Shinning u Fabrici - Bend koji ne robuje žanrovima



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sinoć sam u SKCNS “Fabrika” prisustvovao jednom zaista nesvakidašnjem događaju. Blagoizvoleo nas je posetiti jedan od najneobičnijih, najluđih i po svemu muzički najkvalitetnijih bendova na sceni – norveški Shining i njegov mastermind Jorgen Munkeby koji je jedini originalni član iz prve postave benda nastalog još 1999. godine.

Kao što reče moj prijatelj i čovek koji je bio prisutan na stotinama, a verovatno i hiljadama koncerata, Aleksandar Sabadoš, kada smo na ulasku u salu primetili značajan nedostatak publike: “Previše su opičeni za prosečnog slušaoca”. Pošto ja nisam prosečan slušalac, unapred sam se radovao susretu sa ovim avangardnim bendom. Na informaciju da je broj prodatih karata dosta ispod očekivanja Jorgen je rekao: “Baš me briga, sviraćemo kao da smo na Doningtonu” i tako je zaista i bilo, momci su dali sve od sebe i priredili nam nezaboravan šou.

foto: Vovka Chudinov
Ali, pre nego što pređem na pojedinosti, red bi bio da pomenem i predgrupu, australijski bend Alithia koji je, nimalo slučajno, bend koji prepliće gomilu žanrova u svom muziciranju tako da smo u četrdeset pet minuta njihovog nastupa dobili sjajne, prelepe atmosferične pasaže koji su se očas pretvarali u baražne tehnikalije. Dobili smo kvalitetno muziciranje (naročito me je oduševio gitarista, omaleni Azijat koji je “pojeo”svoj instrument) prepun menjanja tempa, ritma i melodija. Dakle gitara, bas, bubnjevi i dvojica klavijaturista (od kojih je jedan presimpatični Aboridžin koji je naučio nekoliko reči srpskog i često se hvalio time)  koji se očas pretvaraju u perkusioniste, bez vokala, mada na njihovom zadnjem albumu koji sam preslušao da bih se bar donekle upoznao sa njihovim radom ima i nekoliko pesama koji nisu instrumentali. Publika ih je vrlo dobro prihvatila, a i Alithia nju, pa se može reći da je zagrevanje za Shining prošlo iznad očekivanja.

foto: Vovka Chudinov
Tačno u 22:15, Norvežani izleću na binu i počinju sa naslovnom pesmom novog albuma “Animal” koji je iznenadio aposlutno svakog ko je bar nešto čuo o ovom sastavu. Naime, posle nekoliko albuma gde su eksperimentisali sa jazz stilom odsviranom na black metal način, Shining je izbacio retro album zasnovan na zvuku osamdesetih, prepun sintisajzera, “catchy” refrena i čak, iako je to teško zamisliti ako ste slušali njihove pređašnje albume, radijske hitove. Naravno, uživo, to zvuči dosta žešće i energičnije, i posle prvobitnog razočarenja nakon slušanja novog albuma usledilo je “preobraženije”. Sada tvrdim da je”Animal” jedan od najboljih albuma snimljenih 2018. godine 😊. Dakle, usledile su “My Church” sa fenomenalnim, zaraznim rifom i ”Everything Dies” (sve sa novog albuma) da bi presekli sa “Last Day” sa prošlog “masterpiece” albuma “International Blackjazz Society” i “Healter Skelter” sa” Blackjazz” ploče gde je Jorgen pokazao i umeće sviranja saksofona (još uvek retko iskorišćenog instrumenta u metal vodama). Između pesama je iskusno komunicirao sa publikom, začikavao je i prozivao. Našalio se čak i na račun malobrojnosti auditorijuma, ali se svima iskreno zahvalio , ali poželeo je da zna odakle su ljudi iz publike došli, pa smo dobili iznenađujuće informacije da je bilo ljudi koji su došli iz Kikinde, Zrenjanina, ali i iz Bosne pa i Zagreba. Respekt.

Usledio je blok pesama sa “OneOneOne” albuma i onda moj favorit sa zadnjeg, balada, “Hole In The Sky” u kojoj su diskretno maznuli deo Ultravox-ovog vanvremenskog hita “Vienna”, mada mi to nimalo nije zasmetalo, naprotiv. Posle nekih sat vremena nakratko je bend napustio binu, ali je usledio iskren i bučan poziv na bis, na kojem su odsvirali još dve pesme. Pamtim da je poslednja pesma koju su odsvirali bila neverovatna “Fisheye” sa “Blackjazz” albuma. I to je bilo to. Pola dvanaest je bilo kad su završili svirku i svetla se upalila. Usledilo je ćaskanje i fotkanje sa fanovima, apsolutno svakim ko je to poželeo. Dobili smo možda malo kratku, ali furioznu i nadasve kvalitetnu svirku. Shining je pokazao da je bend koji ne robuje žanrovima i da bez problema plovi kroz jazz, black metal, death, punk, synthpop, heavy… Za nekog je to previše, za mene, koji volim takve “miš-mašove”, taman…

foto: Vovka Chudinov

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva