Kako sam postao... Dejan Pejović-Peja (Familija, Vampiri, The Dibidus)

Domaću rokenrol scenu s' kraja 80-ih i u 90-im obeležila su dva benda: Vampiri i Familija. Ono što povezuje ova dva sastava je i naš današnji gost, Dejan Pejović. Peja je i autor nekih od najvećih hitova oba benda. 2003. godine osniva grupu The Dibidus a sa prijateljima iz Vampira i Familije ponovo sarađuje u okviru muzičkog projekta Peja i Zmajevo gnezdo.
Pored ovoga, Peja je svih ovih godina aktivan i kao čovek "iza scene", kao kompozitor i tekstopisac. Radio je muziku za igrane i dokumentarne filmove, pozorište, reklame a bavio se i sinhronizacijom crtanih filmova. Na sve ovo dodajmo podatak da se Peja bavi i likovnom umetnošću pa je jasno da pred nama imamo jednu svestranu osobu čija će priča i te kako biti zanimljiva. Dajemo reč Peji...

foto: Suzana Bogdanović

Muzika koja nas oblikuje ne mora biti vezana samo za bendove, muzičare ili albume koje smo slušali, ili koje trenutno slušamo.
Mislim da svako od nas kreće muzički da se formira još od najranijeg detinjstva. Zapravo od momenta kada nas je majka uspavljivala uspavankama za decu. Sve to negde primamo i upijamo, i sve to negde ostane zapisano u nama. Zato mislim da su u mom muzičkom formiranju ili oblikovanju, podjednako uticale i mamine uspavanke, i dečje pesme koje su izvodili Dragan Laković, Zoran Rambosek ili Branko Kockica.
Kasnije tek počinjemo da biramo i tragamo za onim što nas zapravo u tom trenutku zanima. Ima tu naravno pre svega uticaja roditelja. Zapravo muzike koju su oni slušali. Ploče mojih roditelja su neizbežan deo svega toga. Dakle svakako Elvis, Čak Beri, Paul Anka, Bitlsi, Stonsi…
Ja sam lično uvek tragao i pronalazio ono što mi se u tom trenutku dopadalo, a tu je bilo svega. Nikada se nisam zadržavao samo na jednom stilu ili pravcu. Voleo sam pank, ali i hevi metal. Voleo sam AC-DC, ali i Ramonse.
Danas mi je recimo puno zanimljivije da čujem nešto iz 80-ih godina, nego tada. Tada sam slušao isključivo muziku 50-ih i 60-ih godina. U svemu sam pronalazio ono dobro. Bez obzira na muzički pravac. Sa godinama sam sve vise voleo da slušam jazz i klasičnu muziku.
Ako bih morao da izaberem albume koji su mi naročito bliski, onda bi to bio White Album od The Beatles i Casa Babylon od Mano Negra. Volim kompletan opus u kome je učestvovao Manu Chao. Od grupe Hot Pants, preko Mano Negra, pa sve do ovoga što danas radi sa bendom Radio Bemba.  Ono što trenutno slušam je novi album Richarda Hawleya pod imenom Further. Richard Hawley je inače neko čiji kompletan opus izuzetno volim. 

I za ovu temu važi isto kao i za predhodnu. Sve kreće od najranijeg detinjstva, gde pre svega pamtim filmove Branka Bauera.
Sa ove tačke danas, volim kompletan opus Džima Džarmuša i Kventina Tarantina. Volim stare crno bele filmove. Nisam sklon današnjoj demonstraciji sile u vidu kompjuteskih animacija. Pre svega mi je bitna dobra priča, pa makar bila realizovana i amaterskom kamerom. Volim filmove Mediteraneo (‎Giancarlo Bigazzi), Cinema Paradiso (Giuseppe Tornatore), The Legend of 1900 (Giuseppe Tornatore). Naravno, klasici poput Kuma, Bilo jednom u Americi.. itd.
Volim takođe i kratke, kao i dokumentarne i animirane filmove. Kratka forma pre svega. 

Kada su stripovi u pitanju, mislim da sve kreće od Mirka i Slavka, i edicije Nikad Robom.
Zatim neizbežna ekipa iz Lunov Magnus Stripa, gde mi je omiljen bio Zagor. Svakako Alan Ford i grupa TNT. Gotovo sve što je sadžala Stripoteka. Jedno vreme i Spunk. Poručnik Bluberi, Korto Malteze, Modesti Blejz, Rip Kirbi..Druna… Stripovi koje je radio Robert Crumb, su posebna priča. 

Kada su u pitanju pisci i knjige, tu je svakako neizbežna školska lektira. Međutim, tada smo kao deca bili primorani školskim programom da čitamo to što nam je na neki način nametnuto. Ono što bih preporučio jeste čitanje školske lektire sada..mnogo godina kasnije. Apsolutno je drugi doživljaj. Jako sam voleo dela iz edicije Plava Ptica. Volim južnoameričke pisce, Markesa posebno, kao i ruske klasike. Od pisaca sa naših prostora, Ivu Andrića i Mešu Selimovića... Na Drini Ćuprija, Tvrđava…
Posebno volim poeziju, gde mi je Mika Antić neprikosnoven. 

Jako je teško da se u ovoj temi precizno odredim. Bilo je zaista puno kvalitetnih izložbi, pozorišnih predstava, a naročito koncerata. Sve je na svoj način bilo posebno i drugačije. Odrastao sam pored oca koji je bio slikar, te sam od najranijeg detinjstva obilazio izložbe. Isto važi i za pozorišne i muzičke predstave na koje smo kao deca išli u okviru Muzičke Omladine i manifestacije Radost Evrope. Sve je to bilo jako značajno i uticajno za mene i moju generaciju.
Nažalost, današnje generacije dece (cast izuzecima), rastu i formiraju se u vremenu pogrešnih idola i sistema vrednosti. Zato često kažem da bi za sadašnje i buduće generacije dece, bilo mnogo zdravije i korisnije da se u pojedinim sferama vreme vrati unazad.

____