"Now you see me“ je bio pristojan filmski hit u celom svetu, što je za neke predstavljalo pravo malo iznenađenje, pošto iza filma nije stajala gigantska holivudska studijska mašinerija (više osrednja), nije jahao na grbači izvikane globalne zvezde, nije imao u svom rezimeu ni ime poznatog ili makar priznatog reditelja, a za temu je imao magiju i mađioničere, što je koncept koji kod publike češće omane nego što donese veliku dobit i popularnost. Zato ćemo pristupiti ovom ostvarenju iz ugla pokušaja da se objasni njegova popularnost i to iz aspekata aktera i radnje.

AKTERI: Da, „Now you see me“ nije mogao da se uzda u to jedno veliko, zlatnim slovima popločano holivudsko ime na čiju samu pomen blagajne u bioskopima počinju da se otvaraju i novac da zvecka. Ali je zato uradio nešto što je gotovo jednako dobro. Ispunio je film poluzvezdama, prepoznatljivim i pouzdanim imenima sa dovoljno iskustva u različitim projektima, a ispostavilo se da kada uzmete 5-6 solidno prepoznatljivih glumačkih imena umesto jednog ili dva „mega“, rezultat može da bude dobar, ako ne i odličan (očigledan primer za to je novi „The Avengers“).

Dakle, ovde imamo za svakoga po nešto, iz svake bašte po jedan cvet, svaka etno demografija zadovoljena, sve polne, rasne i ankete po godištima popunjene do granica nišanske preciznosti (osim što su Azijati malo oštećeni). Tu je Džesi Ajzenberg („Društvena mreža), brzogovorljiva i manje duhovita verzija Vudija Alena, da zadovolji tinejdžerke i štrebre, a kao njegov antipod javlja se mlađi brat Džejmsa Franka – Dejv, da pokrije adolescentsku grupaciju koja Džastina Bibera uzdiže na pijedestal neprikosnovene zvezde popa. Tu je Isla Fišer da pokrije žensku populaciju i muškarce preko dvadeset i trideset godina koji nalaze da je ova bivša „Kupoholičarka“ predmet neobuzdane privlačnosti. Tu su Vudi Harleson i Mark Rufalo kao predstavnici srednje generacije, uvek pouzdani i zahvalni epizodisti sa dovoljno radnog iskustva u mnogim žanrovima da ovu „gažu“ mogu da odrade kao u snu. I naravno, za seniore, igrače lota i binga, kao i neumorne potrošače hodalica i šetalica, tu su prekaljeni veterani iz Krimskog rata – Majkl Kejn i Morgan Friman, čije pojavljivanje može da zbuni gledaoca da gleda neki film Kristofera Nolana, međutim ta zabuna će trajati samo do prve replike scenarija.

Na posletku, tu je i reditelj, Francuz na pečalbi u Holivudu pravo iz „Transporter“ radionice Luka Besona – zanatlija Luis Letijer koji je, osim kod Džejsona Statama, kalio holivudske zube na „Incredible Hulk“ i „Clash of the titans“ projektima.

Anagažovanje ove ekipe govorilo je samo jednu stvar – želimo moderan, atraktivan, brz, vizuelno raskošan film, koji će imati dovoljno težine i kredibiliteta da Majkl Kejn i Morgan Friman ne crvene od srama na premijeri. I u tome su koliko-toliko i uspeli.

RADNJA: Filmovi o mađioničarima nisu retkost, setimo se samo „Prestiža“ Kristofera Nolana ili „Iluzioniste“ sa Edvardom Nortonom, a ove godine bili smo počastvovani i slabašnim pokušajem komedije na tu temu „The incredible Burt Wonderstone“. I dok su „Prestiž“ i „Iluzionista“ bili ozbiljne triler-drame, a „Burt Wonderstone“ bleskasta komedija koja se jednim svojim delom mađioničarima čak i podsmevala, „Now you se me“ pokušava da udari balans između te dve struje, pa da od filma koji je mogao da bude čistokrvni „šta se do dođavola desilo“ triler napravi jednu brzu mešavinu „ozbiljne“ misterije i neozbilje, lakomislene polukomedije sa pamentnim doskočicama. Naravno, ubačen je i treći alkohol u koktel, i to onaj eksplozivan – akcija, potpomognuta raskošnim pokretima kamerom, hitrom montažom, masovnim scenama u kojima akteri deluju lažno kao u video-igrici iz 80-ih, a sve sa ciljem da se dobije film koji je sve samo ne statičan i predvidljiv.

Međutim, radnja koja se vrti oko četiri mađioničara (svaki sa svojim setom sposobnosti), koji su tajanstveno okupljeni od stane neke misteriozne persone da zajedno izvode visoko elaborirane, atraktivne i komplikovane trikove pred razularenom masom, dobija na intenzitetu i gubi na realističnosti onog momenta kada se ti nastupi pretvore u pljačkanje banaka, sefova i tajkunskih bankovnih računa. Da papazjanija bude potpuna, tu su prekaljeni FBI agent udružen sa zgodnjikavom službenicom Interpola (seksualna tenzija na pomolu) koji proganjaju našu četvoročlanu družinu, a tu je i stari lisac (ne Lušius Foks) Morgan Friman u ulozi bivšeg mađioniara čiji je zadatak da raskrinkava trikove i zgrće lovu na cinkarenju tajni zanata.

Naravno, od samog starta smo svesni da film ne daje sve karte na sto, već da, kao i mađioničar, krije pokoju u rukavu, kao i da će u jednom momentu isukati zeca iz šešira. Film se odvija kao jedna džinovska, dvočasovna priprema za finalni trik koji treba da objasni ko stoji iza svega što smo na platnu videli, a reditelj će uraditi sve što je u njegovoj moći, dosta toga usput nelogičnog, da vas od tog zaključka odvuče. Iako balansira velikim brojem likova, film se trudi da koliko-toliko svakom od njih da makar jedan momenat da zasija, naravno pritom ne uspevši da dočara svačiju životnu priču niti valjano objasni motivaciju svakoga od njih. Tako, Džesi Ajzenberg, iako na papiru skoro pa glavni glumac u filmu, ostaje donekle neosenčen i nedorečen, dok su, što se mađioničara tiče, svojom harizmom i nonšalantnošću realan život likovima udahnuli samo Vudi Harleson i Morgan Friman. Dejv Franko je druga priča, iako je akter jedne od najzabavnijih scena u celom filmu, njegov lik ostaje bled i do te mere neupadljiv da sam se jedva setio da ga napomenem kod nabrajanja glumaca.

„Now you see me“ pati od svih mogućih stereotipa akcionih-trilera, trudi se da bude jedan korak ispred gledalaca dok ih odvlači u pogrešnu stranu, time samo bivajući sve više demaskiraniji (ako vam u filmu nekoliko puta pomenu reč „obmana“, „iluzija“ i „prevara“ više je nego očekivano da ono što vam se odvija pred očima nije zapravo jedina moguća istina). Takođe, radnja je previše zakomplikovana, trikovi previše neverovatni da bi mogli da se zamisle u stvarnom svetu, veliki master plan koji lebdi nad celim filmom previše kompleksan tako da u njega može da poveruje samo 4-godišnjak, previše stvari u filmu se „zgodno“ dešava baš onda kada likovima to odgovara, a skloni smo da poverujemo i da su organi reda i zakona zapravo gomila šupljoglavih lezilebovića. Apsolutno je nepotrebno i uvođenje neke sektaške organizacije „Oko“ kao čuvara prave magije, koja, ispostaviće se, i nema neke blage veze sa konačnim ishodom radnje, ali, kao što rekosmo, lažni tragovi su svuda oko vas.

Nakon filma imaćete utisak da ste odgledali jedno kompletno ostvarenje, puno akcije, misterije, vrcavih dijaloga, nadmudrivanja, juranjava, ljubavi i romanse, razotkrivanja i obta, ali kad se utisci slegnu setićete se da ste slične filmove verovatno već gledali, a da o magiji niste bogzna šta saznali. Ako tražite dobar film o mađioničarima, tu je uvek „Prestiž“.

A ko želi da odgleda šta je sve krenulo po zlu u ovom filmu, preporučujemo sledeći klip.


Slobodan Novokmet