NO OTHER CHOICE (2025)
Helly Cherry
Čini se da je "No other choice" nezasluženo ostao bez nominacije za Oskara, i to samo zato što se doimalo da je "Parazit" već razradio temu klasne borbe, savremenog kapitalizma i nesigurnosti zaposlenja kroz jednu apsurdnu i crnohumornu prizmu, ali Park Čan-vuk ne bi bio jedan od najbriljantnijih reditelja današnjice da u adaptaciju antikapitalističkog romana "The Axe" iz 1997 (po kome je Kosta Gavras već snimio film) nije uneo svoje estetski besprekoran stil uspešno prilagodivši priču savremenom korejskom društvu, dodajući teme automatizacije i AI-ja, čime je priča dobila novu relevantnost.
Li sa takvom lakoćom portertiše prevaziđenog čoveka koji je pod psihološkim pritiskom da očuva finansijski standard svoje porodice i kome se ne raspada samo posao već i brak, a koji pritom oseća i grižu savest i mučninu odlukama koje donosi a koje ga guraju sve dublje u zločine koji u njegovoj izvedbi deluju smotano i slabo isplanirano.
Ako u sve dodamo i metaforu o tome da se radi o poslu sa papirom koji postaje sve manje relevantan resurs u duboko digitalizovanom svetu, dobijamo jedan ciničan komentar o stanju savremenog društva i jednu satiru koja se prožima kroz krimi i komičan žanr dajući na kraju jednu preciznu autopsiju moderne civilizacije koja je satrla ljudski integritet i porodicu, svodeći sve na puko darvinovsko načelo opstanka najsposobnijih.
Ocena 4+
Priča o tome kako inženjer u fabrici papira dobija otkaz ne bi li na surovom i često beskopromisnom trižištu rada, nakon čitave mentalne i fizičke dekonstrukcije koju ta situacija čini od njega, pribegao tome da eliminiše konkurenciju ne bi li ostao jedini kandidat za neki budući posao deluje kao da je već ispričana i razrađena, i da je film kao mediji odavno dao svoje viđenje ekonomskog pakla koji živimo, ali Park Čan-vuk, uz obilatu pomoć kultnog korejskog glumca Bjung-hun Lija, daje celoj priči jedan bizarni "kluzoovski" crnohumorni nanos koji potencijalne trilerske situacije čini još grotesknijim i apsurdnijim, te se ponekad čini da gledamo Mistera Bina koji se obreo u nekom surovom Finčerovom filmu u kome čini i prikriva zločine.
Li sa takvom lakoćom portertiše prevaziđenog čoveka koji je pod psihološkim pritiskom da očuva finansijski standard svoje porodice i kome se ne raspada samo posao već i brak, a koji pritom oseća i grižu savest i mučninu odlukama koje donosi a koje ga guraju sve dublje u zločine koji u njegovoj izvedbi deluju smotano i slabo isplanirano.
Ako u sve dodamo i metaforu o tome da se radi o poslu sa papirom koji postaje sve manje relevantan resurs u duboko digitalizovanom svetu, dobijamo jedan ciničan komentar o stanju savremenog društva i jednu satiru koja se prožima kroz krimi i komičan žanr dajući na kraju jednu preciznu autopsiju moderne civilizacije koja je satrla ljudski integritet i porodicu, svodeći sve na puko darvinovsko načelo opstanka najsposobnijih.
Ocena 4+
Slobodan Novokmet