Pressing – Skrivena Planeta (2013.)
Helly Cherry
Bend Pressing na ovom albumu prezentuju čitavu svoju karijeru, kroz alt rock, free jazz i soul, momenat po momenat, ton po ton. Nikome nisu robovali, i to ih čini ikonama na domaćem muzičkom nebu. Teško ih je opisivati bez opisivanja teškog vremena u kom smo živeli, i živimo trenutno. Sama činjenica da je u pitanju jazz, američka muzika, bode mnoge, ali, kom opanci kom obojci, dragi rukovodioci sektora kulture.
Muzika ovde predstavljena je, ako ne idealna, bar jako dobra, ne samo za jazz ljubitelje. Zvučni raspon je neverovatan, i ovaj disk je savršen za upoznavanje novih fanova sa starijim pesmama, kao i za podsećanje starih fanova na zlatno doba, i nešto novije zvučne akrobacije. Devet Ipo je savršen prikaz spremnosti benda da prođe kroz Raj i Pakao, prođe neokrnjen, i nastavi svoju audio misiju. Sloboda je ovde ključna reč, sloboda u liričkom i audio izrazu, koja vas prosto vuče da probate nešto novo i neistaženo. Oseti se tu i tamo, naročito na ranijim snimcima, uticaj Discipline Kičme, ali to se vremenom gubi, i jedino što ostaje je odličan Pressing zvuk. Zvuk koji nas dolje poprilično daleko od mainstreama, i tera da se osetite “happy go lucky” style u svoj punoći tog izraza i lifestyle-a.
Ono što ja privatno mislim o albumu da je obuhvatio jedno ružno vreme, ali da je muzika dosta energična, buntovnička i individualistička, što na određeni način i opisuje šta se dešava sa takvim ljudima i muzičkim projektima u ovoj državi - bivaju skajnuti, šikanirani, ali, kao i svi misleće ljude, teško ih je uništiti. Na ovom albumu ima vrelih, kao i cool numera, ali sve su vatrene, kao srce koje neće niti želi da zgasne. Ima napeto -ljubavnih (Ona Vreba), ima angažovanih (Ritam U Kome Stojiš), ali sve su slobodne, to treba naglasiti, jer je sloboda ono što čini čoveka, sloboda izbora, i sloboda u izrazu. Takođe bih istakao kompoziciju Oboje, koja savršeno oslikava ovaj bend i stav mlađe, tako i starije generacije, koje su u ozbiljnom raskoraku.
Pressing su čudan bend. Kroz razne faze svoje karijere, publici su prezentovali svoj zvuk, i nikada nisu postigli konzistentan uspeh, možda zbog toga što je naša scena uvek prolazila kroz turbulentne trenutke, kao bend, a možda jednostavno zbog nedostatka sreće. Ja im ne mogu poželeti veću sreću, jer je definitivno zaslužuju, a publika će ovu odličnu kompilaciju sigurno prihvatiti, i, naravno, kupiti, ako mogu priuštiti original (malo efektna, ali oronula fraza, zar ne?).
5/5
Izdavač: Ammonite Records
Ilija Đurđanović
Muzika ovde predstavljena je, ako ne idealna, bar jako dobra, ne samo za jazz ljubitelje. Zvučni raspon je neverovatan, i ovaj disk je savršen za upoznavanje novih fanova sa starijim pesmama, kao i za podsećanje starih fanova na zlatno doba, i nešto novije zvučne akrobacije. Devet Ipo je savršen prikaz spremnosti benda da prođe kroz Raj i Pakao, prođe neokrnjen, i nastavi svoju audio misiju. Sloboda je ovde ključna reč, sloboda u liričkom i audio izrazu, koja vas prosto vuče da probate nešto novo i neistaženo. Oseti se tu i tamo, naročito na ranijim snimcima, uticaj Discipline Kičme, ali to se vremenom gubi, i jedino što ostaje je odličan Pressing zvuk. Zvuk koji nas dolje poprilično daleko od mainstreama, i tera da se osetite “happy go lucky” style u svoj punoći tog izraza i lifestyle-a.
Ono što ja privatno mislim o albumu da je obuhvatio jedno ružno vreme, ali da je muzika dosta energična, buntovnička i individualistička, što na određeni način i opisuje šta se dešava sa takvim ljudima i muzičkim projektima u ovoj državi - bivaju skajnuti, šikanirani, ali, kao i svi misleće ljude, teško ih je uništiti. Na ovom albumu ima vrelih, kao i cool numera, ali sve su vatrene, kao srce koje neće niti želi da zgasne. Ima napeto -ljubavnih (Ona Vreba), ima angažovanih (Ritam U Kome Stojiš), ali sve su slobodne, to treba naglasiti, jer je sloboda ono što čini čoveka, sloboda izbora, i sloboda u izrazu. Takođe bih istakao kompoziciju Oboje, koja savršeno oslikava ovaj bend i stav mlađe, tako i starije generacije, koje su u ozbiljnom raskoraku.
Pressing su čudan bend. Kroz razne faze svoje karijere, publici su prezentovali svoj zvuk, i nikada nisu postigli konzistentan uspeh, možda zbog toga što je naša scena uvek prolazila kroz turbulentne trenutke, kao bend, a možda jednostavno zbog nedostatka sreće. Ja im ne mogu poželeti veću sreću, jer je definitivno zaslužuju, a publika će ovu odličnu kompilaciju sigurno prihvatiti, i, naravno, kupiti, ako mogu priuštiti original (malo efektna, ali oronula fraza, zar ne?).
5/5
Izdavač: Ammonite Records
Ilija Đurđanović