Nisomnia, 3. dan

Treće veče obeležio je Čupin memorijal, manifestacija koja se dešava već peti put i koja je okrenuta mladim bendovima. Ove godine su se takmičila tri benda (koja su prošla ranije „kvalifikacije“) što se ispostavilo kao prava mera za razliku od prošlih godina kada ih je bilo više i sve bilo znatno napornije.

Program je počeo bendom Mudd Stone koji je neki Tool-a-like kako kažu oni koji su ih odgledali a mi moramo da im verujemo jel’te. Kasnimo i na prvi takmičarski bend Egregor koji je u nekoj metal priči, teško za definisati. U svakom slučaju mladi ljudi, lepo je sve to ali je nama zvučalo pomalo raspadnuto i neusvirano. Ego su bili sledeći. Bend koji postoji oko godinu ipo dana, dugo su bili u podrumu, a onda, za jedno malo jače od pola godine imali su 3-4 nastupa i pokupili simpatije. A kako i ne bi kada se radi o finom, sladunjavom gitarskom pop zvuku tipa Kardigans, Kremberis, Mjuz isl. Opuštena svirka, i bolja podrška publike. Poslednji takmičarski bend je bio Dok7 koji su od starta važili za favorite. Bend koji postoji već par godina i jedini u Nišu koji neguje kalifornijski, skejt, melodični, nazovi kako hoćeš (hard kor) pank. Znate već Fat Wreck ekipa. Ah, da, pevaju na srpskom (i dobijaju + od redakcije). Skoro su izdali i album pa potražite negde na netu. Ulogu favorita i jesu opravdali jer im nastup jeste bio najubedljiviji pa su i očekivano pobedili. Sledeće godine ćete ih slušati u revijalnom delu jel’te.

E sad, pre nego nastavimo dalje, moramo da skrenemo pažnju na loš zvuk. Zaista ne znamo u čemu je problem ali je prethodne večeri sve zvučalo mnogo bolje a sada su vokali kod svih bendova bili stišani i nerazumljivi. Kontali smo, možda će stvari biti drugačije u nastavku ali džaba. I Brm brm, prošlogodišnji pobednici memorijala su imali isti „problem“. Huh, njih ima, paz’te sad, devetoro ili desetoro u bendu pa vi sad vidite. Preterano mlada ekipa heh (početak srednje škole rekli bi). Ali zanimljiv veseo zvuk sa nekom fank osnovom recimo. Nije to naša šolja čaja ali kapa dole, rispekt.

Nastavak je bio rezervisan za niški bend Gospodin Pinokio. Ja ih se sećam sa početka 2000ih i čini mi se da je promocija njihovog jedinog albuma u klubu Ekonomskog tada bila jedna od prvih svirku od kada sam došao u Vilin grad (za one van 018 područija jedno od imena Niša). Znači jedno „povampirenje“ koje nije samo za ovu priliku, već nastavljaju sa radom kako kažu insajderske informacije. U oko sat vremena odsvirali su stvari sa tog albuma i pesme koje su bile inspirisane dešavanjima 90ih, „introspektivne“ itsl. Od cele ekipe, pevač je delovao nekako najnaloženije. A nama ostaje da čekamo nešto novo od njih. Probajte da izguglate nešto na netu ali teško. Makar neki tribjut majspejs je mogao da postoji...

Elem, do tog trenutka smo se kako tako držali ali se i debelo smrzli i više zaista nismo imali snage da ispratimo ostatak programa pa smo krenuli svojim kućama. Nema više nesanice, konačno može da se spava. Do sledeće godine...