Intervju The Truth About Frank

FRANK; Pozdrav vama iz HCa I veruj mi, zadovoljstvo je naše. Novo je to da smo upravo izdali novi album pod nazivom Cannibal Work Ethic, pa se trenutno bavimo time da se za njega valjano čuje na bilo koji način. Dosadašnje reakcije su vrlo pozitivne. U isto vreme smo radili na nekim remiksima pesama američkog benda Geodesic, ali razmišljamo I o sledećem izdanju I iskreno, više se radujemo tom kreativnom procesu nego samoj promociji.

I pre nego nastavimo razgovor želeo bih da napomenem da govorim samo u svoje ime. Drugi momak iz ovog dua izbegava da govori o našoj muzici I sebi lično I meni prepušta tu dužnost i zadovoljstvo no za svaki slučaj bih želeo da napomenem da moji stavovi I razmišljanja nisu nužno I njegovi.

Inače nas dvojica se znamo zaista dugo. Jako smo različiti inače I prilično teški, svako na svoj način. Srećom, imamo razumevanja za ove naše različitosti I ipak uspevamo da dobro funkcionišemo kao jedno kada je o bendu reč.

Što se tiče života u Lidsu, moj drug iz benda se prilično povukao iz njega, mada I dalje zvanično živi ovde. Ja provodim dosta vremena u centru, mada ne svojom voljom, I nemam toliku odbojnost prema ovom gradu kao on čini mi se. Lids je inače veliki grad I ima dosta studenata I vrlo aktivnu muzičku scenu I pretpostavljam kao I svaki drugi veliki grad odlikuje se I dobrim I lošim stvarima.

FRANK; Teško je reći. Mislim da smo postali ovakvi ljudi više zbog muzike koju smo slušali nego same okoline, i da nas je ona (muzika) u velikoj meri oblikovala i uticala na naša iskustva i interakciju sa ljudima. Ni jedan od nas nije nešto preterano raspoložen za druženje ovih dana. Čak se ni međusobno ne viđamo aktivno u ovim trenucima. Sada bi mi bilo potrebno dosta vremena i samoposmatranja da bih ti odgovorio na ovo pitanje.

FRANK; Što se mene tiče, ja muziku slušan čitav svoj život. I oduvek sam slušao nešto drugačije i neobično od vršnjaka. Naravno, vremenom se moj muzički ukus menjao i sazrevao ali i dalje volim nešto drugačije. Nikada nisam bio u fazonu da slušam određenu vrstu muzike da bih bio prihvaćen, i uvek sam tako imao neku slobodu izbora. Ne znam koji je ključni momenat da se bavim ovim zvukom. Sećam se recimo kada sam se kao klinac tukao sa bratom jedno sat vremena dok smo slušali neku ploču naših roditelja i u toj tuči smo poremetili gramofon koji je počeo da vrti ploču na istom mestu ponavljajući frazu ‘You Run’ iznova i iznova sve vreme. Taj momenat mi je ostao u sećanju. Takođe na BBCju postoji Radio 3 kog sam izbegavao jer je puštao klasičnu muziku koja mi je bila jako dosadna ali sam jedno veče sasvim slučajno čuo i neki drugačiji zvuk na tom istom radiju. Zvuk koji do tada nikad nisam čuo i shvatio da postoji i nešto van klasike i mejnstrima. I mene i “drugog Franka” (misli da ortaka iz benda i tako će ga ubuduće nazivati prim. N.) je oduvek privlačilo nešto drugačije, neobično i ekstremno.

FRANK; Mislim da se generalno puno toga dešava čega nismo ni sami svesni ili u čemu ne učestvujemo. Skoro sam čitao članak u magazinu The Wire o sceni u našem gradu i skapirao sam da ne poznajem ni jedno od pomenutih imena. Najveća dešavanja i najrazvijeniji deo grada je severni Lids. Tamo se puno toga dešava, a mi smo na istoku grada. Tako da u stvari i nismo deo neke aktivne scene. Što se tiče konkretno experimental/noise/industrial scene, mislim da ne postoji u klasičnom smislu.

FRANK; Na žalost ne znam. Postojao je jedan klub (možda i dalje postoji) The Termite Club u kome su mogli da sviraju ‘experimental/improvisational/noise’ izvođači. Čini mi se da je taj klub imao podršku lokalnih vlasti ali se mi kao bend nikada nismo vezivali za bilo kakav prostor ili ljude i nikada nismo bili deo neke posebne ekipe. Tako da nismo imali ničiju pomoć. U vreme današnje krize sva pomoć ovakvim mestima je sve manja i zato nisam siguran da li mesto i dalje postoji.

FRANK; Krenuli smo da radimo zajedno2007. Kao što sam ranije naveo, ponzajemo se jako drugo i pored svojih različitosti imali smo i puno toga zajedničkog. U nekom trenutku mi je pustio svoje snimke od kojih su mi se neki jako dopali i tu me je zainteresovao za stvaranje takvog zvuka. Iako smo možda u početku imali neke različite ideje verovatno smo uticali jedno na drugo i uskoro su se naši izrazi i ideje približili pa je saradnja postala nešto sasvim normalno i logično. Drugi Frank za razliku od mene ima i formalno obrazovanje iz oblasti umetnosti i ima taj art pristup i više ga zanima live izvođenje dok sam ja više zainteresovan za rad u sobi/studiju isl.

FRANK; Obojica imamo samo TTAF za sada. Ali nam ne bi bio problem da postoji još neki bend pored ovoga. Ako i bude nekih side priča verovatno bi to bilo nešto solo za jednog od nas dvojice. Ne verujem da bi osnivali neke bendove i slično.

FRANK; Ako ne računamo kompilacije ovaj album je naše peto izdanje. Prvo je bio EP sa 7 pesama ‘A Briefcase Full Of Suspicion’ koji se pojavio krajem 2008. Onda smo učestivovali u EP serijalu pod nazivom ‘14 Versions Of The Same EP’. Na ovom izdanju je 14 autora/bendova uzelo isti audio materijal, semplove i slično i od njih je svako napravio svoj EP. Naša verzije tog Epja je 11. i pojavila se Marta 2009. kao free download izdanje za “Long Division With Remainders net label” (ceo serijal Epjeva je skoro izdat kao 4CD box set za Front & Follow label). Nakon njega smo izdali ‘Neon Fractured Night’ EP za nemački netlabel Weird And Wired, a iste godine i ‘Murder Sleep’ EP koji si pomenuo. ‘Cannibal Work Ethic’ je naše prvo dugosvirajuće izdanje mada i ‘A Briefcase…’ i ‘Neon Fractured Night’ traju preko 30 minuta. Sledeće izdanje bi trebalo da bude još jedan EP pod nazivom Weird And Wired, mada ima još vremena do njegovog izdavanja.

FRANK; Mislim da svako od nas dvojice ovu priču doživljava na svoj način. Publici ostavljamo slobodu da naš rad doživi kako želi u zavisnosti od njihovih stavova, interesovanja, razmišljanja i slično. Čitajući neke recenzije naših izdanja upravo sam to i video, ljudi su različito doživljavali našu priču i meni je to okej.

Što se inspiracije tiče, dobar deo dolazi iz mojih sećanja iz detinjstva, često su tu snovi koje sam tada imao, ili trenutak pre nego zaspim. Jednom prilikom smo nas dvojica pričali na temu inspiracije i došli do zajedničkog zaključka: “Frank, Frank, haos, nasilje, snovi, košmari i televizija”.

U nekom od prethodnih intervjua su nas pitali u kojim prilikama bi pustili našu muziku nekome. Predložio sam da to bude kada ste sami, noću, sa slušalicama dok pokušavate da zaspite. To sam rekao dok je bio aktuelan EP Murder Sleep pa sam dosta bio pod uticajem tog našeg rada. Međutim i ostali naši radovi se mogu ovako slušati. Drugi Frank bi možda rekao nešto drugo ali on nije raspoložen da objašnjava svoju muziku. Meni to nije problem mada mi nije uvek lako da to nekome približim.

FRANK; Obojica imamo svoje metode. Drugi Frank je nestrpljiv i želi brzo da pređe sa jedne ideje na drugu, bez obzira da li je materijal i pesma gotova, za razliku od mene. Ja volim da stvari idu sporije, temeljnije i detaljnije i često se zadržavam i na najsitnijim detaljima. Retko radimo zajedno u isto vreme na jednoj pesmi. Obično jedan od nas dvojice radi, predstavi to što je napravio, onda pričamo, drugi se nadoveže na rad prvog i tako nastaju pesme.

Ja prevashodno volim da stvaram noću. Obično krenem tako što me neki zvuk oduševi i da mi polet da sednem i razvijam dalje tu temu i igram se dok ne stvorim nešto što bi bilo dovoljno dobro. Volim sam početak stvaranja pesme, taj trenutak kada pesma može da krene u bilo kom pravcu pa i u totalno suprotnom smeru od onog sa početka. Nakon tog početka i određivanja smera pesme kreće ozbiljan rad da se ideja dovede do kraja. Nekada je ta priča jako brzo gotova, nekada pesmu ostavim da “odstoji” i kasnije joj se vratim. Ne volim da forsiram stvari.

FRANK; Uglavnom radimo kod kuće.

FRANK; Do sada smo imali nekoliko koncerata, nekada kao duo, nekada solo ali pod tim imenom. Ne znam kako su to doživeli posetioci. Nadam se da im je bilo neprijatno ali zanimljivo.

FRANK; Zavisi gde sviramo. To mogu biti 2 laptopa, trake, klavijature ali i video radovi. Meni lično odgovara minimalno osvetljenje i da zvučimo što je bučnije moguće.

FRANK; Jednom prilikom smo svirali iza platna na kome je projektovan neki film. To mi se jako dopalo jer nisam morao da gledam publiku a nije morala ni ona mene. Na drugom dešavanju smo radili live set, svojevrsni soundtrack za “light show” koji se dešavao po celom Lidsu. Naš set je bio kratak ali najneobičniji te večeri.

FRANK; Ja sam uživao u ovom razgovoru. Što se tiče jezika, Englezi su loši sa stranim jezicima (iako ja govorim kineski), tako da nikada ne bih kritikovao nekog kome engleski nije maternji zbog lošeg izgovora, pisanja i slično. Tvoj engleski je bio vrlo dobar. A što se tiče istine o Franku…jedna od recenzija poslednjeg albuma se završava rečima “kakva god bila istina o Franku, sumnjam da je prijatna”. Neka ostane na tome.