Audio kaseta slavi 50. rođendan
Helly Cherry
Pola veka otkako su se pojavile prve audio kasete na svetu
Pre 50 godina na tržištu se pojavila prva audio kaseta. Iako je prva namena bila snimanje na diktafonu, muzička industrija prepoznala je potencijal, a audio kaseta kakvu danas poznajemo, postala je omiljeni medij mladih.
Index je objavio da se audio kaseta prvi put pojavila 1963., a masovna proizvodnja započela je godinu dana kasnije u Hanoveru u Nemačkoj. Međutim, prethodno snimljena kaseta ("Musicassettes" ili "MC") u Evropi se pojavila tek 1965. godine.
Ipak, najveću popularnost kaseta je doživela osamdesetih, dolaskom hi-fi plejera i Sonijevog vokmena koji se prvi put pojavio 1979. godine. Starije generacije ih dobro pamte kao i često slabe slušalice s presvlakom od sunđera, ali i probleme koji su nastajali prilikom zaplitanja trake.
Novo vreme donelo je i nove probleme. Početkom devedesetih, popularnost audio kaseta osetno je pala, prvenstveno zahvaljujući CD-u koji je u to vreme preuzeo tržište. Do 2001., mnogi su izdavači već odustali od izdavanja albuma na kasetama, a samo u SAD-u, prodaja kazeta pala je s 442 miliona u devedesetim, na tek 274.000 u 2007. godini.
Ipak, prazne kasete su ostale pa ih tako i danas možemo pronaći u pojedinim radnjama. Sony je 2010. obustavio proizvodnju vokmena, a Oxford English Dictionary 2011. objavio je kako reč "cassette tape" uklanja iz rečnika da bi napravili mesta za više od 400 novih reči. Njihova odluka je izazvala negativne reakcije u medijima.
Uprkos svemu, kaseta i dalje ima posebno mesto u srcima starijih generacija koje se sa setom sećaju vremena kada su na kasete snimali pesme s radija, razmenjivali i presnimavali albume, uživali u igrama za računare Commodore 64 i ZX Spectrum i pravili vlastite kompilacije.
Pre 50 godina na tržištu se pojavila prva audio kaseta. Iako je prva namena bila snimanje na diktafonu, muzička industrija prepoznala je potencijal, a audio kaseta kakvu danas poznajemo, postala je omiljeni medij mladih.
Index je objavio da se audio kaseta prvi put pojavila 1963., a masovna proizvodnja započela je godinu dana kasnije u Hanoveru u Nemačkoj. Međutim, prethodno snimljena kaseta ("Musicassettes" ili "MC") u Evropi se pojavila tek 1965. godine.
Ipak, najveću popularnost kaseta je doživela osamdesetih, dolaskom hi-fi plejera i Sonijevog vokmena koji se prvi put pojavio 1979. godine. Starije generacije ih dobro pamte kao i često slabe slušalice s presvlakom od sunđera, ali i probleme koji su nastajali prilikom zaplitanja trake.
Novo vreme donelo je i nove probleme. Početkom devedesetih, popularnost audio kaseta osetno je pala, prvenstveno zahvaljujući CD-u koji je u to vreme preuzeo tržište. Do 2001., mnogi su izdavači već odustali od izdavanja albuma na kasetama, a samo u SAD-u, prodaja kazeta pala je s 442 miliona u devedesetim, na tek 274.000 u 2007. godini.
 |
| Starije generacije pamte kako je izgledala kaseta iznutra |
Ipak, prazne kasete su ostale pa ih tako i danas možemo pronaći u pojedinim radnjama. Sony je 2010. obustavio proizvodnju vokmena, a Oxford English Dictionary 2011. objavio je kako reč "cassette tape" uklanja iz rečnika da bi napravili mesta za više od 400 novih reči. Njihova odluka je izazvala negativne reakcije u medijima.
Uprkos svemu, kaseta i dalje ima posebno mesto u srcima starijih generacija koje se sa setom sećaju vremena kada su na kasete snimali pesme s radija, razmenjivali i presnimavali albume, uživali u igrama za računare Commodore 64 i ZX Spectrum i pravili vlastite kompilacije.