Bernays Propaganda u Nišu

Zgodan datum primetih ja sad kad sam ovo ispisivao. I za početak dosta je digresija. Vraćamo se mi onom Frojdovom nećaku što je propagandu propagirao i danas imamo ovakav svet kakav imamo. Mas mediji, manipulacija isl stvari. Nije ni čudo što u zemlji „gde vječno sunce sja“ pre par godina nastaje bend inspirisan tatom propagande. I za kratko vreme uspevaju da svoje viđenje cele priče prošire širom jEvrope u okviru dve turneje (bar za toliko ja znam). Pored dve turneje iza sebe imaju i dva albuma, a poslednji My Personal Holiday je izašao na proleće (za sve dodatne informacije (intervju, recenzije) ne budite lenji nego prokopajte malo po arhivi). Samo bih dodao da se radi o već ikusnim ljudima koji su ranije svirali u brdo hardcore pank bendova (FPO, THIP, COMO,...), a onda je sve to (neki bi rekli) sazrelo u nešto mirniju i pitkiju formu mada ništa manje angažovanu. I upravo ta „pitkost“ i neki rivajvl ovakvog zvuka i jeste najveće oružje ovog benda.

I tako u ovoj našoj priči dolazimo do jučerašnjeg dana. Nekako postaje izgleda praksa da pri povratku kući BP svrati i do Niša jerbo je taj grad svakome uz put na putu do i od kuće. Preskačemo činjenicu da u Fidbeku dešavanja kreću upadljivo sve kasnije i kasnije (grrr :) i dolazimo do trenutka 00.04 kada kreće koncert. Pomislih, kraj turneje im je. Tako je bilo i prošlog puta i tada se to i osetilo (umor jelte). Ali su me istog trenutka demantovali jer su od prvog momenta krenuli prilično snažno. I tako je i bilo do kraja. Sve vreme je trajao taj neki gruv, bas i bubanj koji su držali celu priču, gitara koja je vozila zarazne teme, jedino se vokal malo slabije razumeo. Zanimljiva mi je činjenica da se u bendu nekako svi izdvajaju i svaki instrument može biti nekako vodeći i svaki od njih možeš izdvojiti i pratiti zasebno a da se opet ostali čuju kao pratnja upravo njemu. Džana, bubnjara ne možeš pohvatati koliko se igra sa onim (svedenijim setom) bubnjeva iz koga uspeva toliko toga da izvuče. Toga se sećam još od prošlog puta. Basista je opet imao svoje momente kada bi preuzeo vodeću temu u pesmi dok je Vasko zadužen za one gitarske linije zbog kojih i pamtite sve te pesme. Tina pevačica sa svoje strane ima tako specifičnu boju glasa i način pevanja a uz to je autor svih tih angažovanih „znaš li zašto se rađaš i zašto umireš, znaš li zašto živiš“ tekstova.

Ono što im je ostalo iz hard kor pank dana je priča između pesama. Obično je tu fora da se objasni o čemu se radi u pesmi koja sledi, a takve stvari znaju da se pretvore i u mini diskusije. Ovoga puta su takve priče izostale. Ali je publika dobile neki kompliment da je, hmmm pa najbolja ili tako nešto. Dobro aj sad, dal’da verujemo... Možda ne baš najbolja ali svakako vidno raspoložena i to od prve do poslednje pesme. A to, od prve do poslednje, je trajalo oko sat vremena, čak i nešto manje i bilo je zamerki da je nastup kratak pa su svi očekivali bis ali ga nije bilo. Znam da pojedini bendovi imaju takav stav da bisove ne sviraju a šta je ovde bilo u pitanju pojma nemam.

U sv sl ko je bio mogao je lepo da pleše, a uz to da čuje neke pametne misli. Ko nije bio gre’ota jer se ovakvi bendovi zaista ne slušaju svaki dan.