5 albuma koje ste (možda) propustili
Helly Cherry
Propagandhi - Victory Lap (Epitaph)
Posle skoro trideset godina rada Propagandhi ne prestaju da iznenade čak ni najvernije fanove. Kao bend odavno nisu imali album koji će biti jedan od onih po kojem će neki od nas pamtiti ovu godinu. ‘Victory Lap’ nije samo punk album, već je i hardcore a pre svega crossover trash. Moćno otvaraju sa naslovnom numerom i ne zaustavljaju se do samog kraja. “Comply/Resist” pokazuje koliko mogu da budu melodični i brutalni u jednoj pesmi. Pesme poput “Letters To A Young Anus” ili “When All Your Fears Collide” predstavljaju bend u najboljoj formi. Bez obzira koji je vaš omiljeni pravac u muzici danas, ovo je izdanje kojem treba posvetiti pažnju.
Arcane Roots - Melancholia Hymns (Easy Life)
Arcane Roots su trojka iz Engleske ali kao da nisu sa ove planete. Prvo što od njih treba očekivati je opasna svirka i muzika koja ne može da se definiše samo kao altenativni rock već je mešavina sa mathcore i electro i post-hardcore...
’Melancholia Hymns’ je njihov drugi studijski album, prvi ’Blood & Chemistry’ pojavio se pre četiri godine. Već sa singlom „Matter“ je bilo jasno da će ovo biti izdanje koji se ne propušta. Electro numera „Indigo“ i podmuklo mračna „Curtains“ predstavljaju mirniju stranu ovog albuma. „Off The Floor“ je hit koji je fantastično energičan i kompleksan i realno najbolje daje uvid u ono što Arcane Roots predstavljaju. Kako je najlakše opisati njihov zvuk, pa zamislite da Muse nikada nisu postali popularni i da su mnogo ogorčeni zbog te propuštene prilike.
Converge - The Dusk in Us (Epitaph)
Deveti album za Američke metalce Converge, pet godina od prethodnog, je možda i nešto najbolje što su snimili. Poslednji put kada su nas ovako prijatno iznenadili bilo je 2004. sa ’You Fail Me’. Novi ’The Dusk in Us’ je mešavina metalcore-a, hardcore-a, noise-a ali i nešto mnogo mirnijih tonova. Otvara ga „A Single Tear” koja odmah stavlja pečat novog materijala i onoga što nas na dalje očekuje. Prolazimo kroz zaista raznovrsne stilove koji se na ovoj ploči savršeno poklapaju. Izuzetno teške “Under Duress” i “Trigger” upotpunjuju nežne (balade?) “The Dusk in Us“ i „Thousands of Miles Between Us“. Haotični noise koga ima na momente najbolje se čuje u „Arkhipov Calm“ a „Broken by Light“ daje dodatno ubrzanje. Converge nisu mladi i nemaju karijeru koja bi se merila milionima prodatih izdanja ali svakako imaju muda da i dalje iznenade posle skoro trideset godina na sceni.
Knuckle Puck – Shapeshifter (Rise Records)
Sve popularniji pop-punk-eri Knuckle Puck iz Čikaga nastavljaju sa usponom na alternativnoj sceni. Dve godine od debija ’Copacetic’ vraćaju se sa ’Shapeshifter’ kojim još jednom pokazuju svoj talenat u pravljenju pesama za one koji su mladi ili se tako osećaju. Zadnjih godina pop-punk nije baš žanr na koji se gleda sa naklonom ali bendovi kao Knuckle Puck i mnogo popularniji Neck Deep su tu da dokažu suprotno. Zadovoljstvo je slušati ’Shapeshifter’ jer „Double Helix“ sija kao sunce, dok „Twist“ asocira na odrastanje, „Everyone Lies to Me“ je besna a „Want Me Around“ je nežna. Sa dovoljno samopouzdanja se Knuckle Puck upuštaju u ovu avanturu, prepoznatljiv zvuk sa debija se čuje i na novom materijalu i to je sasvim OK.
Transplants – Take Cover (Transplants)
Za one koji ne znaju Transplants su Tim Armstrong i Matt Freeman iz Rancid, Travis Barker iz blink-182, Kevin Bivona iz The Interrupters i na kraju Skinhead Rob. Poslednje što smo od njih čuli je bio fantastični ’In a Warzone’ objavljen još 2013. godine. Nekako bez najave pojavljuje se ’Take Cover’ EP sa dve nove numere i pet obrada. Zanimljiv izbor pesama koje su obradili nije doprineo boljem utisku jer deluje kao da su snimljene bez previše razmišljanja. Najveći Madness hit „Baggy Trousers“ ne nudi previše dok „Seeing Red“ (Minor Threat) ima sasvim dobru energiju. Od obrada našle su se još i „Nothing but a Heartache“ od The Flirtations, „Live Fast Die Young“ benda Violators kao i Beastie Boys stara numera „Gratitude“. Dve originalne Transplants numere su punk verzija „Saturday Night“, prvobitno objavljena na Travis Barkerovom solo albumu, i do sada neobjavljena „Won't Be Coming Back“, možda se ne porede sa njihovim najboljim momentima u karijeri ali su dobar podsetnik da je ovo ipak super-grupa.
Mike Stankovich