Two-Stroke Engine je moonshine blues bend iz Knjaževca, nastao početkom 2016. Umorni od klasične rok priče i standardne postavke benda, Vladimir Stefanović (Good ol' bastards) i Ivan Todorović (ex Favela) su na ideju o stvaranju nečeg novog došli kao i svi, tokom pijanke. Sve je brzo rešeno te večeri, umesto elektrike - akustika, umesto bubnja - matrica, umesto skakanja na bini - stolica. Od distorzije se naravno nije odustalo a i pravac je bio jasan - Hill country delta blues po uzoru na R.L. Burnside, Junior Kimbrough, T-model Ford, Cedell Davis... prljavi fuzirani rifovi, slide gitara i matrica koja bije pravo u stomak.

Kiselina je potekla, varnica je sevnula, hemija je krenula i posle par proba bilo im je jasno da su pijane ideje, najbolje ideje. Otud valjda i taj moonshine blues. U naredne 3 godine bend manje pije, više stvara, snima i dosta svira uživo, pa tako stižu i do polufinala 5. Bunt Rok Festivala i nastupa na RTS. Od maja 2019. bendu se priključuje Miloš Ćirić (School Bus) i menja pokojnog Nokiu Lumiu 630. Na tu fazu rada, sa matricom, bend stavlja tačku izdanjem "Mexican Standoff" koje je od 20. jula 2019. dostupno za free download sa Two-Stroke Engine Bandcamp strane.

Two-Stroke Engine će predstaviti novog člana i nove pesme na FAK festivalu 27. jula u Knjaževcu i 08. avgusta na Air stejdžu Nišvil Jazz festivala.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Već dosta dugo sviramo, preko 25 godina smo u ovoj priči i želeli smo da učinimo žanrovski iskorak u odnosu na sve ono što smo radili sa ostalim bendovima u kojima smo svirali. Bend zvuči dosta drugačije tako da pružamo šansu slušaocima da čuju nešto novo i osvežavajuće.

Motivi i filozofija benda...
Svojom muzikom želimo da ove naše krajeve upoznamo sa specifičnim zvukom delte Misisipija i u kombinaciji sa ostalim muzičkim uticajima, predstavimo blues na način na koji ga mi vidimo.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Koliko god zvučalo otrcano, muzika je nešto što ti uđe u krv ili već imaš u krvi, tako da to kod nas nema veze sa socijalnim normama niti energetskim pražnjenjima, to je stvar moranja. Sa druge strane sve je povezano. Kad ti nešto non stop svira u glavi, jedini način da se toga rešiš je da napraviš pesmu. Ako je pesma dobra, zašto da je ne odsviraš ljudima? Da bi je odsvirao ljudima moraš da komuniciraš sa njima a sam nastup je ogromno pražnjenje energije.

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Moraju se naći pravi ljudi. Oduvek je bilo teško naći 3-4 čoveka koji su spremni da guraju jednu ideju do kraja. Nama je trebalo 3 godine da sklopimo celu priču. Jedan od glavnih razloga zašto smo nas dvojica želeli da radimo sami je da bi izbegli bubnjare koji nisu mogli da probaju zato što se tuširaju, moraju da se vide sa devojkom ili šta god već našli kao izgovor... Bili smo svesni ograničenja koja imaš kada sviraš na matricu, i sve vreme smo vrebali, u nadi da će pravi čovek da se pojavi. Imali smo sreću da je Miloš pristao da radi sa nama, sviđa mu se to što radimo i spremno je ušao u Two-Stroke Engine priču, bez zadrške. Za nadalje, videćemo...

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Posle 25 godina sviranja svuda (uglavnom bez honorara), secanja opreme, vožnje u poluraspadnutim kantama od automobila, smrzavanja, znojenja...nisam siguran da imamo neki problem. Neke stvari se na ovim prostorima ne menjaju, sve je oduvek isto, osim što su ljudi puni nepotrebnih informacija ali praznijih glava nego ikad. Tako da je najveći problem zainteresovati nekog da stane i posluša, svi ostali organizacioni i finansijski problemi se rešavaju u hodu.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Lepljivi zvuk močvarnih predela Američkog juga i bluz koreni su utkani u naše pesme koje, sa druge strane, odražavaju nenormalnost našeg podneblja, pa ko se pronađe u tome, dobrodošao u Two-Stroke Engine svet.