7500 (2020) – Film koji se ne gleda za vreme letenja
Helly Cherry
Džozef Gordon Levit je za svoje ipak srednje mlade godine, vrlo ostvarena osoba – stekao je glumačkog uspeha i na televiziji i na filmu, dokazao se i u blokbasterima i u nezavisnim ostavarenjima, oprobao se i kao reditelj i kao investitor u digitalne medije, ostvario se kao otac i muž, a, reklo bi se, pored svega toga ostao normalan i pristojan.
Zato mu se ne može zameriti što je odlučio da se par godina distancira od glume i posveti drugim stvarima, međutim kad je vrag odneo šalu i kad je shvatio da ga glumački virus i dalje provocira, vratio se ovim ostvarenjem koje je predviđeno za striming, što mu je omogućilo da bez prevelike presije i očekivanja razmahne svoje glumačke sposobnosti i dokaže, još jednom, da je jedan od najtalentovanijih glumaca rođenih oko 1980-e.
U svojoj srži „7500“ je zapravo tipičan avionski triler, što postaje žanr sam po sebi, snimljen tako da se sve vreme drži događanja u kokpitu, što inače klaustrofobičnu atmosferu aviona kondenzuje na još skučeniji prostor. U avionu se dešava otmica, rekli bismo pomalo smotana i ne baš sjajno isplanirana, ali ipak otimica od strane nekakvih ekstremista koji nisu lišeni poriva da ubiju. Levit je kopilot koji uspeva da zatvori vrata kokpita i ne dopusti otmičarima da uđu u kabinu, sve vreme prateći napete događaje na ekranu koji prikazuje šta se vidi ispred kabine. Nemajući jasnu predstavu o događanjima u avionu, pritisnut presijom otetog aviona, činjenice da mu je devojka stjuardesa a kolega pilot smrtno ranjen, a jedan od otmičara onesvešćen leži na podu, Tobajas (Levit) biva razapet na nekoliko strana pokušavajući da pilotira avionom i u isto vreme pregovara sa otmičarima.
Film je snimljen vrlo sirovo i dinamično, s obzirom da je radnja svedena na jednu prostoriju, kamera se stalno nervozno kreće po toj lokacij ne dopuštajući publici da predhne. Zaista, prvih sat vremena gledamo jedan doista napet, tesno svezan avionski triler čijoj autentičnosti pomaže izuzetno proživljena Levitova uloga koji vrlo jasno artikuliše čitav niz emocija uz vrlo malo dijaloga, od užasa i straha, preko zbunjenosti, odlučnosti, tuge i beznadežnosti. Iako film u tempu malo pada u poslednjih pola sata i možda, mudro, izbegava da odgovori na neka pitanja kao na primer šta je priroda otmice aviona (ili ne daj bože uđe u ideološki dijalog sa otmičarima), ipak ostaje primer lepo zategnutog trilera kakav se gleda brzo i napeto i koji umonogme bazira svoju postojanost na odličnom Levitu i njegovim iskrenim rekacijama na užas koji se događa oko njega.
Slobodan Novokmet
Zato mu se ne može zameriti što je odlučio da se par godina distancira od glume i posveti drugim stvarima, međutim kad je vrag odneo šalu i kad je shvatio da ga glumački virus i dalje provocira, vratio se ovim ostvarenjem koje je predviđeno za striming, što mu je omogućilo da bez prevelike presije i očekivanja razmahne svoje glumačke sposobnosti i dokaže, još jednom, da je jedan od najtalentovanijih glumaca rođenih oko 1980-e.
Film je snimljen vrlo sirovo i dinamično, s obzirom da je radnja svedena na jednu prostoriju, kamera se stalno nervozno kreće po toj lokacij ne dopuštajući publici da predhne. Zaista, prvih sat vremena gledamo jedan doista napet, tesno svezan avionski triler čijoj autentičnosti pomaže izuzetno proživljena Levitova uloga koji vrlo jasno artikuliše čitav niz emocija uz vrlo malo dijaloga, od užasa i straha, preko zbunjenosti, odlučnosti, tuge i beznadežnosti. Iako film u tempu malo pada u poslednjih pola sata i možda, mudro, izbegava da odgovori na neka pitanja kao na primer šta je priroda otmice aviona (ili ne daj bože uđe u ideološki dijalog sa otmičarima), ipak ostaje primer lepo zategnutog trilera kakav se gleda brzo i napeto i koji umonogme bazira svoju postojanost na odličnom Levitu i njegovim iskrenim rekacijama na užas koji se događa oko njega.
Slobodan Novokmet