Hladno Pivo obeležili 30 godina na sceni velikim koncertom u Beogradu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Poslednjih nekoliko godina prošle su u znaku jubileja domaćih pank bendova, što nije bio izuzetak ni ovog puta jer su hrvatski pankeri iz Gajnica obeležili trideset godina karijere koncertom unutar zidina Beogradske tvrđave, pod otvorenim nebom, na terenu KK Partizan.

foto: Ivan Miladinović
Publiku su ove večeri zagrejale dve predgrupe, od kojih je prvi nastupio sastav (Ne)normalni. Nekoliko stvari mi je prošlo kroz glavu dok sam slušala ovaj sastav, a prva od njih je da zvuče kao Balašević, sa malo manje vojvođanskim instrumentalom i povremenim izletima u distorziju i naznaku pankerskog zvuka. Kada sam potražila bend na internetu, ispostavilo se da, osim što sviraju autorski materijal, nastupaju i kao Balašević tribute sastav, te me sličnost više ne čudi. Istovremeno su me pomalo podsećali na Ničim izazvan, ali sa drugačijim senzibilitetom tekstova. Svakako da bend ima svoj karakterističan zvuk i nije kopija drugih bendova, ali određenim poređenjima je najlakše približiti kako određeni bend zvuči. Ne mogu da se ne otmem utisku da, iako imaju pesme koje bi zvučale kao tipične ljubavne, u njima postoji izvesna doza satire. Iako je zvuk koji proizvode prilično bezbrižan, oni komentarišu i društvene teme poput socijalnih mreža i onih malo ozbiljnijih, kao što je rušenje u Savamali. Sve u svemu, u pitanju je prilično interesantna kombinacija različitih žanrova i skoro pa tipičnog balaševićevskog pevanja. Izvodili su pesme sa svog prvog albuma, pod nazivom (Ne)kompatibilnosti, a rade i na pripremi narednog albuma. Publika je bend privatila sasvim solidno, iako nisam sigurna koliko se uklapaju kao predgrupa Hladnom pivu.

Druga predgrupa je bila poznata celoj publici. Ako ne njihova muzika, onda definitivno njihova lica. Na binu su izašli Savršeni marginalci, u sastavu Mile, Zoki, Suba i Šoki, koji su došli da pokažu kako je Hladno pivo zvučalo pre nego što je postalo komercijala i otvorili koncert žestoko, pesmom Pjevajte nešto ljubavno. Ovaj sastav je izveo pesme koje su neki možda zaboravili, neki možda nikada nisu čuli, ali neki ih se ipak dobro sećaju. Osim dobro poznate uvodne pesme sa albuma Džinovski iz 1993. godine, na repertoaru su se, bez ikakvih pauza između pesama, našle i Narcisoidni psi, A što dalje.., Princeza, Dobro veče, kao i Usamljeni u gomili i Rigoleto sa albuma G.A.D. iz 1995. godine. Bend se vratio svojim pravim pankerskim korenima, a bilo je primetno da novija publika benda tokom ovih pesama gleda u čudu, jer ipak nije Hladno pivo postalo poznato baš po ovim pesmama. Mile je publiku uveo u priču o bendu najavljujući svoj prvi poluhit, koji nije zaista njihov, već su ga pozajmili od sastava Die Goldenen Zitronen, a zatim su odsvirali svoj prvi pravi veliki hit koji je, kako Mile kaže „najgluplja pesma sa albuma”, te je tako uz agoniju koju su proizvele Bubašvabe, set Savršenih marginalaca priveden kraju. Razlog za nastup ove predrupe bio je to što je bend čuo da tribute bendovi mnogo dobro zarađuju, a kako do sada niko nije napravio Hladno pivo tribute sastav, odlučili su da to budu baš oni.

foto: Ivan Miladinović
Na binu se popeo i Deda i duvačka sekcija, te se bend transformisao u Hladno pivo i svoj „komercijalni” deo seta započeo pesmom Svijet glamura, koja je Mileta podstakla da sa bine uzme primerke štampe novinskih kuća koje su sponzorisale ovaj događaj, pročita nekoliko naslova, zgrozi se nad njima i sve primerke baci u publiku. Glavni deo koncerta protekao je kao pravi rolerkoster koji je provozao publiku kroz veće i manje, starije i novije hitove ovog benda, neke bolje, neke lošije ispraćene od strane publike. Osim pesama koje redovno izvode na svojim koncertima, publika je bila u prilici da čuje i one koje veoma dugo nisu svirane, kao što su Svi smo ga mi voljeli, Tišina, koju karakterišu kao najgoru stvar koja može da se desi pank bendu - da primi klavijaturistu i snimi baladu, kao i pesma na šatrovačkom, koja se bavi pojavom mafijaša i nosi interesantan naziv - Bačkizagre stuhpa šeja - a nisam očekivala da ću je ikada čuti uživo.

Publika je, kao i uvek na koncertima ovog sastava, bila veoma aktivna, pevala iz sveg glasa i imala odličnu interakciju sa bendom tokom celog koncerta, te ne čudi da je, nakon što je bend posle pesme Samo za taj osjećaj napustio binu, poziv na bis bio prilično glasan. Bend se vratio kako bi odsvirao još pet pesama, od kojih je prva bila pravo iznenađenje. Kao pozdrav sastavu Atheist Rap, koji proslavlja 29 godina rada, momci iz Piva su odsvirali pesmu Zapadna Evropa, što je, osim što je bio izuzetno lep gest, izazvalo opšte oduševljenje publike. Nakon još četiri pesme u okviru bisa, bend je uz Ezoteriju i poruku mira, ljubavi i slobode, ponovo otišao sa bine, da bi, izuzetno glasnim ovacijama, bio pozvan nazad jer, naravno, koncert ne može da prođe bez pesme koja je davno postala lična karta, himna, ovog benda, a to je Nije sve tako sivo.

Nakon oko 35 odslušanih pesama, od kojih su neke bile toliko iznenađenje jer sam mislila da ih nikada neću čuti uživo, dva bisa i, kao i uvek, odlične interakcije benda sa publikom tokom celog koncerta, mogu da kažem da skoro nisam bila na ovoliko dobrom koncertu nekog domaćeg sastava. U proteklih šest godina sam slušala Hladno pivo uživo barem jednom, a vrlo često i više puta godišnje, ali mislim da mi, osim prvog koncerta na kom sam bila, nijedan nije bio drag kao ovaj. Tokom trideset godina rada, ovaj bend je definitivno promenio zvuk, što je meni potpuno normalno, jer sa zrelošću ličnosti dolaze i zrelije teme. Iako se komentariše da je Hladno pivo postalo komercijala, rekla bih da su ipak ostali verni sebi, samo su tokom trideset godina postojanja benda Savršeni marginalci odrasli.

Jelena Ostojić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva