DON’T WORRY DARLING (2022) – Mirno spavaj, nano, sve je zaključano



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Iako ga je gotovo od starta produkcije do vrlo estradnog i bizarnog promovisanja u Kanu gde smo imali svega, od pljuvanja među glumcima, do „ghostovanja“ glavne glumice prema rediteljki i klasične „Zaduga“ atmosfere, pratila zla kob, zapravo film koji stoji iza toga, iako ne sasvim provokativan i originalan, nije ni toliko loš koliko ga je kritika maliciozno išutirala. 

Istina je da je rediteljka Olivija Vajld, iako demonizovana zbog nekih privatnih okolnosti, pokazala visok nivo stila i sposobnosti da snimi jedan dobroizgledajući i intrigantan spoj repertoarskog i festivalskog filma, iako ispod haube istog čuče sve dobro poznati motivi pozajmljeni svukud naokolo – od nezaobilaznih Žena iz Stepforda preko Matriksa do čak i The Village M. Najta Šjamalana, pa sve do Alise u Zemlji čuda, jer, gle čuda, junakinaj se zove Alis i motiv sa ogledalima i onoga šta je s njihove druge strane dobrano je prisutan.

Jasno je da pričom o jednoj izolovanoj, a elitnoj utopijskoj zajednici u kojoj muževi rade na nekom misterioznom projektu dok žene sede kod kuće i lakiraju nokte dok idu na balet želi da se kaže mnogo štošta, ponešto o nuklearnoj porodici i njenoj patrijahalnoj strukturi koja sabija feminstički princip, „gaslajtovanju“ žene i supruge u muškocentričnoj kulturi punoj manipulativnih, pasivnoagesivnih i konkretno agresivnih načina kontrole i suzbijanja strasti i impulsa, demaskulizovanim muškićima koji pokušavaju svoje slabosti da kanališu kroz kontrolu žena, jednom opresivnom društvu koje kontroliše svoje podanike suptilnim elementima kapitalističko-konzumentskih šarenih laža i tako dalje.

Iako idejno slabo i prežvakano, ovo je stilski i glumački solidno ostavrenje u kome pored dobe Florens Pju čak i nešto slabiji Hari Stajls nije mnogo smetao i odudarao, a film se može gledati kao neka vrsta misteriozne drame sa elementima SF-a.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva