2018: A Space Rock Odyssey – God Is An Astronaut u Beogradu
Helly Cherry
Jedan od vodećih svetskih post-rock sastava God Is An Astronaut vratio se u Beograd ne bi li u okviru svoje evropske turneje na kojoj promoviše novi studijski album ,,Epitaph’’ ponovo zasvirao pred ovdašnjim fanovima. Treća sreća, nakon prve u SKC-u na Novom Beogradu i druge u Božidarcu, dogodila se u ponedeljak, 9. oktobra, u Domu omladine. Prvobitno je događaj trebalo opet da se odigra na Vračaru, ali je skoro u zadnji čas premešten, što se ispostavilo kao odlična ideja jer je sala Amerikana bila puna ljudi. Organizacije se latio Resetor, a muzičku podršku pružio je WoO.
Vrata su bila otvorena već u 20.30. Pola sata kasnije na binu se penje Vukašin Đelić alijas WoO. U pitanju je beogradski gitarista, član grupa Dol i Halftones. Svoj polučasovni one man performans prikazao je pred solidno popunjenim i itekako mračnim koncertnim prostorom. Gitara, pedale, semplovi, palice i drugi uređaji pomogli su Vukašinu da izvede svoj šou i pripremi auditorijum za ono što se na Beograd spuštalo.
A spustio se bog-astronaut, personifikovan u četvoročlanom space-post-rock orkestru God Is An Astronaut. Treće sletanje u Beograd, ovog puta tačno u 22h. Prvi od članova posade se pred publiku prikazao Robert Murphy (gostujući muzičar turneja), da bi mu se ubrzo priključio i Niels Kinsella. Na liniji klavijature-bas su uvodnim tonovima pesme Epitaph, sa istoimenog albuma objavljenog ove godine, napravili finu uvertiru za nastavak numere i prizemljenje ostatka šatla – Torsten Kinsella na gitari i Lloyd Hanney za bubnjevima.
Na kompoziciju koja otvara novi album, zarad čije promocije su se i otisnuli na evropsku turneju, nadovezala se Mortal Coil sa istog. Prvo obraćanje publici usledilo je potom, gde nam je Torsten između ostalog objasnio odakle tolika seta na najsvežijem izdanju. Inspirisana je preranim odlaskom malenog rođaka braće blizanaca Kinsella koji bi ovih dana napunio devet godina (RIP). U svojim kratkim i retkim govorima uglavnom je objašnjavao kome je koja pesma posvećena ili šta i ko je bio inspiracija za stvaranje istih. Nije bio nešto preterano pričljiv, ali je muzika govorila više od hiljadu izgovorenih reči. The End Of The Beggining i Frozen Twilight su one koje su najbolju reakciju mase izazvale u prvom delu nastupa.
Stvari sa albuma ,,All is Violent, All is Bright’’ su se pored onih sa novog, u najvećoj meri našle na sinoćnjoj set listi GIAA. U tom smislu naišla je istoimena traka, pa onda još jedna – Fragile. Space rock Odiseju nisu obogatili samo mili zvuci i njihova difuzija sa razglasa, već i fenomenalna rasveta koja je vizuelno lansirala čitavu sliku daleko izvan granica ordinarnog. Svaka kompozicija je imala svoju koloričnu melasu, a svaki ton neku osobenost. Publika je, uglavnom, sve to mirno posmatrala i uživala u prikazanom. A i kako drugačije, kad ovakav audio i vizuelni sadržaj samo takvu reakciju i dozvoljava. Bilo je nekih sporadičnih headbeng momenata uz naravno vriske, ciku i gromoglasne aplauze, ali tu se u suštini sve završavalo, dok su osmesi na licima i svojevrsna nirvana ostajali. Ipak, iznenađenja li, dogodio se i jedan stagediving kod pesme Forever Lost.
Kako se koncert bližio kraju, tako je naišao i moj adut – Suicide By Star. Gradacija sonične progresije je ovde otišla do neba, pa su i fanovi to prihvatili kao pravilo, i sa strobovima u finišu uz vrisak odali svoje poštovanje bendu i numeri. From Dust To The Beyond, pa Centralia gde su zvučnici krenuli da probijaju, a ekipa na bini pala u trans. Zaista dobro rešenje za kraj ove lepe večeri. Međutim, auditorijum je hteo još, a Irci su se vratili na bis ne bi li uslišili molitve prisutnih. Za rastanak - Helios | Erebus.
Devedeset minuta se space (post) rock šatl iz Irske zadržao na tlu glavnog grada Srbije. Treći put su se ovde prizemljili i svaki put je bio neki drugi prostor. Nažalost nisam bio na prva dva, ali za ovo mogu reći da je bilo jako dobro. Atmosferično, kosmično, svetlosno i ekstatično. Bog je astronaut, astonaut je dobra muzika, dobra muzika se dogodila Beogradu.
Nemanja Mitrović Timočanin
A spustio se bog-astronaut, personifikovan u četvoročlanom space-post-rock orkestru God Is An Astronaut. Treće sletanje u Beograd, ovog puta tačno u 22h. Prvi od članova posade se pred publiku prikazao Robert Murphy (gostujući muzičar turneja), da bi mu se ubrzo priključio i Niels Kinsella. Na liniji klavijature-bas su uvodnim tonovima pesme Epitaph, sa istoimenog albuma objavljenog ove godine, napravili finu uvertiru za nastavak numere i prizemljenje ostatka šatla – Torsten Kinsella na gitari i Lloyd Hanney za bubnjevima.
Na kompoziciju koja otvara novi album, zarad čije promocije su se i otisnuli na evropsku turneju, nadovezala se Mortal Coil sa istog. Prvo obraćanje publici usledilo je potom, gde nam je Torsten između ostalog objasnio odakle tolika seta na najsvežijem izdanju. Inspirisana je preranim odlaskom malenog rođaka braće blizanaca Kinsella koji bi ovih dana napunio devet godina (RIP). U svojim kratkim i retkim govorima uglavnom je objašnjavao kome je koja pesma posvećena ili šta i ko je bio inspiracija za stvaranje istih. Nije bio nešto preterano pričljiv, ali je muzika govorila više od hiljadu izgovorenih reči. The End Of The Beggining i Frozen Twilight su one koje su najbolju reakciju mase izazvale u prvom delu nastupa.
Stvari sa albuma ,,All is Violent, All is Bright’’ su se pored onih sa novog, u najvećoj meri našle na sinoćnjoj set listi GIAA. U tom smislu naišla je istoimena traka, pa onda još jedna – Fragile. Space rock Odiseju nisu obogatili samo mili zvuci i njihova difuzija sa razglasa, već i fenomenalna rasveta koja je vizuelno lansirala čitavu sliku daleko izvan granica ordinarnog. Svaka kompozicija je imala svoju koloričnu melasu, a svaki ton neku osobenost. Publika je, uglavnom, sve to mirno posmatrala i uživala u prikazanom. A i kako drugačije, kad ovakav audio i vizuelni sadržaj samo takvu reakciju i dozvoljava. Bilo je nekih sporadičnih headbeng momenata uz naravno vriske, ciku i gromoglasne aplauze, ali tu se u suštini sve završavalo, dok su osmesi na licima i svojevrsna nirvana ostajali. Ipak, iznenađenja li, dogodio se i jedan stagediving kod pesme Forever Lost.
Kako se koncert bližio kraju, tako je naišao i moj adut – Suicide By Star. Gradacija sonične progresije je ovde otišla do neba, pa su i fanovi to prihvatili kao pravilo, i sa strobovima u finišu uz vrisak odali svoje poštovanje bendu i numeri. From Dust To The Beyond, pa Centralia gde su zvučnici krenuli da probijaju, a ekipa na bini pala u trans. Zaista dobro rešenje za kraj ove lepe večeri. Međutim, auditorijum je hteo još, a Irci su se vratili na bis ne bi li uslišili molitve prisutnih. Za rastanak - Helios | Erebus.
Devedeset minuta se space (post) rock šatl iz Irske zadržao na tlu glavnog grada Srbije. Treći put su se ovde prizemljili i svaki put je bio neki drugi prostor. Nažalost nisam bio na prva dva, ali za ovo mogu reći da je bilo jako dobro. Atmosferično, kosmično, svetlosno i ekstatično. Bog je astronaut, astonaut je dobra muzika, dobra muzika se dogodila Beogradu.
Nemanja Mitrović Timočanin