Nova lica "Stripoteke"



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Strip-revije su u većini sveta stvar prošlosti, i utoliko je značajnija činjenica da se u Srbiji "Stripoteka" već pet decenija pojavljuje na kioscima. Trenutno je druga najstarija strip-revija u Evropi. Neka od izdanja koja su promenila lica devete umetnosti su već dugi niz godina stvar prošlosti, ali ne i "Stripoteka", koja pod sloganom "Revija svetskih stripova" uspeva da opstane na tržištu. To nije bio nimalo lak poduhvat čak ni za izdavačku kuću Marketprint, koja je dala sve od sebe, nekada i iznad sopstvenih mogućnosti, da na srpske kioske jednom mesečno donese neke od naslova koji slove za vrhunska ostvarenja devete umetnosti. Tako je makar bilo do skora.

Početkom 2016. godine beogradska izdavačka kuća Darkwood je preuzela uređivanje "Stripoteke", da bi nakon godinu dana i vlasništvo nad strip-revijom prešlo u njihove ruke. Novosadska "Stripoteka" je postala beogradska revija. Put ka ovakvoj tranziciji se pripremao duže vreme. Prethodno uredništvo je postepeno odlazilo u nove projekte ili u penziju, a sve manje ljudi kojima je strip osnovni poziv je ostajao da uređuje reviju. Prirodan tok stvari je bio da uređivački tim Darkwooda, sa razgranatom mrežom saradnje sa svim relevantnim svetskim izdavačima, preuzme uređivanje revije, posebno kada se ima u vidu da su ove dve izdavačke kuće sarađivale na većem broju izdanja. I posebno kada bi druga opcija bilo eventualno gašenje "Stripoteke".
Već prošle godine je bio vidljiv snažan uređivački zaokret. Revija koja je prethodnih nekoliko godina tavorila na margini, i objavljivala nastavke malog broja naslova; nije imala ni kapacitet da privuče nove, mlađe čitaoce i time sebi obezbedi konkurentnost i, naravno, opstanak. Prvi broj "Stripoteke" pod novim uredništvom je doneo i novi serijal, Long Džon Silver Gzavijea Dorisona i Matjea Lofreja (ranije objavljen u Darkwoodovoj ediciji "Perle"), da bi potom usledili brojevi sa sve novijim i aktuelnijim naslovima. Posebno je interesantan broj 1139 iz jula 2016, koji je po prvi put u "Stripoteci" sadržao strip DC produkcije, Betmen: Povratak Mračnog viteza – Poslednji pohod Brajana Azarela, Frenka Milera i Džona Romite Mlađeg, nepunih petnaestak dana ranije premijerno objavljen u SAD. Kako je osnovni cilj Darkwooda da mlađe čitaoce privuče kulturi stripa, poduhvat je makar u početnoj fazi ostvaren. "Stripoteka" sa Betmenom, i izvanrednom naslovnom ilustracijom Bila Sjenkeviča, prodata je u daleko većem broju primeraka nego godinama unazad. Po rečima Milana Jovanovića, člana novog uredničkog tima, nakon Betmena "Stripoteka" je u sledećem broju objavila strip iz serijala XIII Misterija, a pretežno mlađi čitaoci, koji su se raspitivali kada će još neki Betmen biti objavljen u reviji, pokazali su interesovanje i za ovaj, za njihove ukuse nov strip BD produkcije.

Mogli bismo da izbegnemo panegirike i nabrajanja novih, nikad ranije viđenih naslova koje "Stripoteka" sada donosi – Aama Frederika Petersa, Kartago Kristofa Beka i Erika Eninoa ili Zeleni klub Fabjana Velmana i Denija Bodara. Mogli bismo čak i da izgubimo dragocene redove opisujući značaj ponovnog uvođenja kritičarskih eseja i osvrta u sadržaj "Stripoteke". Umesto toga ćemo se pozabaviti direktnim povodom nastanka ovog teksta – sada aktuelnu "Stripoteku" 1148, i ponovnu pojavu Betmena u njenom sadržaju. Darkwood nam ovaj put umesto svetske premijere donosi jednu od najpoznatijih priča o Mračnom vitezu. Reč je o stripu Betmen: Šta li se zbilo sa Mračnim vitezom? Nila Gejmana i Endija Kjuberta. Nijednog od autora ne treba posebno predstavljati, pomenimo samo Gejmanovog Sendmena i Kjubertov Marvel 1602. Po zamisli Nila Gejmana, Šta li se zbilo sa Mračnim vitezom? je zapravo poslednja priča o Betmenu, rekvijem za Mračnog viteza, sa rašomonovskim obrtom u kome različiti akteri opisuju svoj mit o Betmenu i verziju njegove prevremene smrti. Nema sumnje da je svaka od ovih mini-epizoda, utkanih u narativ bdenja za Betmena, potpuno kontradiktorna u odnosu na druge i, samim tim, fiktivna. Ali svaka od priča otkriva jedno originalno viđenje koje bi nezavisno od drugih moglo biti istina. Objedinjujuć faktor je, naravno, Betmen, ili Brus Vejn, koji simboliše duh Gotama kao grada koliko i personifikaciju večne ravnoteže pravde i zločina. Slobodno inspirisan Murovom pričom Whatever Happened to the Man of Tomorrow?, strip iz aktuelne "Stripoteke" je svojevrsni epitaf starom, dobrom dobu Betmena. Iako se pojavio 2009, Šta li se zbilo sa Mračnim vitezom? se već može smatrati klasikom modernog superherojskog stripa, i najbolji je primer umeća reinterpretacije likova za autore Gejmanovog kalibra.

Pošteno je pomenuti da uz Šta li se zbilo sa Mračnim vitezom?, nova "Stripoteka" donosi i kratak Kozijev strip Only love can break your heart, kao i dva geg ostvarenja. A Kozi je, kao što većina verovatno zna, ovogodišnji dobitnik gran prija u Angulemu.

Milan Jovanović, Vladimir Tadić i Dejan Savić, pod komandnom palicom glavnog i odgovornog urednika Slobodana Jovića (ili, popularno, novinarski – glodura), mogu biti nova lica "Stripoteke" na koja se referiše naslov teksta. To mogu biti i novi naslovi sa svih meridijana, koji "Stripoteku" opet čine "Revijom svetskih stripova" kao u zlatnim vremenima, a ne samo revijom nekoliko BD naslova. Međutim, ne – novo lice "Stripoteke" je svaki mladi čovek koji se odluči da svoj život obogati novim vrhunskim sadržajem devete umetnosti. Svaki novi kupac "Stripoteke" koji nauči da živi život stripa. Svako ko bude privučen novim sadržajima, i početkom svakog meseca obilazi novinarnice očekujući nova iznenađenja uredničkog tima "Stripoteke". Strip je vrhunska umetnost, iskrena i kontemplativna, i zaslužuje da bude tretirana sa poštovanjem. "Stripoteka" je oblikovala ukuse brojnih generacija, i zaslužuje da opstane na tržištu. Novi urednički tim "Stripoteke" se odlučio na teško breme da obezbedi opstanak revije stripa u svetu gde su publikacije tog tipa većinom nestale. Ako se mora birati smer kojim bi se novi, mladi čitaoci privoleli stripu uprkos bombardovanju antikulturom sa svih strana, pristupačna revija sa vrhunskim sadržajem je svakako dobar izbor. Ali, još je dug put pred njima, a iznenađenjima ne sme biti kraja.

Nikola Dragomirović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva