John Lennon: "John Lennon - Plastic Ono Band“ (1970.)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Aprila meseca 1970. godine Paul McCartney saopštava ono što je svet već duže vreme naslućivao: ,,Napuštam grupu zbog razlika u pogledima, razlika u poslu, razlika u muzici a najviše jer mi je lepše sa porodicom“. Maja meseca 1970. izlazi album Bitlsa ,,Let it be“, snimljen 15 meseci ranije, ali Bitlsa više nema, kraj... Ipak, prvi koji je najduže pokušavao i prvi saopštio ostatku benda da odlazi bio je John Lennon. ,,Imao sam ideju da se vratimo u bazu i napravimo seriju koncerata po malim klubovima“, priseća se McCartney tih dana. ,,To sam predložio i ostalima. Počeli smo da pričamo o budućnosti grupe, nemajući pojma da je John, dan ranije, rekao našem tadašnjem menadžeru da nas napušta“. ,,Pričaš svašta, ja ionako nisam više u grupi“, rekao mi je John...

John Lennon se napokon osećao kao oslobođen kada su se Bitlsi razišli - ,,Ja ne verujem u Bitlse. Ne verujem u njihov mit. Bio je to samo san. On je sada gotov i mi moramo da se vratimo u realnost. Sada sam slobodan. Godinama smo bili pod ugovorima, na snimanjima, turnejama. Za život nije bilo vremena. Konačno se to đubre završilo i svako je pošao svojim putem. Ako negde vidite Bitlse pozdravite ih u moje ime!

I mnogo pre zvaničnog raspada Bitlsa, Lennon je već dugo bio na sopstvenom životnom i umetničkom putu, sve manje vezan za rad Bitlsa kao grupe  - iza njega je već bilo nekoliko solo projekata (prvi već decembra 1968., sa Yoko Ono - ,,Two virgins“), uglavnom avangardne ,,muzike“, koji su na još apstraktniji način razrađivali eksperiment započet sa ,,pesmom“- ,,Revolution 9“, sa ,,belog“ Bitls albuma. Pomenuti solo debi ,,Dve device“ sastoji se na primer od snimaka svega što je Johnu i Yoko palo na pamet- od cvrkuta ptica, vrištanja i kafanskog klavira, pa do zvuka puštanja gasova u stero tehnici! Ništa manje uvrnuti nisu bili ni sledeći: ,,Unfinished music no.2 - Life with the lions“ maja 1969, kao ni treći solo ,,album“,,The wedding album“, objavljen novembra 1969., gde se čitava prva strana sastoji od beskonačnog ponavljanja imena John i Yoko, u različitim varijacijama!?! Ipak, da sve ne bude tako ,,komercijalno“ pobrinuo se album ,,Live peace in Toronto“ iz decembra 1969., ,,živi“ zapis klasičnog, čvrstog i ortodoksnog rock and rolla...
 

Prvi ,,pravi“ Lennonov solo album došao je na red krajem 1970. godine. U postavi John Lennon - gitara, vokal, Klaus Voorman - bas i Ringo Starr - bubnjevi, uz neizbežnu, kmečeću Yoko Ono, snimljen je prvi pravi, a mnogi smatraju i najbolji Lennonov solo album- ,,John Lennon-Plastic Ono band“, veoma bolna, katarzična emotivna reakcija na godine bitlmanije, neka vrsta Lenonove muzičke psihoterapije, pronalaženja svoje nove umetničke i životne vizije i misije... Uticaj Joko Ono godinama je bivao sve veći – to se naročito odnosilo na Lenonovo sve veće društveno angažovanje, približavanje radikalnoj političkoj levici, pacifistički angažman u mnogim projektima širom sveta... pre svega političkim protestima protiv rata u Vijetnamu i vladavini struktura u koje mladi ljudi više nisu imali poverenja.

,,Morao si da se do krajnosti ponižavaš da bi bio ono što su bili Bitlsi. I to je ono što sam ja odbijao. U početku nisam znao čemu sve to vodi, nisam to mogao da predvidim. Sve se događalo korako po korak, postepeno, sve dok se nismo našli okruženi totalnim ludilom, u situaciji gde radiš tačno ono što ne želiš da radiš, sa ljudima koje ne možeš da podneseš - ljudima koje si mrzeo još dok si imao deset godina. U pitanju je bilo čisto ugnjetavanje. Doživljavali smo poniženje za poniženjem od svih redom - od srednje klase, ljudi iz šou-biznisa, gradonačelnika i svih ostalih redom. Bili su tako ograničeni i glupi. Svi su pokušavali da nas iskoriste. Za mene je sve to bilo posebno ponižavajuće jer nikada nisam mogao da držim jezik za zubima“...

Bilo je to otvoreno i jetko lizanje emocionalnih rana iz prošlosti, u muzičkom smislu veoma sirovo i čvrsto iskustvo, gotovo ogoljeno do kosti i nivoa minimalizma, istinski rokerski odgovor na sva poniženja i kompromise... Gorčina je napokon istrešena do kraja, kao neka vrsta intenzivne psiho-audio terapije...

                    ... God is a concept by which we measure our pain...
                        i don’t believe in magic
                        i don’t believe in I-ching
                        i don’t believe in Bible
                        i don’t believe in tarot
                        i don’t believe in Hitler
                        i don’t believe in Jesus
                        i don’t believe in Kennedy
                        i don’t believe in Buddha
                        i don’t believe in mantra
                        i don’t believe in Gita
                        i don’t believe in yoga
                        i don’t believe in kings
                        i don’t believe in Elvis
                        i don’t believe in Zimmerman
                        i don’t believe in Beatles
                        i just believe in me... and that reality...
                        The dream is over what can i say?
                        the dream is over yesterday
                        i was the dreamweaver but now i’m reborn
                        i was the walrus but now i’m John...

Upravo tako, ovaj album na veoma iskren način prikazuje ogoljeno ponovno rađanje novog, pravog John Lennona, oslobođenog i pročišćenog od taloga prošlosti i kompromisa koji ponižavaju, svega onoga na šta je gledao sa velikom dozom gađenja, ironije i brutalnog sarkazma. Ne verujući ni u koga i ni u šta, osim sebe samog, Lennon kroz ovaj suštinski album predstavlja nešto sasvim, sasvim lično, neku vrstu ispovesti, deleći je sa svima koji su mu verovali, ali ga nisu istinski poznavali.

Album John Lennon – Plastic Ono band (1970.) otvara Mother, pesma koja se bavi bolnim iskustvom gubitka majke, Julie Lennon, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći kada je Johnu bilo 18 godina. Taj tragični događaj zauvek ga je obojio tamom i gorčinom - ,,Mother, you had me i never had you, i wanted you but you didn’t want me, so i got tell you goodbye“... Kako je sam jednom prilikom rekao, tada je izgubio po drugi put; pre toga kada ga je ostavila kod tetke Mimi, napustivši ga kao i otac, lutalica i mornar Fred. Ostalo je samo - zbogom... Iskren, kakav je oduvek bio, Lennon se na ovom albumu otvara do krajnjih granica. Bio je takođe čovek kojeg su mnogi sledili, verovali u njegovu iskrenost, pacifističke i slobodarske ideje, viziju boljeg i humanijeg sveta i neuništivi duh koji ga je borbeno vodio do dana atentata, decembra 1980. na pločnicima New Yorka. Tada, 1970., put za Ameriku je bio još u pripremama, a raskid sa Bitlsima i prošlošću još svež i jeziv... Smirenje na albumu stiže u lenonovski elegičnoj Hold on, numeri koja ukazuje na njegov dalji stvaralački pravac i emociju tokom sedamdesetih, u postbitls fazi. Ukazuje na njegov mnogo ličniji i smireniji muzički materijal, ali i politički buran angažman koji će ga odvesti do tragičnog kraja. Na istom je tragu i pesma I found out, ali znatno reskija i dinamičnija. Oseti se grč i obilje nataložene, neoslobođene energije - straight rock je bio njegovo pravo ,,agregatno“ stanje, čistina i energičnost kojoj je još kao mladić težio, u vreme kaljenja po brojnim klubovima rodnog Liverpula i Hamburgu. Sve to je bojio filigranskom setom koja dira dušu. Posvetu korenima uradiće par godina kasnije, obradom rock klasika pedesetih na albumu ,,Rock and roll“.

Sledi potom jedna od ključnih, pesma od koje me svaki put podiđe jeza - brutalno iskrena, borbena priča o ,,heroju radničke klase“- Working class hero. Godine 1968. počinje da se budi i sazreva Lennonova politička svest - pesma Revolution negira svaku vrstu nasilja i poziva na buđenje ljudske svesti i savesti. Bio je to usud jednog prelomnog vremena, revolucionarnih ideala zdrobljenih cinizmom perfidnih vladara ljudskih života i poslednji veliki krvavi obračun sa neposlušnima - epoha ,,šezdesetosmaških“ snova kada su brutalno ubijeni braća Kennedy, Martin Luter King i legendarni komandant Ernesto Che Guevara, kada je sasečena levičarska radikalna oštrica i sama pomisao na neki humaniji i pravedniji svet. Pesme ,,Revolution“ , ,,Give peace a chance“, ,,Working class hero“ i ,,Imagine“, pre svih, utirale su put Lennonovom političkom angažmanu na levici i ulozi jednog od ključnih lidera sedme decenije 20. veka. Sedamdesete su Lennona kao nepoželjnog državljanina SAD odvele u pravcu angažovanja i podrške radikalnim levičarskim pokretima, kao što su ga dovele nakon praćenja od strane FBI na crnu listu buntovnika za ,,odstrel“. Heroj radničke klase koji je pevao o svetu bez podela i bede, na kraju je platio glavom...

                    ... Keep you doped with religion, sex and T.V.
                        and you think you’re clever and classless and free
                        but you’re still fucking peasents as for as i can see
                        working class hero is something to be...

Nakon heroja radničke klase drogiranog religijom, seksom i televizijom, poniremo u svet izolacije i sećanja - Isolation i Remember donose novu iskrenu emociju, katarzu, dalje ogoljavanje, sliku kruga koji je nepravilan i nikad se ne zatvara. Sve je obojeno neko čudesnom dozom sete i rezignacije, elegičnih tonova u kojima se možda tek nazire sve ono lepršavo što će doneti Lenonov naredni album – Imagine (1971.), na mnogo melodičniji, manje gorak i široj publici prijemčiviji način - ,,zaslađen“ melodičnošću i novom dozom optimizma, jedinstvene lennonovske liričnosti i nadahnuća kojima je obojio nekadašnji lepršavi svet Bitlsa... I kad udarimo u zid bezizlazne nesreće i izolacije, pomislimo da nema dalje, javlja se poslednja i večna nada, spas vere... ljubav. Na trenutak, sav bes, strah, gorčina i nemir utihnu... zvuk klavira izranja iz setne tišine, pojačava se i iz čistog srca odzvanja pesma Love...

                    ... Love is real, real is love
                        love is feeling, feeling love
                        love is wanting to be loved...

U nekoliko iskrenih i jednostavnih stihova otkriva se sav raskoš talenta i jedini mogući odgovor na sve...

                    ... Love is you, you and me
                        love is knowing we can be...
                    ... love is free, free is love
                        love is living, living love
                        love is needed to be love...

Onda još malo gorčine u Well well well, iskrene topline i ljubavi u jezivo melodičnoj i setnoj Look at me, konačan opraštaj sa prošlošću, ispovest, ponovno rođenje i samospoznaja u pesmi God, zatvaranje kruga pročišćenja, pokajanja i zle kobi u nepunih minut akustične ispovesti My mummy’s dead i... kraj.

‚‚Bog je koncept kojim merimo količinu našeg bola...“, pevao je tada iznova rođeni Džon Lenon, istinski probuđeni umetnik i pacifista, čovek – humanista konačno probuđen i osvešćen nakon decenijske bajke zvane The Beatles koju je sam stvorio i iživeo, promenivši svet burnih šezdesetih godina...  Imao je svega 40 godina kada je nasilno napustio svet koji ga često nije prihvatao i najbolje razumevao. Iza sebe je ostavio fantastično delo, opomenu svetu uljuljkanom u licemerje i laži nehumanih sistema, snove i lepotu, kao i jedinstveno iskrenu ispovest, album John Lennon - Plastic Ono band.

John Lennon je bio jedan i jedinstven, jedan od predvodnika generacije koji se prepoznaju po sjaju svetlosti kojom iznutra zrače i osvetljavaju put onima koji traže... Look at me...

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva