišljaju da pokrenu svoje glasilo, zašto bi to trebalo da urade? U iščekivanju trećeg broja ja te pozdravljam... 
DK: Mislim da svako treba da uradi ono sto zeli i hoce i sigurna sam da oni koji imaju iskrenu da ce oni u tome i uspeti. Uradite to zbog drugih a i zbog vas. Budite kreativni, korektni, odlucni, istrajni i uporni. Pozdravljam i ja tebe i sve ljude koji citaju ovo.


Sa Andrianom razgovarao Nenad