Monty Python's The Meaning of Life (1983)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Poznato je da sam veliki obožavatelj pajtonovaca i njihovog humora; štaviše, Žitije Brajanovo smatram kulturnim blagom čovečanstva koje je odavno trebalo da bude zabeleženo na tvrdom mediju i lansirano u kosmos kao pravi pokazatelj istinske prirode čoveka svim rasama univerzuma koji eventualno nabacaju na ovo remek-delo komedije. Treći film Monti Pajtona, Smisao života, takođe je odličan (bolji od Svetog grala, tog epitoma apsurdnog antihumora), ali ipak ne uspeva da dosegne ove zvezdane visine. Ipak, i dalje je to nezaobilazna lektira za svakog ljubitelja filma ili umetnosti uopšte.


Smisao života zapravo predstavlja niz skečeva povezanih u film, koji se dotiču teme relevantnih za naš život, počev od rođenja pa sve do smrti. Religija, obrazovanje, Ujedinjeno Kraljevstvo, birokratija... Mnogo šta je ovde izvrnuto ruglu na zabavan (premda povremeno nedovoljno memorabilan) način; razni aspekti i periodi ljudskog života dospevaju pod skalpel ove grupe. Ipak, nedostatak fokusa, koliko god bio pogodan za oslikavanje apsurda života, onemogućava dublju analizu, te stoga Smisao života ostaje pliće delo od Žitija Brajanovog, iako i dalje mnogo memorabilnije i zabavnije od Svetog grala.

Inače apsolutno prezirem mjuzikle, te filmova u kojima likovi iz čista mira krenu da pevaju i igraju iz čista mira, a da nisu pacijenti bolnica za duševno obolele ni klinke na metamfetaminima, ali trenuci kada se u ovom filmu začuju Every Sperm Is Sacred, Galaxy Song, Penis Song i Christmas in Heaven apsolutno su smehotresni! Prva od njih predstavlja izuzetno komičnu denuncijaciju katoličke moralnosti i zatucane doktrine koja zabranjuje upotrebu kontracepcionih sredstava; druga, pak, u stilu Seganovog Kosmosa poučno nas uči koliko smo mi u stvari ništavni u poređenju sa ovim svemirom, ali i koliko je čudo naše rođenje; kod treće je ključna jukstapozicija njenog teksta sa mestom izvođenja, dok poslednja predstavlja odlično raskrinkavanje hedonističke, izuzetno ovozemaljske vizije života posle smrti karakteristične za hrišćanstvo. Naravno, ove pesme predstavljaju sastavne delove skečeva, koji variraju od blago-zabavnih pa sve do memorabilnih (meni omiljeno čupanje jetre naživo).

Na kraju nam se, nakon tog manje-više uspešnog niza, servisa nimalo loše naravoučenije: Try and be nice to people, avoid eating fat, read a good book every now and then, get some walking in, and try and live together in peace and harmony with people of all creeds and nations. Kao i sam život koji opisuje, ovaj film pajtonovaca je u velikoj meri apsurdan, ponekad čudan, često zabavan, ali ipak jedno vredno iskustvo. Vredi pogledati, makar da bi ste se čudili nad svakom scenom; štaviše, ovaj film je tako koncipiran da ga slobodno možete gledati s bilo kim, pošto u njemu nema ničega kontroverznog ni uznemiravajućeg.

Inače, film-pre-filma, The Crimson Permanent Assurance, predstavlja vizuelno zanimljiv, ali neupečatljiv niti preterano zabavan skeč sa poukom - korporacije su bezdušne, m'kay? One izrabljuju radnike, m'kay? A, da, ovo je režirao isti Gilijam koji je i Brazil... Neke stvari postaju jasnije.

Miloš Mihailović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva