Priču o spotovima koji se u najvećem delu oslanjaju na parodiju možemo da dopunimo i muzičkim videom za pesmu „Ne može“ Vojka V, splitskog repera i jednog od „Dječaka“. Izazove i probleme parodijskih spotova smo već obradili u priči o spotu za pesmu „Devedesete“, a o reperskim spotovima postoji čitava priča u specijalu, no ovog puta ćemo pokazati kako izneveravanje očekivanja i kreativno poigravanja sa uzorima može da dovede do upečatljivog muzičkog videa.

Već prve uvodne sekunde u kojima se uz naslov pesme i autora pojavljuju i nerazumljiva kineska (ili japanska?) slova sugeriše da je u pitanju parodijski odnos, jer ovaj postupak je karakterističan za zapadno tržište koje se pomodarski poigrava sa istočnjačkim elementima, praveći od uvodne špice i imena autora čitav mini klip unutar spota. Već u narednih petnaestak sekundi videćemo sve elemente oko kojih će se radnja spota vrteti: Vojko V u kolima, Vojko V na brdu, Vojko V kao lik u različitim ulogama... Najupečatljivija je aluzija na Kendrika Lamara i njegov genijalni spot „Humble“ u kojem se lice ovog repera ističe među ćelavim glavama koje gledaju u zemlju. U slučaju Vojka V i njegovog reperskog ega, to su sve njegove glave koje najčešće gledaju u kameru i služe da dobace onaj komentar na kraju stiha, a to ima i neočekivani humoristični obrt naspram Kendrikovog spota. Ovakvo umnožavanje lika je odlično iskorišćeno i u sceni koja prati stih „sedam debila je gleda iz auta“ (0:25), jer dolazi neočekivano, a i takav nadrealan prizor u tom ironijskom kontekstu utiče na doživljaj celog spota. Slično, ali manje nadrealno iznenađenje je i onaj krupni kadar na petla.

Rino Barbir, koji potpisuje režiju, kameru i montažu spota, koristi se i postupkom razbijanja iluzije, ubacujući u spot i ono što gledaocima obično nije dostupno, kao u sceni gde vidimo parkiran automobil i zelenu površinu preko koje snimaju one scene u automobilu. U toj sceni ogoljeno vidimo koliko je sve zapravo niskobudžetno i obično, automobil nije ni blizu onih napucanih mašina koje „pravi“ reperi voze u svojim spotovima, a jedan reflektor i malo bolji zum na kameri omogućavaju reditelju da izmanipuliše našim očekivanjima, prikazujući nam scene iz vožnje koja se nikada nije ni desila, ali očekivano prati svaki ozbiljan reperski muzički video.

Postoje momenti gde spot malo isklizne iz svoje putanje, jer se u nizu scena koriste i neke koje potpuno odudaraju po vizuelnim elementima od ostatka spota, pa se čini da su neobazrivo uzete iz nekog drugog materijala. Tu mislim na onu scenu (0:33) u kojoj se devojka trti dok vozi motor ili ono razbacivanje parama (00:56) koje izgleda kao da je skinuto iz neke internet baze video klipova. Ti elementi su problematični zbog toga što se znatno razlikuju od celine i glavne ideje ovog spota, ali možda ih možemo posmatrati i kao namenski postupak kojim je reditelj hteo da još više oneobliči ovaj muzički video i doda mu pomalo treš elemente, što je veća verovatnoća ako je suditi po onoj završnici u kojoj se lica i osmesi izobličuju nalik na efekat korišćen u spotu za „Black Hole Sun“.

Spot za pesmu „Ne može“ valjano balansira između opasnosti koje nosi parodija i kvalitetnog humora koji čini ovaj spot gledljivim više puta, zbog toga i ne čudi šestocifren broj dosadašnjih pregleda, iako je pesma izašla pre manje od dva meseca.


Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".

Andrea Kane