Za prave muzicke sladokusce, opredeljene na zvuk koji u sebi nosi pecat slobodnog jazz-a, punk-a, na momente swinga, sklopljene u celinu, na jedan izuzetno kompaktan nacin. Les Yeux su oslobodjeni klasicnih muzickih spona, slobodno gaze teritorijama eksperimenta i muzike koja, sama po sebi, ne poznaje nikakave granice. Ono sto se meni jako dopada je izbor instrumenata kojim docaravaju svoj harizmaticni svet. Saxofon daje prici anarhicnost, tu je kontrabas da stvar odrzava na pravom putu, imamo i harmoniku, jako nekonvencionalno upotrebljenu, naravno, sve to uz bubanj, bas, gitaru…. Sloboda u svakom pogledu. Les Yeux vas vode kroz svet pun humora, zabave, ludila koji otkrivate kroz njihovu muziku. Svet francuskih sansona? Svet slobodnog jazz-a? Poeticnost punk-a? Sve dolazi u obzir samo da je boca prazna, bez obzira na to sta se u boci nekad nalazilo. Na momente su dotakli i klasicni rock’n’roll, upadima na Led Zeppelin teritoriju, koje su obmotali na nacin kao bi to Morphine odradili. Morphine ipak nisu poredjene, jer su Les Yeux mnogo vise povukli na punkersku ideologiju, samo nas saxofon povremeno vrati na puteve kojim su gazili Morphine. Album je cisto instrumentalna tvorevina, treba to napomenuti, mada nikome od nas ovo sigurno nece zasmetati. Les Yeux donose svezinu, koncentrat dobrog raspolozenja, iz svake numere se vidi koliko vole zivot i dobro raspolozenje, originalnost, lucidnost. Ono sto u meni budi ovaj album je zelja za nekonvencionalnim varijantama plesa. Dovoljno je zatvoriti oci i prepustiti se muzici. U nekima od vas ce probuditi volju da u trenutcima opustanja konzumiraju ovu vanvremensku muziku. Verujem da ce se ovo poprilicno zadrzati na vasim cd playerima. Eksploziv energije pohrlice sa vasih zvucnika, veoma jednostavne, protkane kroz pesme od prosecno 2-3 minuta. Moram da napomenem, da bend ima vokal i da je jedino ovaj album izlet u instrumentalno stvaralastvo. Mada ne razumem francuski preterano, u danasnje vreme translatori nadomescuju stvar, pa sam shvatio da je rec o tekstovima prepunim satire, humora, zivotnih stvari. Otprilike, no smoking orchestra kakve bi ja mogao da slusam, mada moram da priznam, da instrumentalni album koji recenziram nema upliva ovih tendencija, i zato ima posebnu tezinu u mojim usima. Mnogo vise je okrenut eksperimentalnom pristupu. Bez preterano filosofije, sa puno imaginacije. Lightmotiv je sloboda i pozitivna energija u svemu. Zato navalite na ovo, necete se pokajati, reci su suvisne, muzika sama po sebi je ono sto ostaje. Vise o njima, ako razumete francuski na: myspace.com/lesyeuxdelatete. Ukoliko ne znate, nema veze, ovde mozete pogledati par zabavnih spotova. Uzivajte!
Pedja Živanović