Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Sean Penn - Into the wild (2007)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

"...Postoji radost u besputnim šumama
Postoji ushićenje u samotnom žalu
Postoji društvo, gde niko ne uznemirava
Uz duboko more, i muziku u svom huku
Ne volim čoveka manje, ali Prirodu volim više..."
Lord Bajron, engleski romantičarski pesnik 


... Godine 1990. Christopheru McCandlessu, perspektivnom 20 godišnjaku gubi se svaki trag, nakon što je maturirao i planirao da upiše prava na prestižnom Harvardu ... Njegova je iznenadna i čudesna avantura bekstva od kuće, porodice i tzv. civilizovanog, materijalističkog društva uronjenog u glib pohlepe, predvidivosti, bezosećajnosti, krutosti i ispraznosti okončana 2 godine kasnije, a već 1996. Jan Krakauer izdaje knjigu ’’ Into the wild“, potresnu, duboko iskrenu i emotivnu priču o putovanju i skitnji mladog Christophera... Krajem 2007. godine u bioskope je stigao i istoimeni film u režiji kultnog Seana Penna ...

... Početak ovog surovog i bolno iskrenog filma, neverovatne drame mladog čoveka današnjice, ,,dečka koji obećava“ i koji iznenadno odbacuje svojeglavo i hrabro sve okove licemerne i okrutne , materijalističke civilizacije i beži od svega vođen dubokim unutarnjim porivom u svet surove divljine, veličanstvene neukrotive Prirode prikazuje nam zapravo kraj jedinstvene odiseje mladog, pobunjenog čoveka, njegov dolazak na hladnu Aljasku, gde pronalazi svoje, ispostaviće se kasnije, poslednje ovozemaljsko utočište u olupini prastarog ,,čarobnog autobusa“, davno napuštenog u nepregledoj divljini netaknute i nemilosrdne prirode Severne Amerike .... ,, Magični autobus“ postaje njegov pravi dom, mesto gde nakon čina oslobađanja od okova mentalnog ropstva društva koje mu je unapred odredilo ulogu i tretiralo samo kao još ,, jednu ciglu u zidu“ provodi svoje najsretnije i najtragičnije dane mladalačkog života osvešćenog, neprilagođenog buntovnika s razlogom – u beskompromisnoj potrazi za apsolutnom slobodom i potrebom da se stvari u životu nazovu pravim imenom ...

... Sada, posle 2 godine tumaranja, dolazi poslednja i najveća avantura. Završna bitka da se ubije lažno biće u sebi, i pobedonosno zaokruži DUHOVNA REVOLUCIJA ...Da više ne bi bio trovan od civilizacije, on beži, i hoda sam zemljom kako bi postao izgubljen u divljini ... 

... Nakon uvoda, koji je zapravo kraj jedne jedinstvene životne priče, vraćamo se u 1990. godinu i pratimo mladog Christophera prilikom dodele diploma maturantima ,, Emory Universityja“, Atalanta, SAD ... Christopher McCandless( izvrsni Emile Hirsch) je naizgled sasvim običan, normalan i prilagođen mladi ćovek unutar društvenog sistema ispiranja mozgova i ukalupljivanja ljudi koji zapravo trebaju da žive po nepisanim pravilima san svojih, ispostaviće se veoma licemernih i lažljivih roditelja, koji svoju ulogu ,,savršenosti“ vešto prikrivaju lažnim osmesima, maskama koje menjaju po potrebama društva u koje su ugrađeni kao poslušni i korisni .... Pred Krisom je, kao i mnogo puta do tada već viđen scenario i unapred dodeljena uloga u tragikomičnoj, apsurdnoj i nafrakanoj farsi , uloga pojedinca kojeg treba ukalupiti u ,,savršeni“ sistem Amerike – pred njim je ,,blistava“ uloga studenta na Harvardu i buduća akademska karijera ...

... Kris je merio sebe i one oko njega (reči su njegove sestre koje tokom filma, uz Krisova pisma prijateljima otkrivaju njegovu pravu prirodu i suštinu pobune) veoma rigoroznim moralnim kodeksom. Time je rizikovao da se uputi prilično usamljenim putem, ali je našao društvo u likovima knjiga koje voli, autora kao što su Tolstoj, Džek London ili Henri Toro ...

... Nakon kadrova usiljene porodične ,,idile“sa roditeljima(koji tragikomično žele da ga nagrade novim automobilom nakon mature), mladi Christopher neočekivano i bez ikakve najave kreće na svoj sudbinski put, spalivši prethodno mostove sa prošlošću i iskonstruisanim lažima iste – on uništava svoje lične dokumente i kreditne kartice, potom ogromnu svotu novca namenjenog daljim studijama prava na Harvardu daje u dobrotvorne svrhe i kreće američkim pustinjskim krajolikom kao skitnica – prethodno davši sebi novo ime i identitet – Alexander Supertramp( Aleksandar Skitnica !), svojim starim automobilom(koji takođe ubrzo napušta i uništava) u POTRAGU ZA SAMIM SOBOM ... Njegove unutrašnje misli i duhovne lomove pratimo tokom niza evolutivnih faza – od rođenja novog Krisa do njegove konačne životne mudrosti i sazrevanja, kao mozaik – kroz komentare njegove sestre Carine( Jena Mallone), kao i kroz njegova pisma upućena tokom životne misije svojim prijateljima ... Sve vreme filma mladi Kris traga za apsolutnom slobodom, za suštinom svog postojanja ...

... Tokom dvogodišnjeg Putovanja i Potrage za samim sobom – od rodne Atalante i Kalifornije, ilegalnog prelaska u Meksiko i dolaska u obećanu zemlju – Aljasku, Kris susreće različite ljude i sudbine koji obogaćuju njegov jedinstveni, sudbinski životni put kojim ga vodi srce, pruža i prima bezuvetnu ljubav i poštovanje, sve one ,,stvari“ koje već odavno ne postoje ili se ne mogu istinski doživeti u tzv. ,,normalnom“ životu, stazi utabanoj društvenim klišeima i okoštalim licemernim normama, mašineriji koristoljublja i pohlepe koja od ljudi pravi samo još jedan šraf u ogromnom sistemu automata i mentalnih robova ... Na svom jedinstvenom nomadskom putu skitnje svetom ,,bez cilja“ Kris napokon pronalazi ono što mu srce i duša ištu – svoju apsolutnu slobodu i odgovore na mnoga ključna životna pitanja koja se uglavnom nikad ni ne postavljaju u ,,normalnom“ životu – na kraju spoznavši visinu cene koja mora da se plati izlaskom iz sistema i skretanjem sa ,,pravog“ puta ... Film obiluje ogromnom količinom sjajnih misli i razmišljanja na mnoga životna pitanja, nudeći gledaocu nepregledno polje mudrosti za razmišljanje i različita tumačenja i shvatanja jedinstvenog Krisovog puta i samog života današnjice, života svakog od nas ...

... Novac ćini ljude opreznim ... Novac kao moć je iluzija. Sve je u glavi ...

... Film Into the wild bolno je iskreno i potresno iskustvo modernog čoveka, prepuno divnih citata protkanih sjajnom, nenametljivom muzikom koja dodatno naglašava i ozvučava sva vizuelna iskustva i čarobnu atmosferu ove čudesne životne avanture hrabrog pomaka od sveta ukalupljenog na praznini na kojoj vekovima jalovo počiva ... Dovoljno je reći da je uz maestralnu rediteljsku palicu briljantnog Sean Penna soundtrack sačinio i ozvučio radnju filma harizmatični frontmen rokenrol benda ,, Pearl jam“ - Eddie Vedder , odsviravši sve sam – od akustične i električne gitare do klavira i udaraljki ...

... Ne razumem zašto su ljudi, zašto je svaka jebena osoba toliko loša prema drugoj, tako često ...

... Legendarni, buntovni Sean Penn( koji je na prefinjen način uneo u ovu snažnu životnu priču inarrituovski duh socijalne dramatike i delić melanholične atmosfere legendarnog filma ,, 21 gram“), kao i njegov glavni junak Christopher, simbolički i sarkastično su ovim briljantnim i krajnje originalnim ostvarenjem za 21. vek pljunuli u lice licemernom Zapadu i čuvenom Američkom snu – materijalizmu i strogo determinisanom putu koji od nas stvara automate za puko izvršenje unapred zadatih ciljeva unutar društvene demokratske ,,idile“, gde vladaju koristoljublje, licemerje, ogoljeni matereijalizam bez imalo humane note i empatije, tupost masa i konačno duhovna praznina u čoveku, unutar sistema gde ste sve manje Čovek – humano, osvešćeno i slobodno biće sa mogućnošću izbora ... već kreatura i marioneta na koncima koje neko drugi pokreće zarad vlastite koristi ... Svetu novca i karijerizma uzvraćen je udarac na veoma, veoma poetičan, human i ironičan način ...

... Mislim da je karijera izmišljotina 20. veka i baš me ne zanima ... Završio sam fakultet, ali nisam očajna skitnica. Živim ovako po svom izboru ...

... Na kraju filma Kris tragično završava, usamljen, daleko od sveta kojem nije pripadao, u svojoj apsolutnoj slobodi, otrovavši se greškom biljkom za koju je pogrešno mislio da je jestivi divlji krompir ... Smrt glavnog junaka pretvorena je u poruku svetu u kojem je ćovek kao jedinstveno, božansko, duhovno i humano biće skrajnuto i pretvoren u bezličnu, bezosećajnu mašinu, automat, stvorenje bez srca i duše, stvoreno da odigra unapred zadatu mu ulogu, a potom bude uklonjen ili odbačen ukoliko se drzne da odbije namenjenu mu ,,svrhu“ postojanja unutar bezdušnog sistema golog materijalizma i licemerja ...

... Potrebno je nazvati svaku stvar svojim pravim imenom ...

... Svojim sjajnim scenarijem, na osnovu pomenute knjige i istinite životne priče o čoveku čiju sliku u jednom momentu na kraju filma vidimo kraj ,,magičnog autobusa“ ( metafore slobodnog sveta,utočišta slobodounnih,hrabrih i odbačenih ljudi, metafore apsolutne slobode koju sve vreme trajanja filma pominje glavni junak) Šon Pen nam je ispričao priču o savremenom svetu, o borbi i otporu hrabrog pojedinca koji je zarad svojih idela na kraju ,,izgubio“ sve, dobivši ono što je u krajnjem životnom zbiru ipak najvažnije i ostaje jedino večno – radost i ljubav u vlastitom srcu, sreću i ispunjenje snova koji se ne mere nikakvim titulama, karijerama, prestižom, ciframa na bankovnom računu i drugim materijalističkim, ispraznim ,,vrednostima“ ...

... Sreća je prava tek kad je delimo sa nekim ... na neki su način završne reči i misli Krisa dok se oprašta sa svetom gledajući u nebo Aljaske, dok se oprašta sa vlastitom dušom i zaokružuje svoje magično, sudbinsko putovanje, svoju misiju i duhovnu revoluciju sa čijom je mišlju i krenuo da ponađe samog sebe, istinskog sebe ...

... Malo je reći da me je ovaj film snažno dirnuo u srce .... Namenjen svim onim hrabrim ljudima, idealistima, istinskim sanjarima i romanticima, koji u svetu zaglibljenom u mulj vlastite gluposti i nemoći nepovratno srlja ka propasti, prate isključivo vlastito srce i snove bez obzira na konačnu cenu i moguću ,,propast“, nemogućnost ,,uspeha“ koji je strogo determinisam koristoljubljem i konkretnim ciframa – novcem! Namesto bilo kakvog zaključka, kojeg prepuštam srcu svakog od Vas, završavam ovu kratku priču o filmu Into the wild jednim divnim citatom Hermana Hesea i njegovog Stepskog vuka – Harija Halera ...

... Oh,teško je naići na trag Božiji usred života kakav mi vodimo, usred ovog tako zadovoljnog,tako izrazito građanskog vremena, bez ikakvog duha,s pogledom na ovakvu arhitekturu,ovakve poslove i ovakve ljude.Kako da ne budem stepski vuk,olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji,čije mi radosti ništa ne znače.Ono što se u meni događa u retkim časovima radosti,što je za mene slast,doživljaj,ekstaza i uzvišenost,to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima,a u životu smatra ludošću.I odista,ako je svet u pravu,ako su ta muzika po kafanama,te masovne zabave,ti amerikanizovani ljudi,zadovoljstva tako sitnim stvarima,u pravu - onda sam ja kriv,onda sam lud,onda sam odista,kako sam sebe često nazivam,stepski vuk,životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svet, koja više ne nalazi svoju postojbinu,vazduh i hranu…

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva