Čarobnica Maša i Ruska horda: Arkona u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Fabrika, Novi Sad, 3.2.2018.

Na samom koncertu sam čuo podatak da nam je Arkona po šesti put (!!!) došla u goste. Ja kao neko ko ne ljubi baš folk metal nisam ih do sada gledao, ali za sve postoji prvi put i moram priznati da sam bio u zabludi i da sam se debelo ogrešio o bend koji postoji još od 2002. godine. Sve te godine ja sam ih ovlaš pratio i slušao, ali nisu ostavili neki jak utisak na mene. Izlazak novog albuma “Hram“ o kojem sam pročitao da je čvršći i žešći od većine prethodnika i u koji sam se uverio da je odličan, i svirka u mom gradu bila je prilika da se bolje upoznam sa Arkonom uživo.

Leecher, foto: Vovka Chudinov

Već dobro popunjena „Fabrika“ dočekala je mađarski „Leecher“, bend koji po podacima na njihovom oficijalnom sajtu postoji već deset godina, ali iza sebe ima samo jedan album, izdat pre godinu i po dana. Nastupaju u neobičnoj postavi, tri violončela, bubnjevi i vokal. Sviraju klasičan gothic metal sa „Nightwish“ vokalom i ponekim muškim „growlom“. Ne poznajem njihov rad, osim aktuelnog singla „Fading“ na koji je i ostatak publike fino reagovao. Svirali su nekih 45 minuta i nisu ostavili loš utisak. Realno, po meni, zanimljiv bend i ništa više od toga...

Arkona, foto: Vovka Chudinov

Tačno u 22 časa kako je i najavljeno (izgleda se nešto menja nabolje u organizaciji koncerata u našoj zemlji, ako nešto mrzim, to je večito iščekivanje i nepoštovanje satnice od strane organizatora i samih bendova) na binu izlazi ćarobnica Maša Arkipova i ostatak benda. Dupke puna „Fabrika“ burno je pozdravila stare znance (uverio sam se da bar trećina gledalaca nosi Arkonine majice!) a bend je prvu trećinu koncerta iskoristio da predstavi novi album „Hram“ koji je više odsviran u pagan black maniru, pa stoga Mašin vokal nije izlazio iz dubokih registara.

Arkona, foto: Vovka Chudinov

Prelazak na pesme „Az“ i „Arkaim“ koje su spojene u jednu, sa albuma „Slovo“, značio je da ćemo u nastavku koncerata imati više prilike da čujemo i neke egzotične instrumenta kao što su frula ili gajde u izvođenju multiinstrumentaliste Vladimira Wolfa Reshetnikova. Od starijih pesama najviše aplauza je pobrala „Goi, Rode, Goi“ i sasvim razumljivo, „Serbia“ koja je izazvala pravu euforiju u publici. Poslednja pesma u oficijelnom delu koncerta, bila je „Vozrozhdenie“ sa njihovog prvog albuma i uz ovacije bend je sišao sa scene. Naravno da se znalo da to nije kraj, jer se nepun minut kasnije posle uobičajenog poziva na bis, Arkona vratila na stage i furiozno odsvirala verovatno svoje najveće hitove „Stenka na Stenku“ i „Yarilo“, a opšta šutka u koju se ubacila bar trećina publike bila je znak da je ovo bio još jedan koncert za pamćenje.

Arkona, foto: Vovka Chudinov

Moj lični utisak je da je Arkona bend iz prve metal lige, da zna šta radi, ima jasno izgrađen stav, da je predvodnik u svom žanru, veoma usviran i uigran i da je njihov najveći kvalitet frontmenka Maša koja svoju neverovatnu energiju nesebično predaje publici. Do nekog ponovnog susreta, a sigurno će ga biti jer se Arkona vidno „odomaćila“, ostaje mi da se pobliže upoznam sa diskografijom ovog odličnog benda, jer sam to propustio, očigledno, svojom greškom.
Na kraju, moram da pohvalim novosadsku publiku. Došla je u velikom broju, aktivno učestvovala tokom celog perfomansa, što igrajući, što pevajući, bučno reagujući na sve što se dešavalo na bini. Piva je dosta popijeno, a gužva na štandu gde su se prodavale majice i diskovi je bila znak da je podosta njih otišlo kući sa suvenirom koji će ih podsećati na jedan odličan koncert.

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva