TULSA KING (2022) – Bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu
Helly Cherry
Stalone jeste izgradio karijeru kao mišićavi testosteronski heroj radničkog naroda, bilo da je u pitanju Roki ili Rambo, ali nekoliko puta Stalone je, shodno prirodnom staništu svoje harizme i porekla, glumio i opake mobstere i kakve krimogene face i to mu je neobično ležalo, bilo da je u pitanju bleskasta komedija Oskar ili rimejk Get Carter-a.
U Tulsa king-u vremešni Stalone je sveže s robije pušteni mafijaš koji je u klinču i zavadi sa svojom „radnom organizacijom“, koja ne ceni baš njegovih 25 godina iza roštilja i odluči da ga pošalje u Olklahomu, tj. u Tulsu, ne bi li ga se nekako rešila, a to je otprilike kao da ste Napoleona oterali na Elbu, što i sam Stalone citira u jednom trenutku.
Međutim, dok kažeš „piksla“, „reket“ i „ucena“, Staloneov mafijaš Dvajt (General) razvija nekoliko lukrativnih biznisa u zaostaloj Tulsi i pritom stvorivši nekoliko prijateljstava, opasnih rivalstava i čega sve još ne, pritom pokušavajući da se izmiri sa bližom familijom koja njegovu robiju vidi kao zastoj u njihovoj komunikaciji.
Tulsa king nisu „Sopranovi“, ima ovde i glumačkog šmiranja i neozbljnosti i pretrčavanja preko situacija, ali je u pitanju zabavna i brza serija koja se umnogome oslanja na lik i delo dobrodržećeg Stalonea koji i u 75. godini zaista bez po muke nosi centralni lik sa određenom dozom autoriteta, poverenja i suptilnosti, izgledajući i dalje kao najopakija bitanga kad god ušeta u neku prostoriju.
Tejlor Šeridan, kreator ove serije, radnju smešta u milje koji mu je poznat, okružuje Stalonea dovoljnim brojem likova i situacija, čineći centalnom temom onu o prihvatanju krivice za sopstvene grehe prošlosti i pokušaje da se stvar ispravi i ispegla koliko je to moguće, doduše u svetu u kome se te ispravke dešavaju pomoću bejzbolki i teškog naoružanja.
Dobar deo humora kojim serija obiluje proističe iz zanimljivog sudara Staloneovog ocvalog mafijaškog koda sa savremenim svetom koji je 25 godina gledao iz zatvorske ćelije.
Međutim, dok kažeš „piksla“, „reket“ i „ucena“, Staloneov mafijaš Dvajt (General) razvija nekoliko lukrativnih biznisa u zaostaloj Tulsi i pritom stvorivši nekoliko prijateljstava, opasnih rivalstava i čega sve još ne, pritom pokušavajući da se izmiri sa bližom familijom koja njegovu robiju vidi kao zastoj u njihovoj komunikaciji.
Tulsa king nisu „Sopranovi“, ima ovde i glumačkog šmiranja i neozbljnosti i pretrčavanja preko situacija, ali je u pitanju zabavna i brza serija koja se umnogome oslanja na lik i delo dobrodržećeg Stalonea koji i u 75. godini zaista bez po muke nosi centralni lik sa određenom dozom autoriteta, poverenja i suptilnosti, izgledajući i dalje kao najopakija bitanga kad god ušeta u neku prostoriju.
Tejlor Šeridan, kreator ove serije, radnju smešta u milje koji mu je poznat, okružuje Stalonea dovoljnim brojem likova i situacija, čineći centalnom temom onu o prihvatanju krivice za sopstvene grehe prošlosti i pokušaje da se stvar ispravi i ispegla koliko je to moguće, doduše u svetu u kome se te ispravke dešavaju pomoću bejzbolki i teškog naoružanja.
Dobar deo humora kojim serija obiluje proističe iz zanimljivog sudara Staloneovog ocvalog mafijaškog koda sa savremenim svetom koji je 25 godina gledao iz zatvorske ćelije.
Slobodan Novokmet