Quasarborn – A Pill Hard to Swallow
Helly Cherry
Nakon uspešnog debitantskog albuma “The Odyssey to Room 101” iz 2018. godine, praćenog mnoštvom pozitivnih kritika i evropskom turnejom, beogradski thrash metal sastav Quasarborn oglasio se svojim drugim po redu albumom pod nazivom “A Pill Hard to Swallow”, ponovo u samostalnom izdanju, obogativši tradicionalni thrash metal zvuk širokom lepezom različitih uticaja i donevši preko potrebnu svežinu pomalo ustajalim žanrovskim konvencijama.
Epska melodija na početku pesme, standardna thrash metal kanonada u stilu najvećih majstora žanra, pa onda prog metal virtuoznost koja pleni, da bi sve to kulminiralo u refrenu koji topi led, sa izuzetnim vokalnim melodijama u visokim registrima i gitarskim arpeđima u pozadini, na prvom singlu pod nazivom “Atlas”, puštenom u etar juna prošle godine, sastav Quasarborn je zablistao kao nikada pre toga. Bio je to prvi vesnik novog albuma čija je uloga bila da već visoka očekivanja od drugog albuma lansira u nebo.
Drugi singl pod nazivom “Bastion” kreće sa uvodom koji miriše na prog rok sedamdesetih, provučen kroz nekakav moderni filter koji priziva Opeth vajb, a potom iz njihove vizije thrash metala počinju nezaustavljivo da vrcaju moderni uplivi u toj meri da su se pojavili komentari tipa – Avenged Quasarborn. Singl se pojavio septembra prošle godine dok je album napokon izašao krajem januara ove godine.
Prvo što upada u oči i uši jeste besprekoran audio – vizuelni identitet koji je bend izgradio i preko spotova i preko dizajnerskih rešenja za omot za koji je odgovoran bubnjar benda Marko Danilović “Tihi”, a onda i sjajne produkcije i miksa izašlih iz Citadela Sound Production studija Luke Matkovića, ujedno i frontmena ovog sastava. Bogatstvo i masivnost zvuka benda uhvaćeni su zaista besprekorno.
Raskošni kompozitorski talenat i sviračko umeće Luke Matkovića i ostatka ekipe, dostigli su svoju punoću na albumu “A Pill Hard to Swallow”. Iz kog god ugla da priđete albumu, on zvuči kao instant klasik domaće metal scene, reprezentativan i komunikativan i u globalnim okvirima, na takozvanom New Wave of Thrash Metal talasu. Pronašli su savršen sklad između progresije i hitične potentnosti u svakoj pesmi pojedinačno. U samoj srži je i dalje klasičan thrash metal saund, da se zna na čemu je ova ekipa odrastala i stasavala u muzičkom smislu, ali se na njega nadovezuju svakovrsni uticaji iz vremena pre i posle thrash metal ere, počev od prog roka sedamdesetih, heavy metala osamdesetih, pa sve do nešto komercijalnijeg progresivnog metala a la Nevermore, Opeth i evidentnih modernijih upliva. Album prosto kipi melodičnošću, harmoničnošću, progresijom, tvrdim rifovima, divnim aranžmanima, vokalnim melodijama u visokim registrima i epskim refrenima.
“A Pill Hard to Swallow” je i u celini gledano kompaktan, bez viškova, praznog hoda, interesantan od prve do poslednje sekunde. Na njemu su razbucane žanrovske barijere, po principu – nauči pravila kao profesionalac, da bi ih kršio kao umetnik – ali i one provincijalne, i to od strane zrelih muzičara sa jasnim stavom, vizijom i identitetom.
Aleksandar Petrović
Epska melodija na početku pesme, standardna thrash metal kanonada u stilu najvećih majstora žanra, pa onda prog metal virtuoznost koja pleni, da bi sve to kulminiralo u refrenu koji topi led, sa izuzetnim vokalnim melodijama u visokim registrima i gitarskim arpeđima u pozadini, na prvom singlu pod nazivom “Atlas”, puštenom u etar juna prošle godine, sastav Quasarborn je zablistao kao nikada pre toga. Bio je to prvi vesnik novog albuma čija je uloga bila da već visoka očekivanja od drugog albuma lansira u nebo.
Drugi singl pod nazivom “Bastion” kreće sa uvodom koji miriše na prog rok sedamdesetih, provučen kroz nekakav moderni filter koji priziva Opeth vajb, a potom iz njihove vizije thrash metala počinju nezaustavljivo da vrcaju moderni uplivi u toj meri da su se pojavili komentari tipa – Avenged Quasarborn. Singl se pojavio septembra prošle godine dok je album napokon izašao krajem januara ove godine.
Prvo što upada u oči i uši jeste besprekoran audio – vizuelni identitet koji je bend izgradio i preko spotova i preko dizajnerskih rešenja za omot za koji je odgovoran bubnjar benda Marko Danilović “Tihi”, a onda i sjajne produkcije i miksa izašlih iz Citadela Sound Production studija Luke Matkovića, ujedno i frontmena ovog sastava. Bogatstvo i masivnost zvuka benda uhvaćeni su zaista besprekorno. Raskošni kompozitorski talenat i sviračko umeće Luke Matkovića i ostatka ekipe, dostigli su svoju punoću na albumu “A Pill Hard to Swallow”. Iz kog god ugla da priđete albumu, on zvuči kao instant klasik domaće metal scene, reprezentativan i komunikativan i u globalnim okvirima, na takozvanom New Wave of Thrash Metal talasu. Pronašli su savršen sklad između progresije i hitične potentnosti u svakoj pesmi pojedinačno. U samoj srži je i dalje klasičan thrash metal saund, da se zna na čemu je ova ekipa odrastala i stasavala u muzičkom smislu, ali se na njega nadovezuju svakovrsni uticaji iz vremena pre i posle thrash metal ere, počev od prog roka sedamdesetih, heavy metala osamdesetih, pa sve do nešto komercijalnijeg progresivnog metala a la Nevermore, Opeth i evidentnih modernijih upliva. Album prosto kipi melodičnošću, harmoničnošću, progresijom, tvrdim rifovima, divnim aranžmanima, vokalnim melodijama u visokim registrima i epskim refrenima.
“A Pill Hard to Swallow” je i u celini gledano kompaktan, bez viškova, praznog hoda, interesantan od prve do poslednje sekunde. Na njemu su razbucane žanrovske barijere, po principu – nauči pravila kao profesionalac, da bi ih kršio kao umetnik – ali i one provincijalne, i to od strane zrelih muzičara sa jasnim stavom, vizijom i identitetom.
Aleksandar Petrović