THERION + Imperial Age, Null Positiv, The Devil
Dom Omladine – Beograd
6.3.2018 – 18.30

Utorak, 6. mart 2018. godine, bio je rezervisan za pravu metal poslasticu. U sali ’’Amerikana’’, beogradskog Doma omladine, pred nekoliko stotina gledalaca, nastupili su švedski gorostasi symphonic metala Therion. U pohodu na ’’Amerikanu’’ pomogli su im gostujući bendovi Imperial Age, Null Positiv i The Devil. Koncert je realizovala ekipa iz MH Concerts i Serbian Hellbangers.

Ceo spektakl je krenuo u 18.30. Prvi je bio engleski atmosfernični metal sastav The Devil. Vrlo interesantna izvedba i više performans nego koncert. Svi članovi su odeveni u crne odore, dok na licima imaju venecijanske maske. Dvojica gitarista, sa sedmožičanim gitarama, su s vremena na vreme rotirali svoje pozicije, dok je basista, koji je bio u centru zbivanja, imao neki čudan telesni ples, nalik velikim pokretnim igračkama iz ulaza u robnu kuću. Tokom nastupa sa projektora su emitovani video klipovi, uglavnom iz SAD-a. Njih su pratili i narativi raznih TV voditelja, političara, naučnika itd. Ovaj sastav je 2012. izdao svoj self-titled prvenac i upravo su odatle bile numere beogradske set liste. Neke od pesama koje su izveli, a koje je tada još malobrojna publika dobro prihvatila bile su ’’Devil and Mankind’’, ’’Illuminati’’ i ’’Extinction Level Event’’. Četrdesedet minuta dobrog performansa.
 

Usledio je nemački nu metal/rock/alternative bend Null Positiv. Totalni miks žanrova i totalno ludilo na bini. Po meni najbolji šou večeri i nešto najpribližnije mom muzičkom ukusu, što se gostiju tiče. Oni su relativno mlada skupina i iza sebe imaju tek dva studijska albuma, jedan iz 2016. ’’Krieger’’ i drugi iz 2017. godine ’’Koma’’. Pevaju na maternjem jeziku, što svesrdno pozdravljam i prosto pucaju od pozitivne energije – u skladu sa imenom, jelte. Ceo sastav je imao ratniče boje iscrtane po telu, dok su platno i projektor prethodnog benda zamenile dve crne zastave sa simbolima Null Positiva. Elli Berlin, front(wo)man grupe, je imala vrlo dobru komunikaciju sa publikom, te se u par navrata i fizički pozdravila sa onima iz prvog reda. Pesme koje su nam prikazali bile su uglavnom sa dva, gorepomenuta albuma, ali je bilo i nekoliko novih, koje još nisu ugledale svetlost dana. ’’Unvergessen’’, ’’Friss dich auf’’ i ’’Koma’’ bile su neke od starijih koje su se našle na repertoaru. Svoj set u trajanju od jednog školskog časa završili su novom, lakih uvodnih ritmova, pesmom ’’Scars’’.
 

U 20.20 je došlo vreme za novu rusku symphonic metal senzaciju Imperial Age. Ekipa predvođena Alexander Aor Osipovim, Jane Corn Odintsovom i Anna Kiara Moiseevom na vokalima napravila je odličnu uvertiru za poslasticu koju su svi čekali. Tek tokom nastupa ovih ruskih metalaca i metalki, sala ’’Amerikana’’ je dobila respektabilnu cifru u ljudstvu. Izvedbu su počeli usklikom ’’Zdravstvuj Serbie’’ i dvema pesmama koje otvaraju njihov novi album iz februara ove godine – ’’The Awekening’’ i naslovnom ’’The Legacy of Atlantis’’. Njihov symphonic zvuk je dobro prihvaćen i sve vreme je publika u zadovoljavajućoj meri uzvraćala na njihov poklič ’’Hej, hej’’ koji se širio sa stejdža. Jedna stvar me je jako bunila u celokupnom nastupu. Pevač Aor, pa i pevačice Corn i Kiara su nakon svake kompozicije napuštali binu i vraćali se početkom naredne. Verovatno je to deo koncepta, ali nekako mi nije baš imalo smisla da doslovno svaku numeru instrumentalni deo grupe završi bez njih. Inače, pevačica Kiara je bila zadužena za visoke tonove u kojima je, ruku na srce, izdominirala u potpunosti, dok je Corn više pomagala u horskim deonicama i u animiranju publike. Na najbolju reakciju auditorijuma naišla je pesma ’’Death Guard’’ sa prvog albuma ’’Turn the Sun Off’’, a pratile su je ’’Aryavarta’’, ’’Anthem of valour’’ i ona kojom su završili nastup ’’And I Shall Find My Home’’.

Nakon Rusa, usledila je pauza od skoro pola sata. Neki su tek pristizali, neki su čekali tri sata, a svi zajedno smo ih dočekali. Švedske symphonic/gothic metal legende Therion. Vreme je 21.35 i stejdž počinje da biva krcat članovima benda, uz uvodne note prve odsvirane numere – ’’Theme of Antichrist’’. Vrisak i euforija od prvog takta, a zapravo od trećeg akta novog albuma/opere ’’Beloved Antichrist’’ iz ove godine, odakle je i pesma koja je otvorila ovu muzičku predstavu. Nastavilo se sa ’’The Blood of Kingu’’ i ’’Din’’, koja je ugostila pevačicu Null Positiva - Elli Berlin. Šetalo se po albumima, ali je ipak akcenat stavljen na ovaj najnoviji. No, publika je najradije dočekivala stvari sa starijih izdanja. Prva u nizu, tokom koje je call’n’response poklič ’’Hej, hej’’ bio najglasniji jeste ’’Nifelheim’’, a odmah za njom i ’’Ginnungagap’’ sa albuma iz 2001. ’’Secret of the Runes’’. Kapetanska kapa, cilindar, lenonke i ostali kostimografski rekviziti muzičara, lagano su postajali suvišni u uzavreloj atmosferi Doma omladine.
 

Jedna od dve pevačice, Linnéa Vikström, pozdravila je publiku kojom se oduševila i naznačila da je prvi put u Srbiji i da je jako srećna zbog toga. Nakon ovih reči njen kolega Thomas Vikström, za koga nisam siguran da li su u nekom srodstvu, prosuo je svoj operski vokal po narodu ispred sebe i zanemeo bukvalno ceo auditorijum. Potom je štafeta na narednoj ’’An Arrow from the Sun’’ predata drugoj vokalistkinji - Chiara Malvestiti, ne bi li ona svojom solo uvertirom pokazala i prikazala talenat i umeća. Međutim, Linnea je u sred iste pesme prosto zasenila sve oko sebe neverovatnim vriskom. Zatim jedan od mojih aduta ove grupe odsviran usled završetka ovih bravuroznih numera. U pitanju je ’’Wine of Aluqah’’ sa albuma ’’Vovin’’ iz 1998. godine. Gitarista, osnivač i jedini originalni član benda Christofer Johnsson, opalio je pred početak kompozicije rafal iz gitare po publici, dok je na kraju iste, ta ista publika opalila prvi u nizu skandirajućih rafala ’’Therion, Therion’’. Nastup se polako bližio kraju, te su momci i devojke izveli još nekoliko starijih pesama poput ’’The Invincible’’, ’’Der Mitternachtslöwe’’ i ’’Son of the Staves of Time’’. Morao bih neki red da posvetim momku koji je radio rasvetu. U pitanju je njihov čovek, čije ime nažalost ne znam, ali znam da je toliko pokidao, što bi se žargonski reklo, da je prosto svojim egzibicijama dao totalno drugu dimenziju koncertu. Hvala mu na tome.

Nakon sat i po muzičkog spektakla, u 23.00 – kraj. Ili ipak ne? Vratila se fantastična sedmorka ne bi li još dve numere podarila fanovima ispred sebe. Prva je bila ’’The Rise of Sodom and Gomorrah’’ koja otvara gorepomenuti album ’’Vovin’’, a druga, kojom inače zatvaraju svoje nastupe ’’To Mega Therion’’, sa legendarnog albuma ’’Theli’’ iz 1996. godine. Tokom prve pesme bisa, nastao je totalni haos, a sing-along se razlegao i čuo verovatno do Knez Mihailove. Druga je zahtevala nešto opsežniji uvod i obraćanje Christofer Johnsson-a beogradskom auditorijumu. Napomenuo je da je lepo biti nakon osam godina ponovo u Srbiji i izrazio negodovanje povodom EU propisa na koje su naišli u Sloveniji, odnosno Hrvatskoj gde su svirali pre Beograda. Nije im dozvoljeno da prodaju svoj merch. Tim povodom je Christofer rešio da testira publiku i vidi može li biti glasnija od kolega-fanova iz bivših Jugoslovenih republika. Kako kaže, u Hrvatskoj je od vriska ogluveo, a u Beogradu mu je od vriska pukla lobanja. ’’To Mega Therion’’ je definitivno odličan izbor za zatvoriti ovako energičan koncert. Na kraju poklon i slikanje sa fanovima, te konačni kraj.
 

Bojao sam se da će slična sudbina, kao što je njegove prethodnike tokom koncerta, zadesiti i Therion, apropo pokretljivosti i reakcije publike. Međutim, jasno je da je 90% fanova svoje vreme i novac odvojila upravo zbog hedlajnera večeri. Therion je to vratio onako kako treba i celu priču zverski ispričao, kako dolikuje imenu. Šveđani idu dalje, a posle onakve atmosfere, ne bi trebalo opet čekati toliko dugo na njihovo ponovno pojavljivanje pred fanovima Beograda i Srbije, pa u TO ime – MEGA THERION.
 
Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

Nemanja Mitrović Timočanin