Miljan Ristić: Ja sam borac i sve što radim je moj vid borbe | INTERVJU
Helly Cherry
Jedna knjiga godišnje. Od prilike, to je tempo kojim stvara i objavljuje Miljan Ristić - pisac, pesnik, bloger, esejisa i publicista. Njegova najnovija, upravo objavljena, zbirka pesama „Moneypulacija“ jedanaesta je po redu.
Podeljena u tri ciklusa: Mladalačke iluzije, Uzburkana osećanja i MONEYpulacija – donosi Ristićev pesnički opus koji je nastajao u periodu od nekoliko decenija. Zašto je, nakon ovoliko godina i deset objavljenih knjiga tek sada izdao ovu zbirku poezije, kako je nastajala ova poezija, kako na ove pesme gleda nakon dužeg perioda, da li su izdržale „test vremena“, koliko se on promenio u međuvremenu i da li su pesme po svojoj tematici i dalje aktuelne su samo neke od tema kojima smo se bavili u ovom razgovoru. Uživajte jer Miljan je i te kako bio raspoložen za priču.
HC: Počećemo možda sa standardnim pitanjem ali verujem da se ono prirodno nameće na početku. Kada, kako i zašto si osetio potrebu da prirediš ovu zbirku?
MR: Najpre da ti se zahvalim na podršci i to što si uvek bio tu među prvima a često i prvi na „frontu“ da propratiš i predstaviš moje stvaralaštvo. Meni je posebno drago baš zato što je u pitanju jedno alternativno i andergraund glasilo koje sadržajem nudi nešto jedinstveno na ovim prostorima i u kojem se uvek pronalazi mesto za mene i moju pisanu reč. Hvala ti puno. Mnogo mi znači i velika je čast biti deo Helly Cherry-ja.
Iskren da budem nisam imao u planu da objavim zbirku pesama, jer sam u najveće pripremao zbirku priča „S druge strane“ koja sadrži priče na temu misterije, nadrealnog, paranormalnog, metafizike... Jedne noći probudio me je nalet inspiracije, ustao sam iz kreveta, što bi se reklo „u veštičje sate“ i napisao nekoliko pesama. Dok sam ih pisao ideja za zbirku pesama nastala je sama od sebe. Još te noći naslov zbirke bio je jasan MONEYpulacija. Kako sam već imao veliki broj napisanih pesama, ostalo je da napišem još nekih petnaestak da bih upotpunio zbirku i tematski zaokružio priču. Mesec dana kasnije zbirka je bila gotova. Dakle, san me je uputio na ovu zbirku pesama, naslov se rodio u snu, tako da slobodno mogu reći da je MONEYpulacija bukvalno ostvarenje jednog mog sna.
HC: Ove pesme su nastajale i više decenija. Postoje li one kojima nisi bio zadovoljan, koje si „prerastao“, koje nisu uvrštene jer nisu prošle „test vremena“?
MR: Pesme pišem od svoje trinaeste godine. Od tada sam napisao nekoliko stotina pesama. Međutim, kada sam krenuo sa objavljivanjem knjiga, 2001. godine, zastao sam sa pisanjem poezije i okrenuo se kratkoj prozi. Jednostavno nastupio je takav period u mom stvaralaštvu. Napisao bih tu i tamo po neku pesmu ali fokusiran sam bio na prozni i esejistički izraz.
U MONEYpulaciji se nalaze pesme koje nisu objavljivanje u formi knjige, bez obzira što su neke nastale pre dve ili tri decenije. Neke su publikovane na mom blog/portalu eXperiment u kome je sve moguće. Svakako da je od tolikog broja pesama iz mladalačkog doba napravljena selekcija i da je u skladu sa tematikom zbirke od njih nekoliko stotina izabrano tridesetak pesama koje će biti deo MONEYpulacije. Većina tih pesama su zapravo duh jednog buntovnog dečaštva i momkovanja i mnoge od njih su mi drage, ali jednostavno nisu pronašle svoje mesto u ovoj zbirci. Nije u pitanju „test vremena“ jer se mnoge bave sociološkom tematikom tako da su aktuelne i dan danas, ali jednostvano trebalo je načiniti neki izbor. Sa druge strane, većina tih pesama je prilično vulgarna i beskompromisna, bez tabu tema, pune smrti i pornografije, tako da baš i nisu bile najprikladnije za zbirku. Možda će pronaći mesto u nekim drugim knjigama. Ko to zna...
HC: Pošto su nastajale u dužem vremenskom periodu, kako ti gledaš na one prve i poslednje koje si napisao? Kako su pisane u različitim životnim periodima, koliko si se ti promenio za sve to vreme i koliko je po tebi to uticalo na pesme u smislu tema, stila...? Recimo, imaš pesmu „Život je kazna“. Da li i dalje to misliš?
MR: Pesma „Život je kazna“ je najstarija pesma u zbirci. Napisana je kada sam imao 19 godina života po povratku iz vojske, kada me je realnost udarila u glavu. Društvo se raštrkalo na sve strane, nisam otišao na fakultet, iako sam bio jedan od najboljih učenika u razredu, jer moji roditelji nisu imali novac da me školuju. Devojka me je šutnula dok sam bio u vojsci jer je našla „bolju priliku“, zbog čega sam mnogo patio. Na posletku nisam mogao da pronađem neki normalan posao, da nije neka teška fizikalija, da ne bih zavisio od matoraca i da bih imao svoje parče hleba. Sve je to rezultiralo pesmom „Život je kazna“. Život sam u tim trenucima stvarno tako doživljavao. Kao kaznu.
Ovom pesmom je trebalo da započne zbirka MONEYpulacija ali je lektorka knjige Milica dala predlog da zbirka započne pesmom „Molitva“ koji sam ja prihvatio. Danas drugačije gledam na život i smatram da život jeste najveća nagrada, ali da može biti i najveća kazna, kad na primer čovek boluje od teške bolesti i lagano umire u teškim bolovima ili je nevin osuđen na višegodišnju robiju, ili je učesnik u ratu i očevidac ljudskog stradanja... A što se tiče jednog prosečnog života većine nas, usponi i padovi su sastavni deo života i ne treba ih doživljavati euforično ili tragično. Sve to vremenom prođe. I dobro i loše. Ali ono što ostaje kao svedok, dokaz, upozorenje i opomena je pisana reč. Tako je posle tridesetak godina pesma „Život je kazna“ postala deo moje jedanaeste zbirke kao dokaz, opomena, upozorenje i podsetnik na razmišljenje jednog mladog čoveka kojeg je život tek krenuo da penali.
HC: Čitajući tvoje pesme, stiče se utisak da se problemi i izazovi sa kojima se suočavamo i kao društvo i kao pojednci nisu puno promenili. U privatmom razgovoru sa tobom sam otišao još dalje i pomenuo Nušića i Domanovića u tom trenutku i ne znajući da imaš pesmu pod nazivom „Stradija zauvek“. Kako ti komentarišeš ovu tezu?
MR: Baš tako. Kod nas se vekovima ništa nije promenilo. I kada to kažem mislim na stanje u društvu. Korupcija, politikantsvo, koristoljublje, licemerje, izdaje, zavist, pakost, ljubomora, neverstvo... Kako nekad tako i sad. Dokaz su Domanovićeve i Nušićeve priče, komedije i drame koje su nastale krajem 19. i početkom 20. veka i koje su kritikovale i ismevale tadašnji poredak stvari. Ista situacija kao i danas. Preslikano stanje stvari. Samo je tehnologija uznapredovala. Čak je i ova moja MONEYpulacija dokaz toga, samo što ona obuhvata kraće vremensko razdoblje, poslednjih trideset godina. Jedna od pesama koja o tome peva je „Stradija zauvek“ u kojoj, između ostalog, kažem:
„...politika je svoje pipke svuda pustila
svaku poru društva potpuno je uništila
duboko u srž ukorenila se korupcija
mito je postao naš običaj i tradicija
ali zašto bi nas to sada čudilo
odavno ovde vlada haos i ludilo
čitav vek ista je situacija
dekadencija, primitivizam i manipulacija
I dalje je ova naša jadna Srbija
Domanovićeva država Stradija.
I zauvek će to biti.“
HC: Prvi deo zbirke zove se „Mladalačke iluzije“. Ipak, kod tebe postoji nešto što je preživelo još od tih mladalačkih dana. Mislim da su duh i entuzijazam koje nosiš sa sobom i dalje jaki. Šta je još preživelo iz tog perioda?
MR: Ovog jula moja generacija obeležava 30 godina mature. Skupiće nas se nekoliko desetina, da se uz ogromne količine alkohola i neke sprdnje od muzike opijamo i prisećamo gluposti i ludosti iz školskih dana. Poslednji put takvo okupljanje bilo je za 25 godina mature. Skupila se ekipa iz cele generacije. Tada sam shvatio da je velika većina prisutnih ostarila duhom iako fizički možda i nije delovala tako matoro. Dečaci i devojčice uz koje sam odrastao i delio i dobro i loše postali su psihički i duhovni matorci. Nestalo je ono dete u njima. Ostarelo. Ja smatram da je to dete u meni još uvek živo. Ispoštovao sam dar koji se u meni ispoljio dok sam još bio tinedžer i time se bavim i dan danas. Iako to mnogi ne mogu da razumeju, ja sam i dalje u tom fazonu. Normalno da mi je život kao i svakom inače donosio mnoge uspone i padove, da me je šamarao i pesničio i to i dalje čini, ali baš to moje bavljenjem onim za šta sam stvoren i obdaren me čini ispunjenim, duhovno mladim i mentalno stabilnim. I dalje se radujem kao malo dete nekim sitnicama i mnogim stvarima koji većini deluju nevažno. I dalje svakodnevno maštam. Ali matorci nikad nisu razumeli decu. Naprotiv! Samo su ih naterali da pre vremena odrastu i omatore. Zato se sada i dešavaju sva ova sranja, ubistva po školama, nasilje, kriminal jer to su deca koja su pre vremena zakoračila u svet odraslih. Znači, odgovor na tvoje pitanje: Šta je još preživelo iz tog perioda?, bio bi: Preživelo je dete u meni, zbog čega sam neizmerno srećan.
HC: Iako dosta pesama u sebi nosi mračnu atmosferu (posebno prvi deo zbirke), čini mi se da je to samo na prvu. Jer, ove pesme (posebno one iz trećeg dela zbirke) sam doživeo ne kao defetizam već više kao opomenu i priliku da se ljudi osveste i trgnu. Koliko sam u pravu?
MR: Ako pojam „defetizam“ poistovećuješ sa pojmom pesimizam moram reći da svoju poeziju pre svega smatram realističnom, a sad što je ona mračna i turobna, u takvom svetu i društvu živimo. Sami smo ovaj svet načinili jednim pesimističnim mestom, moja poezija je samo refleksija onog što vidim i osećam. Pored rečenog, defetizam se može definisati i kao prihvatanje i pomirenje sa porazom bez borbe, sa čime se opet ne mogu složiti. Ja sam borac i sve ovo što radim je moj vid borbe. Postoje različiti vidovi borbe i ratovanja. Ovo je moj način borbe protiv stereotipa, primitivizma, zla, nepravde, nekulture, politike...
HC: Nedavno si objavio svojevrstan „spot“, ako se može tako nazvati za pesmu „Distopija sadašnjosti“ ali to nije prva vizuelizacija tvoje poezije jer si ranije objavio nešto slično i za pesmu „Kloaka svemira“. Reci nam nešto više o tome. Koja je ideja iza ovoga i da li možemo očekivati još neke vizuelizacije?
MR: Objavio sam više takvih video zapisa za svoju poeziju ili prevode pesama koje sam predstavljao. Kao što znaš i sam na UnderGRAND radiju vodim podkast Radio eXperiment koji je emituje jednom nedeljno počevši od juna 2020. godine. Dakle, bliži se tri godine radio eXperimentisanja. Uradio sam 131 podkast sa različitim temama koji se uvek mogu poslušati na mom MixCloud kanalu. U više njih kazivao sam svoju i tuđu poeziju, sa određenom muzičkom podlogom, a sve u skladu sa temom podkasta. Takvih, nazovimo ih, „spoken word“ interpretacija ima nekoliko desetina, tako da u tom smislu mogu da načinim jednu ili više muzičko-poetskih kompilacija sa svojom poezijom. Podizanje čitavog tog eXperimenta na viši nivo ogleda se u ubacivanju video sadržaja u muziku i kazivanje poezije, što čitav pokus čini jednim multimedijalnim projektom. Svi ti video eXperimenti mogu se pogledati na mom YouTube kanalu. Ti svojevrsni video kolaži sačinjeni su od isečaka iz filmova, spotova, emisija koje godinama sakupljam i video snimaka koje sam snimio za te potrebe. Spajam nespojivo uz psihodeličnu muziku i moćnu reč i potvrđujem slogan svog blog/poratala, da je u pitanju eXperiment u kome je sve moguće! Izazivam pažnju i ljudima se sviđa zbog čega sam prezadovoljan i presrećan.
HC: Bliži se leto, pravo je vreme i za promocije. Da li su neke u planu?
MR: Veruj mi da sam u takvoj jurnjavi da nisam ni stigao da razmislim o tome. Svakako da imam plan da odradim neku promociju, ali ona bi podrazumevala jedan multimedijalan događaj koji bi obuhvatio sve ono o čemu sam pričao u prethodnom odgovoru. Znači poezija, muzika i video. Nemam nameru da održavam promocije reda radi baš zato što je čitav ovaj eXperiment postao koncept od kojeg ne želim da odstupam. Bolje je održati jednu promociju koja bi u punom potencijalu iznela sve ono čime se bavim, nego stotinu beznačajnih koje se sprovode samo forme radi i zbog reklamiranja.
HC:Postoji li nešto u čemu se nisi oprobao u književnosti a želeo bi?
MR: Logičan odgovor na ovo pitanje bio bi roman, ali ja se time ne opterećujem. Da li ću roman napisati ili ne, ne znam da ti odgovorim. Ako me inspiracija odvuče u tom pravcu i ako me uzdigne na te talase, najverovatnije da ću se prepustiti tom vajbu i napisati ga, ali to u ovom trenutku ne znam. Vreme će pokazati. A ako ga i ne napišem. Kakve veze ima, danas svi pišu romane...
HC: Bliži se i kraj ovog razgovora. Dao bih ti priliku da kažeš sve ono što misliš da je bitno u vezi ove zbirke a nismo pomenuli i pitanje – da li možda već radiš na narednoj knjizi, imaš li ideju šta bi to moglo biti ako da, možeš li reći šta nas očekuje?
MR: MONEYpulacija, kao što sam naslov kaže, otkriva nam glavnog manipulatora, kontrolora i vladara ovim posrnulim i dekadentnim svetom: novac. Jedna od pesama iz zbirke je „Đavo je novac“ koja detaljnije opeva stanje stvari koje se može podvesti pod MONEYpulaciju.
...Novac je jedino i pravo božanstvo
njemu se klanjaju, njemu streme
i ništa nije sveto i sve je dozvoljeno
interes ukida sva pravila igre
nema više poštovanja, bontona i fer-pleja,
dozvoljeni su grubi fauli i
niski udarci
profit je jedino važan i bitan
Đavo je novac.
Neko će možda MONEYpulaciju smatrati drugim izrazom za kapitalizam ili demokratiju, ali treba gledati širu sliku. Sam naziv knjige predstavlja igru rečima, ali to nije moja prva igrarija rečima sadržana u naslovima mojih knjiga. Najpre je usledila zbirka priča i eseja DemoNkratija koja je objavljena 2004. godine i koja kroz priče o običnom čoveku razotkriva poredak u kojem sve veću moć dobijaju demoni u ljudskom obličju, moralne spodobe kojima sem novca ništa nije sveto i preče. U MONEYpulaciji čak i postoji pesma DemoNkratija koja je zapravo zajednička nit koje povezuje ove dve knjige. Petanaset godina kasnije, 2019. objavio sam knjigu Budalizmi, zbirku aforizama, humoreska i kratkih satiričnih priča koje prikazuju i ismevaju jedno društvo u kojem vladaju i trijumfuju budale. Nema nikakve veze što ćete čitajući ovu knjigu shvatiti da se smejete sami sebi.
Iako su ove 3 knjige po književnom izrazu različite suština je ista. Svi smo postali žrtve sistema koji nas polako ali sigurno dehumanizuje, porobljava, ubija i uništava. I nije bitno da li je u pitanju DemoNkratija, Budalizmi ili MONEYpulacija. Sistem je sistem.
Neophodno je da spomenem i slike na koricama. One su delo doktora slikarstva Milana Pantelića koji mi je izašao u susret i dozvolio da njegovi „Sivi portreti“ vizuelno dočaraju moju MONEYpulaciju.
Što se tiče naredene knjige, kao što sam rekao na početku intrevjua, u pripemi je zbirka priča „S druge strane“, tako da je ona sledeća, ako je ne predupredi neka nova knjiga koja će mi iznenada doći u san kao što je došla i MONEYpulacija.
HC: I na kraju, završio bih ovaj razgovor pitanjem koje ti upućuješ na kraju svima koje intervjuišeš – knjiga za preporuku, film za preporuku i muzika za preporuku.
MR: Čitajte Harukija Murakamija jer je odličan i nesvakidašnji pisac. U aprilu ove 2023. godine objavio je nov roman „The City and Its Uncertain Walls“. Nadam se da će uskoro biti preveden na srpski. Do tada pročitaje njegov dvodelni roman „Ubistvo Komtura“ ili trilogiju „1Q84“. Nećete pogrešiti.
Odavno nisam gledao film koji mi se dopao. Nekako u većoj meri gledam serije. Ali ako bih morao da preporučim neki film, neka to bude film koji sam pogledao pre neki dan, po ko zna koji put, na nekom od satelitskih kanala. U pitanju je film Ray koji govori o velikom Rej Čarlsu i kako je slep uspeo da se popne na sam muzički tron i svoje ime upiše u istoriju. Iako je film romantizovan i idealizovan vredi ga pogledati.
Što se tiče muzike, negde je neko rekao: „Čuvajte prijatelje koji vam otkrivaju novu muziku. Oni su veoma važni u vašem životu“. Iz tog razloga ja ću preporučiti UnderGRAND radio kao muzički izbor jer ga slušam svakodnevno i svakodnevno otkrivam po neku pesmu ili bend koje nisam znao, koje sam prevideo ili zapostavio. Zato je moja muzička preporuka UnderGRAND radio.
Podeljena u tri ciklusa: Mladalačke iluzije, Uzburkana osećanja i MONEYpulacija – donosi Ristićev pesnički opus koji je nastajao u periodu od nekoliko decenija. Zašto je, nakon ovoliko godina i deset objavljenih knjiga tek sada izdao ovu zbirku poezije, kako je nastajala ova poezija, kako na ove pesme gleda nakon dužeg perioda, da li su izdržale „test vremena“, koliko se on promenio u međuvremenu i da li su pesme po svojoj tematici i dalje aktuelne su samo neke od tema kojima smo se bavili u ovom razgovoru. Uživajte jer Miljan je i te kako bio raspoložen za priču.
 |
| foto: Mikica Andrejić |
MR: Najpre da ti se zahvalim na podršci i to što si uvek bio tu među prvima a često i prvi na „frontu“ da propratiš i predstaviš moje stvaralaštvo. Meni je posebno drago baš zato što je u pitanju jedno alternativno i andergraund glasilo koje sadržajem nudi nešto jedinstveno na ovim prostorima i u kojem se uvek pronalazi mesto za mene i moju pisanu reč. Hvala ti puno. Mnogo mi znači i velika je čast biti deo Helly Cherry-ja.
Iskren da budem nisam imao u planu da objavim zbirku pesama, jer sam u najveće pripremao zbirku priča „S druge strane“ koja sadrži priče na temu misterije, nadrealnog, paranormalnog, metafizike... Jedne noći probudio me je nalet inspiracije, ustao sam iz kreveta, što bi se reklo „u veštičje sate“ i napisao nekoliko pesama. Dok sam ih pisao ideja za zbirku pesama nastala je sama od sebe. Još te noći naslov zbirke bio je jasan MONEYpulacija. Kako sam već imao veliki broj napisanih pesama, ostalo je da napišem još nekih petnaestak da bih upotpunio zbirku i tematski zaokružio priču. Mesec dana kasnije zbirka je bila gotova. Dakle, san me je uputio na ovu zbirku pesama, naslov se rodio u snu, tako da slobodno mogu reći da je MONEYpulacija bukvalno ostvarenje jednog mog sna.
HC: Ove pesme su nastajale i više decenija. Postoje li one kojima nisi bio zadovoljan, koje si „prerastao“, koje nisu uvrštene jer nisu prošle „test vremena“?
MR: Pesme pišem od svoje trinaeste godine. Od tada sam napisao nekoliko stotina pesama. Međutim, kada sam krenuo sa objavljivanjem knjiga, 2001. godine, zastao sam sa pisanjem poezije i okrenuo se kratkoj prozi. Jednostavno nastupio je takav period u mom stvaralaštvu. Napisao bih tu i tamo po neku pesmu ali fokusiran sam bio na prozni i esejistički izraz.
U MONEYpulaciji se nalaze pesme koje nisu objavljivanje u formi knjige, bez obzira što su neke nastale pre dve ili tri decenije. Neke su publikovane na mom blog/portalu eXperiment u kome je sve moguće. Svakako da je od tolikog broja pesama iz mladalačkog doba napravljena selekcija i da je u skladu sa tematikom zbirke od njih nekoliko stotina izabrano tridesetak pesama koje će biti deo MONEYpulacije. Većina tih pesama su zapravo duh jednog buntovnog dečaštva i momkovanja i mnoge od njih su mi drage, ali jednostavno nisu pronašle svoje mesto u ovoj zbirci. Nije u pitanju „test vremena“ jer se mnoge bave sociološkom tematikom tako da su aktuelne i dan danas, ali jednostvano trebalo je načiniti neki izbor. Sa druge strane, većina tih pesama je prilično vulgarna i beskompromisna, bez tabu tema, pune smrti i pornografije, tako da baš i nisu bile najprikladnije za zbirku. Možda će pronaći mesto u nekim drugim knjigama. Ko to zna...
HC: Pošto su nastajale u dužem vremenskom periodu, kako ti gledaš na one prve i poslednje koje si napisao? Kako su pisane u različitim životnim periodima, koliko si se ti promenio za sve to vreme i koliko je po tebi to uticalo na pesme u smislu tema, stila...? Recimo, imaš pesmu „Život je kazna“. Da li i dalje to misliš?
MR: Pesma „Život je kazna“ je najstarija pesma u zbirci. Napisana je kada sam imao 19 godina života po povratku iz vojske, kada me je realnost udarila u glavu. Društvo se raštrkalo na sve strane, nisam otišao na fakultet, iako sam bio jedan od najboljih učenika u razredu, jer moji roditelji nisu imali novac da me školuju. Devojka me je šutnula dok sam bio u vojsci jer je našla „bolju priliku“, zbog čega sam mnogo patio. Na posletku nisam mogao da pronađem neki normalan posao, da nije neka teška fizikalija, da ne bih zavisio od matoraca i da bih imao svoje parče hleba. Sve je to rezultiralo pesmom „Život je kazna“. Život sam u tim trenucima stvarno tako doživljavao. Kao kaznu.
Ovom pesmom je trebalo da započne zbirka MONEYpulacija ali je lektorka knjige Milica dala predlog da zbirka započne pesmom „Molitva“ koji sam ja prihvatio. Danas drugačije gledam na život i smatram da život jeste najveća nagrada, ali da može biti i najveća kazna, kad na primer čovek boluje od teške bolesti i lagano umire u teškim bolovima ili je nevin osuđen na višegodišnju robiju, ili je učesnik u ratu i očevidac ljudskog stradanja... A što se tiče jednog prosečnog života većine nas, usponi i padovi su sastavni deo života i ne treba ih doživljavati euforično ili tragično. Sve to vremenom prođe. I dobro i loše. Ali ono što ostaje kao svedok, dokaz, upozorenje i opomena je pisana reč. Tako je posle tridesetak godina pesma „Život je kazna“ postala deo moje jedanaeste zbirke kao dokaz, opomena, upozorenje i podsetnik na razmišljenje jednog mladog čoveka kojeg je život tek krenuo da penali.
HC: Čitajući tvoje pesme, stiče se utisak da se problemi i izazovi sa kojima se suočavamo i kao društvo i kao pojednci nisu puno promenili. U privatmom razgovoru sa tobom sam otišao još dalje i pomenuo Nušića i Domanovića u tom trenutku i ne znajući da imaš pesmu pod nazivom „Stradija zauvek“. Kako ti komentarišeš ovu tezu?
MR: Baš tako. Kod nas se vekovima ništa nije promenilo. I kada to kažem mislim na stanje u društvu. Korupcija, politikantsvo, koristoljublje, licemerje, izdaje, zavist, pakost, ljubomora, neverstvo... Kako nekad tako i sad. Dokaz su Domanovićeve i Nušićeve priče, komedije i drame koje su nastale krajem 19. i početkom 20. veka i koje su kritikovale i ismevale tadašnji poredak stvari. Ista situacija kao i danas. Preslikano stanje stvari. Samo je tehnologija uznapredovala. Čak je i ova moja MONEYpulacija dokaz toga, samo što ona obuhvata kraće vremensko razdoblje, poslednjih trideset godina. Jedna od pesama koja o tome peva je „Stradija zauvek“ u kojoj, između ostalog, kažem:
„...politika je svoje pipke svuda pustila
svaku poru društva potpuno je uništila
duboko u srž ukorenila se korupcija
mito je postao naš običaj i tradicija
ali zašto bi nas to sada čudilo
odavno ovde vlada haos i ludilo
čitav vek ista je situacija
dekadencija, primitivizam i manipulacija
I dalje je ova naša jadna Srbija
Domanovićeva država Stradija.
I zauvek će to biti.“
HC: Prvi deo zbirke zove se „Mladalačke iluzije“. Ipak, kod tebe postoji nešto što je preživelo još od tih mladalačkih dana. Mislim da su duh i entuzijazam koje nosiš sa sobom i dalje jaki. Šta je još preživelo iz tog perioda?
MR: Ovog jula moja generacija obeležava 30 godina mature. Skupiće nas se nekoliko desetina, da se uz ogromne količine alkohola i neke sprdnje od muzike opijamo i prisećamo gluposti i ludosti iz školskih dana. Poslednji put takvo okupljanje bilo je za 25 godina mature. Skupila se ekipa iz cele generacije. Tada sam shvatio da je velika većina prisutnih ostarila duhom iako fizički možda i nije delovala tako matoro. Dečaci i devojčice uz koje sam odrastao i delio i dobro i loše postali su psihički i duhovni matorci. Nestalo je ono dete u njima. Ostarelo. Ja smatram da je to dete u meni još uvek živo. Ispoštovao sam dar koji se u meni ispoljio dok sam još bio tinedžer i time se bavim i dan danas. Iako to mnogi ne mogu da razumeju, ja sam i dalje u tom fazonu. Normalno da mi je život kao i svakom inače donosio mnoge uspone i padove, da me je šamarao i pesničio i to i dalje čini, ali baš to moje bavljenjem onim za šta sam stvoren i obdaren me čini ispunjenim, duhovno mladim i mentalno stabilnim. I dalje se radujem kao malo dete nekim sitnicama i mnogim stvarima koji većini deluju nevažno. I dalje svakodnevno maštam. Ali matorci nikad nisu razumeli decu. Naprotiv! Samo su ih naterali da pre vremena odrastu i omatore. Zato se sada i dešavaju sva ova sranja, ubistva po školama, nasilje, kriminal jer to su deca koja su pre vremena zakoračila u svet odraslih. Znači, odgovor na tvoje pitanje: Šta je još preživelo iz tog perioda?, bio bi: Preživelo je dete u meni, zbog čega sam neizmerno srećan.
HC: Iako dosta pesama u sebi nosi mračnu atmosferu (posebno prvi deo zbirke), čini mi se da je to samo na prvu. Jer, ove pesme (posebno one iz trećeg dela zbirke) sam doživeo ne kao defetizam već više kao opomenu i priliku da se ljudi osveste i trgnu. Koliko sam u pravu?
MR: Ako pojam „defetizam“ poistovećuješ sa pojmom pesimizam moram reći da svoju poeziju pre svega smatram realističnom, a sad što je ona mračna i turobna, u takvom svetu i društvu živimo. Sami smo ovaj svet načinili jednim pesimističnim mestom, moja poezija je samo refleksija onog što vidim i osećam. Pored rečenog, defetizam se može definisati i kao prihvatanje i pomirenje sa porazom bez borbe, sa čime se opet ne mogu složiti. Ja sam borac i sve ovo što radim je moj vid borbe. Postoje različiti vidovi borbe i ratovanja. Ovo je moj način borbe protiv stereotipa, primitivizma, zla, nepravde, nekulture, politike...
HC: Nedavno si objavio svojevrstan „spot“, ako se može tako nazvati za pesmu „Distopija sadašnjosti“ ali to nije prva vizuelizacija tvoje poezije jer si ranije objavio nešto slično i za pesmu „Kloaka svemira“. Reci nam nešto više o tome. Koja je ideja iza ovoga i da li možemo očekivati još neke vizuelizacije?
MR: Objavio sam više takvih video zapisa za svoju poeziju ili prevode pesama koje sam predstavljao. Kao što znaš i sam na UnderGRAND radiju vodim podkast Radio eXperiment koji je emituje jednom nedeljno počevši od juna 2020. godine. Dakle, bliži se tri godine radio eXperimentisanja. Uradio sam 131 podkast sa različitim temama koji se uvek mogu poslušati na mom MixCloud kanalu. U više njih kazivao sam svoju i tuđu poeziju, sa određenom muzičkom podlogom, a sve u skladu sa temom podkasta. Takvih, nazovimo ih, „spoken word“ interpretacija ima nekoliko desetina, tako da u tom smislu mogu da načinim jednu ili više muzičko-poetskih kompilacija sa svojom poezijom. Podizanje čitavog tog eXperimenta na viši nivo ogleda se u ubacivanju video sadržaja u muziku i kazivanje poezije, što čitav pokus čini jednim multimedijalnim projektom. Svi ti video eXperimenti mogu se pogledati na mom YouTube kanalu. Ti svojevrsni video kolaži sačinjeni su od isečaka iz filmova, spotova, emisija koje godinama sakupljam i video snimaka koje sam snimio za te potrebe. Spajam nespojivo uz psihodeličnu muziku i moćnu reč i potvrđujem slogan svog blog/poratala, da je u pitanju eXperiment u kome je sve moguće! Izazivam pažnju i ljudima se sviđa zbog čega sam prezadovoljan i presrećan.
HC: Bliži se leto, pravo je vreme i za promocije. Da li su neke u planu?
MR: Veruj mi da sam u takvoj jurnjavi da nisam ni stigao da razmislim o tome. Svakako da imam plan da odradim neku promociju, ali ona bi podrazumevala jedan multimedijalan događaj koji bi obuhvatio sve ono o čemu sam pričao u prethodnom odgovoru. Znači poezija, muzika i video. Nemam nameru da održavam promocije reda radi baš zato što je čitav ovaj eXperiment postao koncept od kojeg ne želim da odstupam. Bolje je održati jednu promociju koja bi u punom potencijalu iznela sve ono čime se bavim, nego stotinu beznačajnih koje se sprovode samo forme radi i zbog reklamiranja.
HC:Postoji li nešto u čemu se nisi oprobao u književnosti a želeo bi?
MR: Logičan odgovor na ovo pitanje bio bi roman, ali ja se time ne opterećujem. Da li ću roman napisati ili ne, ne znam da ti odgovorim. Ako me inspiracija odvuče u tom pravcu i ako me uzdigne na te talase, najverovatnije da ću se prepustiti tom vajbu i napisati ga, ali to u ovom trenutku ne znam. Vreme će pokazati. A ako ga i ne napišem. Kakve veze ima, danas svi pišu romane...
HC: Bliži se i kraj ovog razgovora. Dao bih ti priliku da kažeš sve ono što misliš da je bitno u vezi ove zbirke a nismo pomenuli i pitanje – da li možda već radiš na narednoj knjizi, imaš li ideju šta bi to moglo biti ako da, možeš li reći šta nas očekuje?
MR: MONEYpulacija, kao što sam naslov kaže, otkriva nam glavnog manipulatora, kontrolora i vladara ovim posrnulim i dekadentnim svetom: novac. Jedna od pesama iz zbirke je „Đavo je novac“ koja detaljnije opeva stanje stvari koje se može podvesti pod MONEYpulaciju.
...Novac je jedino i pravo božanstvo
njemu se klanjaju, njemu streme
i ništa nije sveto i sve je dozvoljeno
interes ukida sva pravila igre
nema više poštovanja, bontona i fer-pleja,
dozvoljeni su grubi fauli i
niski udarci
profit je jedino važan i bitan
Đavo je novac.
Neko će možda MONEYpulaciju smatrati drugim izrazom za kapitalizam ili demokratiju, ali treba gledati širu sliku. Sam naziv knjige predstavlja igru rečima, ali to nije moja prva igrarija rečima sadržana u naslovima mojih knjiga. Najpre je usledila zbirka priča i eseja DemoNkratija koja je objavljena 2004. godine i koja kroz priče o običnom čoveku razotkriva poredak u kojem sve veću moć dobijaju demoni u ljudskom obličju, moralne spodobe kojima sem novca ništa nije sveto i preče. U MONEYpulaciji čak i postoji pesma DemoNkratija koja je zapravo zajednička nit koje povezuje ove dve knjige. Petanaset godina kasnije, 2019. objavio sam knjigu Budalizmi, zbirku aforizama, humoreska i kratkih satiričnih priča koje prikazuju i ismevaju jedno društvo u kojem vladaju i trijumfuju budale. Nema nikakve veze što ćete čitajući ovu knjigu shvatiti da se smejete sami sebi.
Neophodno je da spomenem i slike na koricama. One su delo doktora slikarstva Milana Pantelića koji mi je izašao u susret i dozvolio da njegovi „Sivi portreti“ vizuelno dočaraju moju MONEYpulaciju.
Što se tiče naredene knjige, kao što sam rekao na početku intrevjua, u pripemi je zbirka priča „S druge strane“, tako da je ona sledeća, ako je ne predupredi neka nova knjiga koja će mi iznenada doći u san kao što je došla i MONEYpulacija.
HC: I na kraju, završio bih ovaj razgovor pitanjem koje ti upućuješ na kraju svima koje intervjuišeš – knjiga za preporuku, film za preporuku i muzika za preporuku.
MR: Čitajte Harukija Murakamija jer je odličan i nesvakidašnji pisac. U aprilu ove 2023. godine objavio je nov roman „The City and Its Uncertain Walls“. Nadam se da će uskoro biti preveden na srpski. Do tada pročitaje njegov dvodelni roman „Ubistvo Komtura“ ili trilogiju „1Q84“. Nećete pogrešiti.
Odavno nisam gledao film koji mi se dopao. Nekako u većoj meri gledam serije. Ali ako bih morao da preporučim neki film, neka to bude film koji sam pogledao pre neki dan, po ko zna koji put, na nekom od satelitskih kanala. U pitanju je film Ray koji govori o velikom Rej Čarlsu i kako je slep uspeo da se popne na sam muzički tron i svoje ime upiše u istoriju. Iako je film romantizovan i idealizovan vredi ga pogledati.
Što se tiče muzike, negde je neko rekao: „Čuvajte prijatelje koji vam otkrivaju novu muziku. Oni su veoma važni u vašem životu“. Iz tog razloga ja ću preporučiti UnderGRAND radio kao muzički izbor jer ga slušam svakodnevno i svakodnevno otkrivam po neku pesmu ili bend koje nisam znao, koje sam prevideo ili zapostavio. Zato je moja muzička preporuka UnderGRAND radio.
Sa Miljanom razgovarao Nenad