Haustor – Bolero
Helly Cherry
Iako Haustor nije aktivan više od dvadeset godina, značaj zagrebačkih new wave pionira se i dalje oseti na teritoriji bivše SFRJ. Spominju se kao inspiracija, obrađuju se njihove pesme, sviraju se leti na akustičnim gitarama. Album „Bolero“ izašao je 1985. i proglašen za samostalni eksperiment Rundeka ali je bio opšte prihvaćen.. Ovo je značajno priznanje gledajući da je Haustor tada preživljavao promene u bendu i budućnost više nije bila sigurna. Sa skromnih osam pesama, nije pucao na visoke ambicije i nije izneverio.
„Bolero“ - naslovna numera sa albuma, mistično posmatra noć i lepo upakovano opisuje neobične ljude, što sam ja shvatila kao blago urađene. Eh, te osamdesete…
„Ena“ - ej, najveći hit Haustora, bez rasprave!! Osetimo reaggae kroz celu pesmu i ritam nas pobeđuje. Sada moramo blago da se mrdamo. Vlada opšte mišljenje da je ovo pesma o nekoj starijoj ženi i zabranjenoj vezi. Međutim, radi se o heroinskoj zavisnosti i pesma se navodno trebala zvati „Vena“. Ne znam koliko je ova priča legitimna, ali ima smisla kada se sluša malo duže. Postoji i priča da je pesma o devojci koja je pokušala da Rundeka izvuče iz narkomanskih krugova i kako nije uspela, zbrisala je što je dalje mogla. Meni ova heroinska ima više smisla, ali dobro.
„TV Man“ – dugačka priča puna prideva o kako samo ime kaže nekoj sceni sa TV-a. Iako nema neke konkretne radnje, osim tih silnih opisa nečeg možda romantičnog. Scena je plasirana na ulicu i ide svojim tokom, dok ljudi u kućama propuštaju to sve što se dešava. Danas bi ova pesma mogla da se zove „Facebook People“.
„Sejmeni“ – TV nije dovoljan. Rundek se inspiriše filmom „ Streets of Fire“ . Ukratko, koliko sam upućena, poenta filma je u rivalstvu nekih bajkera i kidnapovanju neke pevačice. Tako nešto. Rundek je samo opisao film. A iz nekog razloga ispao nacionalista? Glupost. Haustor na mene ni u jednom trenutku slušanja nije ostavio takav utisak. Baš suprotno.
„Take the money and run“ – jedna pesmica na engleskom. Kao griža savesti, pa kupi kintu i pali dok nije kasno. Nije. Ovo je takođe u pitanju film, istog naziva kao i sama pesma. Autor filma – Vudi Alen. Komedijica u kojoj pljačkaš beži iz zatvora, nastavlja sa krađom, pokuša da opljačka čoveka za kog se ispostavi da mu je prijatelj iz detinjstva i sada je policajac. Glavni akter dobija 800 godina robije, koja se uz dobro ponašanje može prepoloviti na pola. Kad pogledam, film je interesantniji nego pesma. Pesma se izdvaja jer Rade Šerbedžija recituje određene stihove.
„Ja želim“ – najkraći tekst na albumu, a otvoren tolikim opcijama. Od ljubavi do dobre stare zavisnosti. Hajde sada da sada izaberemo ljubav, jer narko materijala smo imali dosta. Kada se čitam sam tekst, bez muzike, imamo poeziju na tanjiru. I ovo bi bilo cool slušati u Šerbedžijinoj interpretaciji.
„Šejn“ - kakva avantura od pesme!! Ako slušate ovu pesmu, nema sekunde da niste režirali ovaj tekst. Ama ni sekunde! Scenario je Divlji Zapad, kauboji, konji, marame, pištolji, prašina, pljačkanje vozova…Apsolutno je moguće napraviti kratkotrajni film samo na osnovu ove pesme. Sećam se ove pesme sa radio stanica iz detinjstva. Naravno pored „Ene“. Rundek ima specifičan glas u ovoj pesmi, zato se svima urezuje u glavu.
„Šal od svile“ – ovu numeru, koja zatvara album „Bolero“, sam Rundek je opisao kao svoje najbolje delo. Ona je miks i kruna svih emocija i tema na albumu. Tu je ljubav, tu je heroin, tu je osećaj slobode. Tužna je i potresna za slušanje, nedefinisana između iskustva i poslednje ispovesti. Nekako je morbidna i u tome leži lepota i sjaj.
Šta god kritičari mislili o ovom albumu, kao i svaki do sada, izabrala sam ga jer je poseban. Totalna glupost je meriti kvalitet u umetnosti prema komercijalnosti. Zbog toga stradaju muzičari, glumci, pisci. Zbog toga imam napade alavosti u medijima, glavni kriterijumi su postali nevidljivi i cenzura se sada koristi isključivo u eliminaciji polu i komplet pronografskog sadržaja. A sve manje i tu. Ne dozvolite sebi da propustite slušanje ovog albuma, drugu stranu šljokičavih osamdesetih u SFRJ.
Tamara Maksimović
„Bolero“ - naslovna numera sa albuma, mistično posmatra noć i lepo upakovano opisuje neobične ljude, što sam ja shvatila kao blago urađene. Eh, te osamdesete…
„Ena“ - ej, najveći hit Haustora, bez rasprave!! Osetimo reaggae kroz celu pesmu i ritam nas pobeđuje. Sada moramo blago da se mrdamo. Vlada opšte mišljenje da je ovo pesma o nekoj starijoj ženi i zabranjenoj vezi. Međutim, radi se o heroinskoj zavisnosti i pesma se navodno trebala zvati „Vena“. Ne znam koliko je ova priča legitimna, ali ima smisla kada se sluša malo duže. Postoji i priča da je pesma o devojci koja je pokušala da Rundeka izvuče iz narkomanskih krugova i kako nije uspela, zbrisala je što je dalje mogla. Meni ova heroinska ima više smisla, ali dobro.
„TV Man“ – dugačka priča puna prideva o kako samo ime kaže nekoj sceni sa TV-a. Iako nema neke konkretne radnje, osim tih silnih opisa nečeg možda romantičnog. Scena je plasirana na ulicu i ide svojim tokom, dok ljudi u kućama propuštaju to sve što se dešava. Danas bi ova pesma mogla da se zove „Facebook People“.
„Sejmeni“ – TV nije dovoljan. Rundek se inspiriše filmom „ Streets of Fire“ . Ukratko, koliko sam upućena, poenta filma je u rivalstvu nekih bajkera i kidnapovanju neke pevačice. Tako nešto. Rundek je samo opisao film. A iz nekog razloga ispao nacionalista? Glupost. Haustor na mene ni u jednom trenutku slušanja nije ostavio takav utisak. Baš suprotno.
„Take the money and run“ – jedna pesmica na engleskom. Kao griža savesti, pa kupi kintu i pali dok nije kasno. Nije. Ovo je takođe u pitanju film, istog naziva kao i sama pesma. Autor filma – Vudi Alen. Komedijica u kojoj pljačkaš beži iz zatvora, nastavlja sa krađom, pokuša da opljačka čoveka za kog se ispostavi da mu je prijatelj iz detinjstva i sada je policajac. Glavni akter dobija 800 godina robije, koja se uz dobro ponašanje može prepoloviti na pola. Kad pogledam, film je interesantniji nego pesma. Pesma se izdvaja jer Rade Šerbedžija recituje određene stihove.
„Ja želim“ – najkraći tekst na albumu, a otvoren tolikim opcijama. Od ljubavi do dobre stare zavisnosti. Hajde sada da sada izaberemo ljubav, jer narko materijala smo imali dosta. Kada se čitam sam tekst, bez muzike, imamo poeziju na tanjiru. I ovo bi bilo cool slušati u Šerbedžijinoj interpretaciji.
„Šejn“ - kakva avantura od pesme!! Ako slušate ovu pesmu, nema sekunde da niste režirali ovaj tekst. Ama ni sekunde! Scenario je Divlji Zapad, kauboji, konji, marame, pištolji, prašina, pljačkanje vozova…Apsolutno je moguće napraviti kratkotrajni film samo na osnovu ove pesme. Sećam se ove pesme sa radio stanica iz detinjstva. Naravno pored „Ene“. Rundek ima specifičan glas u ovoj pesmi, zato se svima urezuje u glavu.
„Šal od svile“ – ovu numeru, koja zatvara album „Bolero“, sam Rundek je opisao kao svoje najbolje delo. Ona je miks i kruna svih emocija i tema na albumu. Tu je ljubav, tu je heroin, tu je osećaj slobode. Tužna je i potresna za slušanje, nedefinisana između iskustva i poslednje ispovesti. Nekako je morbidna i u tome leži lepota i sjaj.
Šta god kritičari mislili o ovom albumu, kao i svaki do sada, izabrala sam ga jer je poseban. Totalna glupost je meriti kvalitet u umetnosti prema komercijalnosti. Zbog toga stradaju muzičari, glumci, pisci. Zbog toga imam napade alavosti u medijima, glavni kriterijumi su postali nevidljivi i cenzura se sada koristi isključivo u eliminaciji polu i komplet pronografskog sadržaja. A sve manje i tu. Ne dozvolite sebi da propustite slušanje ovog albuma, drugu stranu šljokičavih osamdesetih u SFRJ.
Tamara Maksimović