Bob Mould – Sunshine Rock (2019)
Helly Cherry
Stari majstor Bob Mould kao da hoće da podseti da se alternativni rock najbolje svira gitarom, glasnom, praštećom, onom koja odzvanja u ušima. Trinaesti album njegove solo karijere nosi naziv ’Sunshine Rock’ i drugačiji je od ostalih jer je njegova svrha da širi zarazni optimizam kroz melodije koje vas pokreću da radite samo lepe stvari.
Album otvara naslovna numera „Sunshine Rock“ britkom melodijom koja priziva sećanja na neka prošla vremena koja sada deluju kao lepa uspomena. Sledeća pesma, „What Do You Want Me to Do“ predstavlja nam atmosferu koja će preovladati ovom pločom, mladalački bes prekriven iskustvom mudrog starca, pompezna ilustracija nekog ko se ovim muzičkim žanrom bavi već preko trideset godina. Da je ’Sunshine Rock’ jedan od najboljih albuma Bob Mould-ove solo karijere dokazuju i pesme kao „Sunny Love Song“, „Irrational Poison“, „Western Sunset“, male himne alternativnog rock-a koje imaju svu melodočnost iz vremena kada je svirao sa bendom Sugar, a ipak nude neke nove ambicije u njegovom muziciranju. Skoro je nemoguće, a ne pomenuti Hüsker Dü, kada se priča o bilo kom Bob Mould albumu, „Thirty Dozen Roses“, a pogotovu „I Fought“ su numere kojima se vraća u taj mentalni sklop i upotrebljava gnevne rifove da bi priču predstavio na pravi način. Zanimljiva je i njegova, izuzetno revnosna obrada pesme „Send Me a Postcard“ koju su u originalu izveli Shocking Blue, znate ih po čuvenom hitu „Venus“ iz 1969. Prelomni trenuci na albumu se nalaze u sporijim pesmama, depresivna „Sin King“, i poetična „The Final Years“ nisu tu samo da bi ostatak materijala došao do izražaja već i da pokažu kreativnost i raznovrsnost autora. Trebalo mi je vremena da shvatim zašto je „Lost Faith“ bio jedan od singlova kojim je najavljen ’Sunshine Rock’. Ova, nadasve, lična pesma predstavlja taj novi mentalni sklop u kome Bob Mould piše svoje tekstove, naizgled pesimistična, „Lost Faith“ tek u refrenu otkriva svoju pravu nameru, a to je da vam probudi veru u sebe, u ljubav, u prijatelje, tu pravu veru koja se olako izgubi.
Ovo je pre svega veseo album, ne u bukvalnom smislu, već u činjenici da Bob Mould sada pravi ljubavne pesme, a ne političke ili tužne, da nije ogorčen nego ima pozitivne poglede na svet oko sebe i rešen je da ih podeli sa nama. Maliciozno zvuči, ali da nije bilo njega Foo Fighters bi morali na drugom mestu da traže inspiraciju za svoje numere. ’Sunshine Rock’ je, barem meni, najboje izdanje iz njegove solo karijere.
Mike Stankovich
Album otvara naslovna numera „Sunshine Rock“ britkom melodijom koja priziva sećanja na neka prošla vremena koja sada deluju kao lepa uspomena. Sledeća pesma, „What Do You Want Me to Do“ predstavlja nam atmosferu koja će preovladati ovom pločom, mladalački bes prekriven iskustvom mudrog starca, pompezna ilustracija nekog ko se ovim muzičkim žanrom bavi već preko trideset godina. Da je ’Sunshine Rock’ jedan od najboljih albuma Bob Mould-ove solo karijere dokazuju i pesme kao „Sunny Love Song“, „Irrational Poison“, „Western Sunset“, male himne alternativnog rock-a koje imaju svu melodočnost iz vremena kada je svirao sa bendom Sugar, a ipak nude neke nove ambicije u njegovom muziciranju. Skoro je nemoguće, a ne pomenuti Hüsker Dü, kada se priča o bilo kom Bob Mould albumu, „Thirty Dozen Roses“, a pogotovu „I Fought“ su numere kojima se vraća u taj mentalni sklop i upotrebljava gnevne rifove da bi priču predstavio na pravi način. Zanimljiva je i njegova, izuzetno revnosna obrada pesme „Send Me a Postcard“ koju su u originalu izveli Shocking Blue, znate ih po čuvenom hitu „Venus“ iz 1969. Prelomni trenuci na albumu se nalaze u sporijim pesmama, depresivna „Sin King“, i poetična „The Final Years“ nisu tu samo da bi ostatak materijala došao do izražaja već i da pokažu kreativnost i raznovrsnost autora. Trebalo mi je vremena da shvatim zašto je „Lost Faith“ bio jedan od singlova kojim je najavljen ’Sunshine Rock’. Ova, nadasve, lična pesma predstavlja taj novi mentalni sklop u kome Bob Mould piše svoje tekstove, naizgled pesimistična, „Lost Faith“ tek u refrenu otkriva svoju pravu nameru, a to je da vam probudi veru u sebe, u ljubav, u prijatelje, tu pravu veru koja se olako izgubi.
Ovo je pre svega veseo album, ne u bukvalnom smislu, već u činjenici da Bob Mould sada pravi ljubavne pesme, a ne političke ili tužne, da nije ogorčen nego ima pozitivne poglede na svet oko sebe i rešen je da ih podeli sa nama. Maliciozno zvuči, ali da nije bilo njega Foo Fighters bi morali na drugom mestu da traže inspiraciju za svoje numere. ’Sunshine Rock’ je, barem meni, najboje izdanje iz njegove solo karijere.
Mike Stankovich