18.1.2013., klub Quarter, Novi Sad
Malo kasnimo sa izveštajem, nadamo se da ćete nam oprostiti. Da odmah naglasim i to da smo opet imali problem sa ne tako dobrim ozvučenjem i rasvetom. Svirka je bila u petak, i bilo je baš dosta ljudi, što prijatelja bendova, što fanova dobrog hardcore-a. Pošto su svirke u decembru bile poprilično puste, možda zbog zime, možda zbog lenjosti, bilo je osveženje videti puno ljudi u jednom relativno novom klubu. Atmosfera je bila pozitivna, nekako lepa, prijatna, masa napravila poštenu gužvu, skoro Quarter nije bio tako krcat, bendovi gromoglasni. 
W.A.T.T.
Zabavljali su nas W.A.T.T. aka WARRIORS ALL THE TIME iz Beograda koji je tako dobro “zapalio” masu u Quarteru, da je bilo pitanje šta očekivati od drugih bendova. Ovaj bend je u stvari fuzija tri benda (Concrete Worms, Prljavi Dripci, Hang) što je značajno doprinelo da W.A.T.T. da pečat hardcore-u jakim gitarskim zvukom i vrlo moćnim ženskim vokalom. 
Analizator
Zatim izlaze Analizator, bend koji meni lično nije najbolje legao ali masa ih je većinski prihvatila. Zajebantski grindcore je u pitanju dakle – sprdaju se, zajebavaju, podjebavaju na preglasan način. Sve u svemu brdo bolesnih tema u jednom nastupu, skoro pa fascinantno. Ali, moramo skinuti kapu – pala je nehumana šutka. 
Nothing else to do
Nothing else to do je smenio Analizator sa bine, odmah su krenuli sa “in your face” stavom, pesmama i par zanimljivih rečenica vokala šta je hardcore. Koji je povod bio za ovo ne znam, da li i njega nervira sve širi pozeraj ali svaka čast. Inače prvi put ih gledam, ali ovakva komunikacija hardcore vokala (i ne samo vokala već benda generalno) sa publikom i nije retkost. Često upravo zbog brzine muzike, kratkih pesama, vike i buke publika ne razume o čemu govore pojedine pesme i kao što rekoh pojedini vokali koriste pauze između pesama da objasne pojedine stavove benda, podstaknu neku mini diskusiju isl...

Dođe vreme i za Black Gust iz Zagreba. Ako se neko do sada dobro proveo, usledio je opšti haos! Mislim da je masa najviše i došla zbog njih, neki punk + garažni rock + hardcore + dobra energija. Osetim najviše uticaj Black Flaga, pa to ni ne može da razočara. Bilo je onako kako se na dobrim svirkama očekuje – skakanje, divljanje, opet skakanje ali sa bine. Mogu reći da su kraj svirke svi dočekali iscrpljeni od toliko bacanja i histeričnog divljanja, ali presrećni na mestu gde su sa istomišljenicima proveli vreme na svirci koja je, gledajući da je tek januar, postavila ozbiljne kriterijume.

txt i foto: Ljiljana Perišić