Thrasher magazin — plamen skejt kulture koji i dalje gori
Helly Cherry
Kada su ga osnovali Kevin Tačer, Erik Svenson i Fausto Vitelo, Thrasher je bio odgovor na tadašnju skejt scenu koja je tek izranjala iz senke pank-rok pokreta. Od prvih brojeva, poruka je bila jasna: ovo nije magazin za mase. Ovo je za one koji padaju, ustaju i voze dalje – bukvalno i metaforično.
Sa sirovim fotografijama i tekstovima koji često balansiraju između hronike i manifestacije otpora, Thrasher je izgradio nešto više od brenda. Postao je bastion autentičnosti.
Jedna od najpoznatijih parola magazina, "Skate and Destroy", sažima filozofiju koja ne može biti ukroćena. Skejt nije sport – to je kultura. Mentalitet ulice, DIY etika, sloboda izražavanja i odbacivanje autoriteta. Sve to Thrasher utelovljuje na svakoj stranici, u svakom videu i svakom tekstu.
Thrasher i danas ostaje tvrdoglavo sirov. Njihov YouTube kanal, serijali poput "Hall of Meat" (posvećen brutalnim padovima) ili priznanje "Skater of the Year" (SOTY) jasno poručuju skejterima: "vidimo te i cenimo tvoj trud, bol i stil."
Možda najveći paradoks Thrashera poslednjih godina jeste njegov ulazak u mejnstrim – barem na vizuelnom nivou. Mnogi su počeli da nose Thrasher majice bez ikakvog dodira sa skejt kulturom. Ali pravi skejteri uvek prepoznaju jedni druge. Oni koji nose logo a ne znaju značenje – samo su prolazni turisti u svetu gde moraš pasti da bi bio prihvaćen.
Thrasher je vremenom postao digitalna arhiva svega što skejterska kultura jeste. Od intervjua sa legendama kao što su Toni Houk, Mark Gonsales i Endru Rejnolds, do dokumentovanja spotova iz svih krajeva sveta – to je živi muzej u pokretu. I najvažnije – nikada nije izgubio stav.
Thrasher ostaje kao spomenik autentičnosti. Njegova snaga nije u papiru, ni u majicama, ni u klikovima. Njegova snaga je u zajednici. U svima nama koji se ne bojimo da padnemo. Koji veruju da otpor dolazi iz pokreta. I koji znaju da skejt nije stvar mode – već stvar života.
Sa sirovim fotografijama i tekstovima koji često balansiraju između hronike i manifestacije otpora, Thrasher je izgradio nešto više od brenda. Postao je bastion autentičnosti.
Jedna od najpoznatijih parola magazina, "Skate and Destroy", sažima filozofiju koja ne može biti ukroćena. Skejt nije sport – to je kultura. Mentalitet ulice, DIY etika, sloboda izražavanja i odbacivanje autoriteta. Sve to Thrasher utelovljuje na svakoj stranici, u svakom videu i svakom tekstu.
Thrasher i danas ostaje tvrdoglavo sirov. Njihov YouTube kanal, serijali poput "Hall of Meat" (posvećen brutalnim padovima) ili priznanje "Skater of the Year" (SOTY) jasno poručuju skejterima: "vidimo te i cenimo tvoj trud, bol i stil."
Možda najveći paradoks Thrashera poslednjih godina jeste njegov ulazak u mejnstrim – barem na vizuelnom nivou. Mnogi su počeli da nose Thrasher majice bez ikakvog dodira sa skejt kulturom. Ali pravi skejteri uvek prepoznaju jedni druge. Oni koji nose logo a ne znaju značenje – samo su prolazni turisti u svetu gde moraš pasti da bi bio prihvaćen.
Thrasher je vremenom postao digitalna arhiva svega što skejterska kultura jeste. Od intervjua sa legendama kao što su Toni Houk, Mark Gonsales i Endru Rejnolds, do dokumentovanja spotova iz svih krajeva sveta – to je živi muzej u pokretu. I najvažnije – nikada nije izgubio stav.
Thrasher ostaje kao spomenik autentičnosti. Njegova snaga nije u papiru, ni u majicama, ni u klikovima. Njegova snaga je u zajednici. U svima nama koji se ne bojimo da padnemo. Koji veruju da otpor dolazi iz pokreta. I koji znaju da skejt nije stvar mode – već stvar života.